Можда је изненађење, али званична статистика показује да је у овом граду најповољнији однос просечне зараде и нето потрошацке корпе. Тачније да се управо у Смедереву најлакше у Србији намирују основне животне потребе.
У свету се често праве табеле најбољих градова за живот, најсрећнијих места, најзадовољнијих људи, па иако код нас званичне класификације по неком од таквих основа нема, подаци статистичара говоре да се у великим градовима код нас дефинитивно боље живи.
Директор Републичког завода за статистику Драган Вукмировић рекао је да не постоји јединствена класификација базирана на некој научној методологији која се бавим том тематиком .
“То једноставно није део статистичког система, међутим, статистика прикупља податке из различитих области“, објашњава Вукмировић, додајући да је тако Смедерево најповољније за живот ако се посматра однос нове минималне потрошачке корпе и нето зараде, а да Београд заузима прво место ако није реч само о “пуком преживљавању“.
Да бисмо уопште могли да говоримо о условима живота, објашњава Вукмировић, морамо да знамо какав је просечан стандард грађана у Србији.
“Просечно домаћинство у Србији на храну и комуналије издваја више од половине расположивих средстава за живот, тачније 55 одсто“, каже он и додаје да ту нису укључени одећа, обућа, транспорт, комуникације, док се, напомиње, за рекреацију и културу, односно образовање издваја тек нешто више од пет одсто расположивих средстава.
Према његовим речима, мора да се зна и да приходе у Србији чине плате са 42 одсто и пензије са 30 одсто, те да је у првом кварталу 2014. године просечно домаћинсво имало на располагању 56.000 динара. За тај су период укупна расположива средства просечног домаћинства у Србији била највиша у Београду – око 68.700 динара, Војводини, која је увек негде око просека – 56.300, јужној и источној Србији – 52.000, док су најмања била у Шумадији и западној Србији – испод 50.000.
“Ако говоримо о томе да су зараде основни извор прихода, онда је увек интересантно направити паралелу са потрошњом коју меримо кроз минималну потрошачку корпу и зараду. Према том количнику, можда је изненађење, али најбољи град за живот је Смедерево“, каже Вукмировић.
Према његовим речима, на другом месту је Нови Сад, а следе Панчево, Београд, Шабац, Ужице, док последња три места заузимају Ниш, Лесковац и Ваљево.
Вукмировић објашњава и да је код овог начина рангирања карактеристично да се говори о градовима који су најједноставнији за живот у смислу да се основне животне потребе најлакше намирују. Међутим, како каже, ако говоримо о квалитету живота, пуко преживљавање није једино што нас интересује, већ је то квалитет живота.
“Дефиницију квалитета живота немамо, али постоје одређени критеријуми које можемо да пратимо и које меримо а то су, осим самих зарада и трошкова живота, очекивано трајање живота код мушкараца и жена, учешће запослених у укупном броју становника, вредност процешне зараде, укупан број становника и број основних школа, здравствених установа и новоизграђених станова“, каже Вукмировић и додаје да ако се направи једна таква листа није изненађење да су велики градови на првом месту.
Када се све сабере, према овим индикаторима, на првом месту је Београд, на другом Нови Сад, па следе Крагујевац, Ужице, Ниш, Ваљево, које је свакако необичан пример.
Наиме, Ваљево, које је било последње у рангирању кад је реч само о пуком преживљавању на високом је шестом месту по укупном квалитету живота, а Смедерево у којем је најповољнијин однос плате и корпе, по укупном је квалитету живота тек на 16. месту, објашњава Вукмировић.
„Једино је Лесковац “закуцан за дно“’, каже, а све то наводи на закључак да се у великим градовима ипак боље живи без обзира што можемо да говоримо и о времену које проводимо у превозу, додатним трошковима, скупљим комуналијама, намирницама…
Панорама града, фото: Железара Смедерево
Директор Републичког завода за статистику Драган Вукмировић рекао је да не постоји јединствена класификација базирана на некој научној методологији која се бавим том тематиком .
“То једноставно није део статистичког система, међутим, статистика прикупља податке из различитих области“, објашњава Вукмировић, додајући да је тако Смедерево најповољније за живот ако се посматра однос нове минималне потрошачке корпе и нето зараде, а да Београд заузима прво место ако није реч само о “пуком преживљавању“.
Да бисмо уопште могли да говоримо о условима живота, објашњава Вукмировић, морамо да знамо какав је просечан стандард грађана у Србији.
“Просечно домаћинство у Србији на храну и комуналије издваја више од половине расположивих средстава за живот, тачније 55 одсто“, каже он и додаје да ту нису укључени одећа, обућа, транспорт, комуникације, док се, напомиње, за рекреацију и културу, односно образовање издваја тек нешто више од пет одсто расположивих средстава.
Према његовим речима, мора да се зна и да приходе у Србији чине плате са 42 одсто и пензије са 30 одсто, те да је у првом кварталу 2014. године просечно домаћинсво имало на располагању 56.000 динара. За тај су период укупна расположива средства просечног домаћинства у Србији била највиша у Београду – око 68.700 динара, Војводини, која је увек негде око просека – 56.300, јужној и источној Србији – 52.000, док су најмања била у Шумадији и западној Србији – испод 50.000.
“Ако говоримо о томе да су зараде основни извор прихода, онда је увек интересантно направити паралелу са потрошњом коју меримо кроз минималну потрошачку корпу и зараду. Према том количнику, можда је изненађење, али најбољи град за живот је Смедерево“, каже Вукмировић.
Према његовим речима, на другом месту је Нови Сад, а следе Панчево, Београд, Шабац, Ужице, док последња три места заузимају Ниш, Лесковац и Ваљево.
Вукмировић објашњава и да је код овог начина рангирања карактеристично да се говори о градовима који су најједноставнији за живот у смислу да се основне животне потребе најлакше намирују. Међутим, како каже, ако говоримо о квалитету живота, пуко преживљавање није једино што нас интересује, већ је то квалитет живота.
“Дефиницију квалитета живота немамо, али постоје одређени критеријуми које можемо да пратимо и које меримо а то су, осим самих зарада и трошкова живота, очекивано трајање живота код мушкараца и жена, учешће запослених у укупном броју становника, вредност процешне зараде, укупан број становника и број основних школа, здравствених установа и новоизграђених станова“, каже Вукмировић и додаје да ако се направи једна таква листа није изненађење да су велики градови на првом месту.
Када се све сабере, према овим индикаторима, на првом месту је Београд, на другом Нови Сад, па следе Крагујевац, Ужице, Ниш, Ваљево, које је свакако необичан пример.
Наиме, Ваљево, које је било последње у рангирању кад је реч само о пуком преживљавању на високом је шестом месту по укупном квалитету живота, а Смедерево у којем је најповољнијин однос плате и корпе, по укупном је квалитету живота тек на 16. месту, објашњава Вукмировић.
„Једино је Лесковац “закуцан за дно“’, каже, а све то наводи на закључак да се у великим градовима ипак боље живи без обзира што можемо да говоримо и о времену које проводимо у превозу, додатним трошковима, скупљим комуналијама, намирницама…
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου