foto-ilustracija: pixabay.com
Svakog leta klimatolozi, kapetani brodova, kao i Inuiti koji žive na Arktiku prijavljuju da se ledeni pokrivač stalno smanjuje.
Ne tako davno, čak i tokom leta, ovo područje bi bilo pokriveno debelim slojem leda i nedostupno morskim putem.
Sada finski ledolomac Nordika,
sa kapacitetom od 13.000 tona, bez otpora plovi ovim putem. Njegov
navigator, čiji je zadatak da navodi plovidbu kroz opasne vode, kaže da
je nekada led na ovom mestu bio debeo nekoliko metara.
„Prošle godine, na primer, područje gde
se sada nalazimo i koje je sada potpuno pokriveno ledom se potpuno
istopilo, tako da je čak i moreuz Meklintok bio kompletno bez leda, što
se veoma, veoma retko dešava“, ističe navigator Djuk Snajder.
Satelitsko praćenje od 1979. godine pokazuje da se ledeni pokrivač na Arktiku svake godine smanji za oko 88.000 kvadratnih kilometara, što je, na primer, jednako površini Srbije.
Naučnici kažu da to smanjenje ne može da
se zaustavi čak i ako zemlje koje su potpisale Pariski klimatski
sporazum 2015. ostvare svoja obećanja da će globalno zagrevanje držati
na nivou ispod dva stepena Celzijusova, prenosi Glas Amerike.
„Arktik se topi po stopi od oko dva i po
procenta po deceniji, ako gledamo nivoe iz maja, i oko 10,4 procenta po
deceniji u avgustu“, ističe klimatolog Endru Viver.
Neki vide i određene prednosti. Nekada
večno zamrznuti severozapadni prolaz iz severnog Atlantika do severnog
Pacifika sada je otvoren leti, što dozvoljava plovidbu brodovima za
krstarenje, ribarskim i trgovačkim brodovima koji donose robu lokalnim
zajednicama.
Međutim, negativne posledice mogle bi da budu dugoročne.
„Može da se razvije turizam kada će ljudi dolaziti kruzerima da vide polarne medvede koji neće biti tu za 20 ili 50 godina“, kaže stručnjak za klimatske promene Majkl Bajers.
Naučnici kažu da će, ako se ovaj trend nastavi, većina inuitske dece uskoro redovno imati leta bez leda, a možda i zime bez leda
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου