Иако су цеви за гасовод стигле у бугарску луку Бургас градње и даље нема, јер се чека на договор ЕУ и Русије
Цеви за "Јужни ток" које су из Холандије стигле у Бургас (Фото Гаспромњефт)
Вест, да је први од четири италијанска брода „Кастор сеј ” пре три дана упловио у Бугарску луку Бургас како би започело заваривање цеви за гасовод „Јужни ток”, није велики сигнал да су Бугари укинули одлуку о забрани даље градње тог гасовода. Васил Схтонов, привремени министар економије и енергетике Бугарске, објаснио је да је став Бугарске да се наставе разговори са Европском комисијом.
Он је говорећи на конференцији за новинаре објаснио да овај гасовод мора бити у складу са европским законодавством, а тек пошто се испуне ти услови, могу се направити и изузеци, те да упркос томе што су цеви допремљене у ту луку, даље градње гасовода нема.
– Чињеница је да су цеви стигле и да ће се чувати у луци о трошку извођача, међутим, нема овлашћења да компанија за градњу „Јужног тока” почне поново с радовима и та позиција је непромењена – категоричан је био Схтонов.
Иако се сваки пут при помену Бугарске и градње „Јужног тока” поставља питање каква је судбина Србије и њене деонице гасовода, јер како наша земља да гради гасовод када Бугарска и даље све држи на леду, Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије, каже, да сама градња у Бугарској нема везе с градњом у Србији, јер не иде цев на цев, већ ће се градити одвојено.
– Много је важнији политички аспект целе приче, односно како ће се решити проблеми на релацији Украјина–Москва–Брисел. Ако се ту постигне компромис Брисел ће врло брзо дати зелено светло Бугарској за наставак градње, а онда ће се решити и питање градње у свим осталим европским земљама које су потписале уговор о градњи – каже Вулетић.
Када је реч о техничком делу гасовода, Србија не мора да чека да Бугарска положи цеви па да онда она крене у градњу, већ може и без тога да ради. Када се посао буде захуктао у Србији, он ће се истовремено радити на 20 и више локација. На једном месту ће се цеви полагати испод река, на другом ће ићи преко њива, а на трећем ће се градити компресорске станице. Једна код Зајечара, друга код Бачког Брега.
– Осим тога када цеви из Бугарске уђу у Србију, ми већ морамо да имамо изграђену примопредајну станицу за гас која ће показивати колико ће гаса Србија транспортовати краком ка Хрватској и БиХ, а колико ће се после тога транспортовати у Мађарску. Знаће се сваки кубик преузетог и транспортованог гаса. Када таква станица не би постојала, већ гас ишао цев на цев како се мисли, могло би свашта да буде у цевима, овако се ништа не препушта случају – објашњава Вулетић.
Због све чешћих спекулација да се изградња гасовода доводи у питање, па и тврдње да је „пројекат ’Јужни ток’ сада можда само сан” и да му је будућност „мутна”, Сергеј Купријанов, портпарол „Гаспрома”, објашњава да се ова руска компанија одлучила на инвестицију од више милијарди долара заједно са неколико европских партнера.
Иако Купријанов не спори да је „Јужни ток” креиран да би се смањила претерана зависност од украјинског снабдевања гасом, земље у Југоисточној Европи вероватно имају исто толико разлога као и „Гаспром” да желе да умање транзитне ризике.
– За разлику од северних земаља чланица ЕУ, које имају користи од повећане сигурности снабдевања путем „Северног тока”, југоисточне земље Европе још увек немају алтернативну трасу снабдевања гасом, објашњава – каже он.
Трошкови унапређивања украјинског транзитног система процењују се на чак 19,5 милијарди долара, што и даље не би елиминисало транзитни ризик. „Јужни ток” ће то омогућити уз ниже трошкове, каже он.
Ипак, Европска комисија покушава да одложи пројекат искључиво из политичких разлога. За сада делује да је ЕУ спремна на сопствену штету да блокира пројекат, који би јој повећао енергетску безбедност и помогао Европи да задовољи све веће потребе за увозом енергије и то без икаквих трошкова по европске пореске обвезнике, каже он.
– Ипак се надам да ће комерцијална логика превладати, закључује Купријанов.
Он је говорећи на конференцији за новинаре објаснио да овај гасовод мора бити у складу са европским законодавством, а тек пошто се испуне ти услови, могу се направити и изузеци, те да упркос томе што су цеви допремљене у ту луку, даље градње гасовода нема.
– Чињеница је да су цеви стигле и да ће се чувати у луци о трошку извођача, међутим, нема овлашћења да компанија за градњу „Јужног тока” почне поново с радовима и та позиција је непромењена – категоричан је био Схтонов.
Иако се сваки пут при помену Бугарске и градње „Јужног тока” поставља питање каква је судбина Србије и њене деонице гасовода, јер како наша земља да гради гасовод када Бугарска и даље све држи на леду, Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије, каже, да сама градња у Бугарској нема везе с градњом у Србији, јер не иде цев на цев, већ ће се градити одвојено.
– Много је важнији политички аспект целе приче, односно како ће се решити проблеми на релацији Украјина–Москва–Брисел. Ако се ту постигне компромис Брисел ће врло брзо дати зелено светло Бугарској за наставак градње, а онда ће се решити и питање градње у свим осталим европским земљама које су потписале уговор о градњи – каже Вулетић.
Када је реч о техничком делу гасовода, Србија не мора да чека да Бугарска положи цеви па да онда она крене у градњу, већ може и без тога да ради. Када се посао буде захуктао у Србији, он ће се истовремено радити на 20 и више локација. На једном месту ће се цеви полагати испод река, на другом ће ићи преко њива, а на трећем ће се градити компресорске станице. Једна код Зајечара, друга код Бачког Брега.
– Осим тога када цеви из Бугарске уђу у Србију, ми већ морамо да имамо изграђену примопредајну станицу за гас која ће показивати колико ће гаса Србија транспортовати краком ка Хрватској и БиХ, а колико ће се после тога транспортовати у Мађарску. Знаће се сваки кубик преузетог и транспортованог гаса. Када таква станица не би постојала, већ гас ишао цев на цев како се мисли, могло би свашта да буде у цевима, овако се ништа не препушта случају – објашњава Вулетић.
Због све чешћих спекулација да се изградња гасовода доводи у питање, па и тврдње да је „пројекат ’Јужни ток’ сада можда само сан” и да му је будућност „мутна”, Сергеј Купријанов, портпарол „Гаспрома”, објашњава да се ова руска компанија одлучила на инвестицију од више милијарди долара заједно са неколико европских партнера.
Иако Купријанов не спори да је „Јужни ток” креиран да би се смањила претерана зависност од украјинског снабдевања гасом, земље у Југоисточној Европи вероватно имају исто толико разлога као и „Гаспром” да желе да умање транзитне ризике.
– За разлику од северних земаља чланица ЕУ, које имају користи од повећане сигурности снабдевања путем „Северног тока”, југоисточне земље Европе још увек немају алтернативну трасу снабдевања гасом, објашњава – каже он.
Трошкови унапређивања украјинског транзитног система процењују се на чак 19,5 милијарди долара, што и даље не би елиминисало транзитни ризик. „Јужни ток” ће то омогућити уз ниже трошкове, каже он.
Ипак, Европска комисија покушава да одложи пројекат искључиво из политичких разлога. За сада делује да је ЕУ спремна на сопствену штету да блокира пројекат, који би јој повећао енергетску безбедност и помогао Европи да задовољи све веће потребе за увозом енергије и то без икаквих трошкова по европске пореске обвезнике, каже он.
– Ипак се надам да ће комерцијална логика превладати, закључује Купријанов.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου