Снажна кошава је, наносећи на путеве снег који је пао претходних дана, на подручју Баната створила велике неприлике завејавши десетине грађана у њиховим возилима
Спасилачке екипе, састављене од припадника Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије, Војске Србије и локалних предузећа спасиле су грађане, а током поподнева у ову сврху коришћен је и војни хеликоптер. Летелица типа „МИ-17” у пет летова евакуисала је 84 особе и превезла их до болнице у Зрењанину, саопштено је из Министарства одбране. Ангажоване су и војне инжењеријске машине, па и тенк за извлачење.
Ванредна ситуација проглашена је на подручју Зрењанина и Панчева. Републички штаб за ванредне ситуације забранио је улазак теретних возила из правца Румуније и Мађарске, као и пловидбу бродова на Дунаву.
Кошава орканске јачине, према прогнозама, дуваће до сутра увече, док ће у понедељак и уторак југо- источни ветар слабити, а потпуно ће стати у среду, објашњава за наш лист Недељко Тодоровић, метеоролог Републичког хидрометеоролошког завода. Он истиче да није могуће увек предвидети тачно време првог и последњег удара кошаве.
По речима метеоролога Бранка Спаравала, прогнозе су биле добре, јер је на време најављен долазак јаког југоисточног ветра, баш као и претпоставке да ће његова брзина прелазити сто километара на сат.
Осећај хладноће јуче је био најјачи ове зиме, без обзира на то што температура није била најнижа, у Београду је забележено минус четири степена.
За то је била одговорна средња брзина ветра већа од десет метара у секунди која је створила осећај да је напољу минус десет до минус петнаест степени. М. Г. – Д. И.
Ванредно у Зрењанину
Зрењанин – Већи број путника прексиноћ је био заробљен у снежним наносима између села Стајићево, Перлез и Чента, на магистралном путу Зрењанин–Београд. Они су ноћ провели у својим аутомобилима и камионима. Јак ветар је јуче на критични део пута нанео снег који је негде достизао висину и до четири метра.
Командант Окружног штаба за ванредне ситуације и начелник Средњобанатског округа Душан Шијан, упозорава да је проблем и у несавесним возачима, који су кренули на пут у таквим околностима..
– То се посебно односи на возаче камиона који су велика сметња на заметеним путевима. Када се шлепер попречи на путу на коме већ има много снега, онда долази до загушења саобраћаја и не може да се извуче нико из обично дуге колоне аутомобила – нагласио је Шијан.
Наноси снега негде су достизали висину и до четири метра (Фото Ђуро Ђукић)
Претпрошле ноћи у таквим околностима заглавио се аутобус са више од 40 ученика средњих школа, када су се из Зрењанина враћали у околна места Перлез, Ченту и Фаркаждин. Након неког времена појавио се аутобус који је возио раднике из друге смене, који је успео да се окрене и да се с прозеблим ученицима врати у Зрењанин. И деца и радници збринути су у зрењанинском Дому ученика „Ангелина Којић Гина”, где су стигли тек око три сата ујутро. Ово су нам испричали радник „Шинвоза” Мирослав Спасић и Марија Драговић и Александра Којић ученице из Ченте које прексиноћ нису стигле кући већ су се вратиле у Зрењанин.
Током целог јучерашњег дана трајало је ослобађање путника који су превезени у Зрењанин где су збринути и чекају пробијање сметова. Поред механизације „Војводинапута”, коју је за чишћење снега ангажовао ЈП „Путеви Србије”, у спасавање путника укључила се и зрењанинска ватрогасна спасилачка јединица, а акцији су се прикључили и припадници Војске Србије. После подне су се појавили тенкови и војни хеликоптери.
И док је у Зрењанину атмосфера била готово идилична, сијало је сунце, додуше ветар је био јак, али подношљив, већ на неколико стотина метара од Стајићева, према Београду, ветар је носио снег и отежавао кретање. Како смо сазнали, у близини сметова претходну ноћ у аутомобилима на заметеном путу провело је око стотину путника. Ђ. Ђукић
Орканска кошава још сутра
Кошава орканске снаге јуче нешто пре 11 часова достигла је у Вршцу брзину од 158 километара на сат. Међутим, то није рекорд у брзини налета ветра у овом граду, каже за „Политику” Јасминка Смаилагић, начелник у Климатском центру Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ).
Југоисточни ветар је 11. јануара 1987. дувао у Вршцу брзином од 172,8 километара на час, колико је највише забележено у последње 43 године, док је у истом периоду регистровано још пет удара јачих од јучерашњег.
Сметови у Банату: У Вршцу удари ветра достизали брзину од 158 километара на час (Фото Танјуг)
У Београду је јуче кошава достигла брзину од 93,6 километар на час, што је далеко од рекордне вредности удара овог ветра у главном граду, каже наша саговорница.
Орканска кошава која од јуче влада у већем делу Србије, дуваће до сутра увече, док ће у понедељак и уторак југоисточни ветар слабити, а потпуно ће стати у среду, објашњава за наш лист Недељко Тодоровић, метеоролог РХМЗ.
– Прогноза дувања ветра прави се на основу синоптичке ситуације и распореда високог и ниског ваздушног притиска и никада није сто одсто прецизна, а што је прогнозиран период дужи она је непоузданија – објашњава Тодоровић истичући да није могуће предвидети тачно време првог и последњег удара кошаве.
По речима метеоролога Бранка Спаравала, прогнозе су биле добре, јер је на време најављен долазак јаког југоисточног ветра, баш као и претпоставке да ће његова брзина прелазити сто километара на сат.
– Оваква кошава забележена је и ранијих деценија. Циклон на истоку Европе и врло хладан ваздух који је преко Влашке низије стигао у Румунију и циклон у западном Средоземљу, као и велике разлике у ваздушном притиску, створили су услов за појаву овако јаког ветра – објашњава Спаравало
Спасилачке екипе, састављене од припадника Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије, Војске Србије и локалних предузећа спасиле су грађане, а током поподнева у ову сврху коришћен је и војни хеликоптер. Летелица типа „МИ-17” у пет летова евакуисала је 84 особе и превезла их до болнице у Зрењанину, саопштено је из Министарства одбране. Ангажоване су и војне инжењеријске машине, па и тенк за извлачење.
Ванредна ситуација проглашена је на подручју Зрењанина и Панчева. Републички штаб за ванредне ситуације забранио је улазак теретних возила из правца Румуније и Мађарске, као и пловидбу бродова на Дунаву.
Кошава орканске јачине, према прогнозама, дуваће до сутра увече, док ће у понедељак и уторак југо- источни ветар слабити, а потпуно ће стати у среду, објашњава за наш лист Недељко Тодоровић, метеоролог Републичког хидрометеоролошког завода. Он истиче да није могуће увек предвидети тачно време првог и последњег удара кошаве.
По речима метеоролога Бранка Спаравала, прогнозе су биле добре, јер је на време најављен долазак јаког југоисточног ветра, баш као и претпоставке да ће његова брзина прелазити сто километара на сат.
Осећај хладноће јуче је био најјачи ове зиме, без обзира на то што температура није била најнижа, у Београду је забележено минус четири степена.
За то је била одговорна средња брзина ветра већа од десет метара у секунди која је створила осећај да је напољу минус десет до минус петнаест степени. М. Г. – Д. И.
Ванредно у Зрењанину
Зрењанин – Већи број путника прексиноћ је био заробљен у снежним наносима између села Стајићево, Перлез и Чента, на магистралном путу Зрењанин–Београд. Они су ноћ провели у својим аутомобилима и камионима. Јак ветар је јуче на критични део пута нанео снег који је негде достизао висину и до четири метра.
Командант Окружног штаба за ванредне ситуације и начелник Средњобанатског округа Душан Шијан, упозорава да је проблем и у несавесним возачима, који су кренули на пут у таквим околностима..
– То се посебно односи на возаче камиона који су велика сметња на заметеним путевима. Када се шлепер попречи на путу на коме већ има много снега, онда долази до загушења саобраћаја и не може да се извуче нико из обично дуге колоне аутомобила – нагласио је Шијан.
Наноси снега негде су достизали висину и до четири метра (Фото Ђуро Ђукић)
Претпрошле ноћи у таквим околностима заглавио се аутобус са више од 40 ученика средњих школа, када су се из Зрењанина враћали у околна места Перлез, Ченту и Фаркаждин. Након неког времена појавио се аутобус који је возио раднике из друге смене, који је успео да се окрене и да се с прозеблим ученицима врати у Зрењанин. И деца и радници збринути су у зрењанинском Дому ученика „Ангелина Којић Гина”, где су стигли тек око три сата ујутро. Ово су нам испричали радник „Шинвоза” Мирослав Спасић и Марија Драговић и Александра Којић ученице из Ченте које прексиноћ нису стигле кући већ су се вратиле у Зрењанин.
Током целог јучерашњег дана трајало је ослобађање путника који су превезени у Зрењанин где су збринути и чекају пробијање сметова. Поред механизације „Војводинапута”, коју је за чишћење снега ангажовао ЈП „Путеви Србије”, у спасавање путника укључила се и зрењанинска ватрогасна спасилачка јединица, а акцији су се прикључили и припадници Војске Србије. После подне су се појавили тенкови и војни хеликоптери.
И док је у Зрењанину атмосфера била готово идилична, сијало је сунце, додуше ветар је био јак, али подношљив, већ на неколико стотина метара од Стајићева, према Београду, ветар је носио снег и отежавао кретање. Како смо сазнали, у близини сметова претходну ноћ у аутомобилима на заметеном путу провело је око стотину путника. Ђ. Ђукић
Орканска кошава још сутра
Кошава орканске снаге јуче нешто пре 11 часова достигла је у Вршцу брзину од 158 километара на сат. Међутим, то није рекорд у брзини налета ветра у овом граду, каже за „Политику” Јасминка Смаилагић, начелник у Климатском центру Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ).
Југоисточни ветар је 11. јануара 1987. дувао у Вршцу брзином од 172,8 километара на час, колико је највише забележено у последње 43 године, док је у истом периоду регистровано још пет удара јачих од јучерашњег.
Сметови у Банату: У Вршцу удари ветра достизали брзину од 158 километара на час (Фото Танјуг)
У Београду је јуче кошава достигла брзину од 93,6 километар на час, што је далеко од рекордне вредности удара овог ветра у главном граду, каже наша саговорница.
Орканска кошава која од јуче влада у већем делу Србије, дуваће до сутра увече, док ће у понедељак и уторак југоисточни ветар слабити, а потпуно ће стати у среду, објашњава за наш лист Недељко Тодоровић, метеоролог РХМЗ.
– Прогноза дувања ветра прави се на основу синоптичке ситуације и распореда високог и ниског ваздушног притиска и никада није сто одсто прецизна, а што је прогнозиран период дужи она је непоузданија – објашњава Тодоровић истичући да није могуће предвидети тачно време првог и последњег удара кошаве.
По речима метеоролога Бранка Спаравала, прогнозе су биле добре, јер је на време најављен долазак јаког југоисточног ветра, баш као и претпоставке да ће његова брзина прелазити сто километара на сат.
– Оваква кошава забележена је и ранијих деценија. Циклон на истоку Европе и врло хладан ваздух који је преко Влашке низије стигао у Румунију и циклон у западном Средоземљу, као и велике разлике у ваздушном притиску, створили су услов за појаву овако јаког ветра – објашњава Спаравало
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου