Milion puta sam ponovio u Pričama sa dušom, to će reći i moji sagovornici, a i ja sada – u poslu je ideja najvažnija. Nedavno sam čuo za Black look i odmah pronašao Ivanu Stanković (28).
Ova Beograđanka ispričala mi je svoju priču sa dušom: analizirala je tržište, odabrala proizvod koji se na Balkanu jede u ogromnim količinama, nabavila specijalnu mašinu za fermentaciju i stvorila crni beli luk.
Njen proizvod jedu ljudi kojima je beli luk potreban zbog zdravlja, koji ne žele da imaju neprijatan zadah posle konzumiranja i koji vole da eksperimentišu sa hranom.
Sa ovim specijalitetom srela se u jednom restoranu u Parizu i rešila da ga prva donese u Srbiju.
– Dopao mi se slatkast ukus ovog luka, pa sam malo guglala o njemu i tako se rodila prva ideja. Saznala sam da je reč korejskom gurmanluku, starom više stotina godina koji se kod njih pravi tako što beli luk potope u određeni sud i čekaju mesecima da se fermentiše. Recimo, kao mi što radimo sa kiselim kupusom. Tako dobijeni luk deset puta je zdraviji od običnog belog luka, a ne gubi nijedan sastojak. Nivo antioksidanasa se povećava, kao i ugljenih hidrata – objašnjava mi Ivana dok degustiramo Black look u restoranu Miamiam.
Od prve zamisli do realizacije prošle su tri godine, a tek 2016. rešila je da postane preduzetnica. Prošla je na konkursu programa podrške mladim preduzetnicima Razvojne agencije Srbije i dobila novac za početak. Prijatelji Vesna i Milan uradili su joj dizajn pakovanja u koja, za sada, idu po dve glavice.
Milion puta sam ponovio u Pričama sa dušom, to će reći i moji sagovornici, a i ja sada – u poslu je ideja najvažnija. Nedavno sam čuo za Black look i odmah pronašao Ivanu Stanković (28).
Ova Beograđanka ispričala mi je svoju priču sa dušom: analizirala je tržište, odabrala proizvod koji se na Balkanu jede u ogromnim količinama, nabavila specijalnu mašinu za fermentaciju i stvorilacrni beli luk.
Njen proizvod jedu ljudi kojima je beli luk potreban zbog zdravlja, koji ne žele da imaju neprijatan zadah posle konzumiranja i koji vole da eksperimentišu sa hranom.
Sa ovim specijalitetom srela se u jednom restoranu u Parizu i rešila da ga prva donese u Srbiju.
– Dopao mi se slatkast ukus ovog luka, pa sam malo guglala o njemu i tako se rodila prva ideja. Saznala sam da je reč korejskom gurmanluku, starom više stotina godina koji se kod njih pravi tako što beli luk potope u određeni sud i čekaju mesecima da se fermentiše. Recimo, kao mi što radimo sa kiselim kupusom. Tako dobijeni luk deset puta je zdraviji od običnog belog luka, a ne gubi nijedan sastojak. Nivo antioksidanasa se povećava, kao i ugljenih hidrata – objašnjava mi Ivana dok degustiramo Black look u restoranu Miamiam.
Od prve zamisli do realizacije prošle su tri godine, a tek 2016. rešila je da postane preduzetnica. Prošla je na konkursu programa podrške mladim preduzetnicima Razvojne agencije Srbije i dobila novac za početak. Prijatelji Vesna i Milan uradili su joj dizajn pakovanja u koja, za sada, idu po dve glavice.
– Prvo sam kupila fermentator – mašinu koja održava, odnosno kontroliše vlagu i temperaturu. Sve radim sama, od proizvodnje do pakovanja. Kad u mašinu ubacim luk, on tu ostaje mesec i po dana – priča Ivana za Priče sa dušom i naglašava da je beli luk koji koristi poreklom iz Srbije. Proizvod nema nikakve dodatke, tokom fermentacije menja mu se hemijska struktura, pa postaje slađi od običnog belog luka. Zbog toga ga u restoranima često serviraju u vidu mezea ili čak dezerta.
– Nekoliko vinarija me je kontaktiralo da im pošaljem luk kako bi ga uvrstili u meze tokom degustacije vina. U Beogradu je napravljen i sladoled, a u jednom restoranu ga dodaju u čokoladni tart. Može i na hleb da se maže, neki kažu da im je kao bombonica. Možete ga pojesti koliko želite i kao što rekoh, zadaha nema. Ja volim da ga uvaljam u sirovi kakao. Lepo ide uz ribu, meso, biftek, uz testeninu – ponosno ističe Ivana i dodaje kroz osmeh da nije sigurna da li su oni koji inače mnogo uživaju u mirisu belog luka, spremni da probaju njen proizvod.
Njen proizvod jedu ljudi kojima je beli luk potreban zbog zdravlja, koji ne žele da imaju neprijatan zadah posle konzumiranja i koji vole da eksperimentišu sa hranom.
Sa ovim specijalitetom srela se u jednom restoranu u Parizu i rešila da ga prva donese u Srbiju.
– Dopao mi se slatkast ukus ovog luka, pa sam malo guglala o njemu i tako se rodila prva ideja. Saznala sam da je reč korejskom gurmanluku, starom više stotina godina koji se kod njih pravi tako što beli luk potope u određeni sud i čekaju mesecima da se fermentiše. Recimo, kao mi što radimo sa kiselim kupusom. Tako dobijeni luk deset puta je zdraviji od običnog belog luka, a ne gubi nijedan sastojak. Nivo antioksidanasa se povećava, kao i ugljenih hidrata – objašnjava mi Ivana dok degustiramo Black look u restoranu Miamiam.
Od prve zamisli do realizacije prošle su tri godine, a tek 2016. rešila je da postane preduzetnica. Prošla je na konkursu programa podrške mladim preduzetnicima Razvojne agencije Srbije i dobila novac za početak. Prijatelji Vesna i Milan uradili su joj dizajn pakovanja u koja, za sada, idu po dve glavice.
Milion puta sam ponovio u Pričama sa dušom, to će reći i moji sagovornici, a i ja sada – u poslu je ideja najvažnija. Nedavno sam čuo za Black look i odmah pronašao Ivanu Stanković (28).
Ova Beograđanka ispričala mi je svoju priču sa dušom: analizirala je tržište, odabrala proizvod koji se na Balkanu jede u ogromnim količinama, nabavila specijalnu mašinu za fermentaciju i stvorilacrni beli luk.
Njen proizvod jedu ljudi kojima je beli luk potreban zbog zdravlja, koji ne žele da imaju neprijatan zadah posle konzumiranja i koji vole da eksperimentišu sa hranom.
Sa ovim specijalitetom srela se u jednom restoranu u Parizu i rešila da ga prva donese u Srbiju.
– Dopao mi se slatkast ukus ovog luka, pa sam malo guglala o njemu i tako se rodila prva ideja. Saznala sam da je reč korejskom gurmanluku, starom više stotina godina koji se kod njih pravi tako što beli luk potope u određeni sud i čekaju mesecima da se fermentiše. Recimo, kao mi što radimo sa kiselim kupusom. Tako dobijeni luk deset puta je zdraviji od običnog belog luka, a ne gubi nijedan sastojak. Nivo antioksidanasa se povećava, kao i ugljenih hidrata – objašnjava mi Ivana dok degustiramo Black look u restoranu Miamiam.
Od prve zamisli do realizacije prošle su tri godine, a tek 2016. rešila je da postane preduzetnica. Prošla je na konkursu programa podrške mladim preduzetnicima Razvojne agencije Srbije i dobila novac za početak. Prijatelji Vesna i Milan uradili su joj dizajn pakovanja u koja, za sada, idu po dve glavice.
– Prvo sam kupila fermentator – mašinu koja održava, odnosno kontroliše vlagu i temperaturu. Sve radim sama, od proizvodnje do pakovanja. Kad u mašinu ubacim luk, on tu ostaje mesec i po dana – priča Ivana za Priče sa dušom i naglašava da je beli luk koji koristi poreklom iz Srbije. Proizvod nema nikakve dodatke, tokom fermentacije menja mu se hemijska struktura, pa postaje slađi od običnog belog luka. Zbog toga ga u restoranima često serviraju u vidu mezea ili čak dezerta.
– Nekoliko vinarija me je kontaktiralo da im pošaljem luk kako bi ga uvrstili u meze tokom degustacije vina. U Beogradu je napravljen i sladoled, a u jednom restoranu ga dodaju u čokoladni tart. Može i na hleb da se maže, neki kažu da im je kao bombonica. Možete ga pojesti koliko želite i kao što rekoh, zadaha nema. Ja volim da ga uvaljam u sirovi kakao. Lepo ide uz ribu, meso, biftek, uz testeninu – ponosno ističe Ivana i dodaje kroz osmeh da nije sigurna da li su oni koji inače mnogo uživaju u mirisu belog luka, spremni da probaju njen proizvod.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου