MUSLIMANSKI VOJNICI SU PALILI SELA I UBIJALI SVOJE, A NE RATKO MLADIĆ I SRBI: Kanadski general OTKRIVA ISTINU O SREBRENICI

- Srebrenica je ostavljena nebranjena sa strateškom idejom - kaže nekadašnji general Mirovnih snaga UN u Bosni

Foto: Profimedia/Corbis

Kanadski general, Luis Mekenzi svedoči o dešavanjima u Srebrenici, nakon potpisivanja sporazuma o demilitarizaciji Srebrenice i Žepe 1993. godine. Kako kaže, snage UN ipak nisu mogle da održe svoje obećanje i zaštite Srebrenicu, što je pogodovalo bosanskim muslimanima. Oni su uz malo pomoći sa strane, počeli da se naoružavaju i da hiljade vojnika šalju u sigurnosnu zonu. Kada su muslimanski vojnici postali bolje obučeni i spremni, počeli su da izlaze iz područja Srebrenice, pritom su palili srpska sela i ubijali njihove stanovnike, a zatim su se brzo povlačili u zonu Ujedinjenih nacija.

Napadi na srpske snage su dostigli kulminaciju u 1994. godini, a nastavili su se i u početku 1995. godine, nakon što je kanadska pešadijska jedinica, koja je tamo bila oko godinu dana, zamenjena većom holandskom jedinicom

Ratne operacije na području Srebrenice prestale su 12. marta 1993., iako je pomenuti sporazum potpisan dosta kasnije. A u tih 45 dana, general Mekenzi, koji je komandovao u Bosni, pre Filipa Moriona, svedoči šta se događalo u Potočarima.
General kaže da je početkom 1993. godine, nakon njegovog odlaska iz kanadske vojske, pozvan da se pojavi pred nekoliko komiteta američkog Kongresa koji su osnovani povodom rata u Bosni.
– Nekoliko meseci ranije, moj naslednik u Mirovnim snagama UN, general Filip Morion je – uprkos saveta njemu nadređenih iz UN – nasilno ušao u Srebrenicu u pratnji malog kontingenta kanadskih vojnika i rekao njihovim stanovnicima da su sada oni pod zaštitom Ujedinjenih nacija. Zvaničnici u Ujedinjenim nacijama su bili besni na generala Moriona, iako su mediji bili na njegovoj strani. Bili su primorani da proglase koncept ‘sigurnosnog raja’ za šest područja Bosne, uključujući i Srebrenicu

General Mekenzi objašnjava dalje šta je predloženi koncept značio u praksi.
– Jedan američki senator me je pitao koliko vojnika je neophodno da bi se proglasila sigurnosna zona. – Negde oko 135.000 – odgovorio sam. Oružane snage su morale da budu toliko velike pošto su Srbi imali artiljeriju dalekog dometa. Novi komandant UN na području Bosne, belgijski general Fransis Brikemont se složio sa mojom procenom ali je bio spreman da pokuša da brani taj prostor sa 65.000 dodatnih vojnika. Generalni sekretar UN u tom periodu Butros-Butros Gali je otišao u Savet bezbednosti sa preporukom od 27.500 vojnika. Savet bezbednosti je odobrio svega 12.000 vojnika, a šest meseci kasnije manje od 2.000 vojnika je dodato u UNPROFOR za zadatke u sigurosnim zonama.”

Kanadski generali dalje objašnjava hronologiju priče o sigurnosnim zonama, posle odluke o dodatnom slanju simboličnog broja vojnika u BiH.
– Savet bezbednosti menja definiciju sigurnosnih zona i donosi rezoluciju u kojoj se umesto tvrdnje “da će UN braniti sigurnosnu zonu” kaže “da će prisustvo snaga UN odvratiti napade na sigurnosnu zonu”. Drugim rečima, maleni, simbolični, lako naoružani kontingent UN će biti postavljen kao žrtveno jagnje u Srebernici da “odvrati” armiju bosanskih Srba od napada na to područje – priča on.
General Mekenzi zaključuje da bosanskim muslimanima nije trebalo mnogo vremena da shvate da snage UN nisu u stanju da održe svoje obećanje “zaštite” Srebrenice, te da su to iskoristili i počeli da ubacuju hiljade vojnika i oružja u sigurnosnu zonu, da bi kasnije napali Srbe i palili sve za sobom.

Kanadski general je, takođe, svedočio, kako je u proleće 1995. godine, kada je okopneo sneg, komandantu bosanskih muslimana Naseru Oriću postalo jasno da bosanski Srbi nameravaju da napadnu Srebrenicu da bi zaustavili napade na srpska sela. Zbog toga su on i jedan deo njegovih boraca pobegli iz grada. Srebrenica je ostavljena nebranjena sa strateškom idejom, da ako Srbi napadnu nebranjeni grad, sigurno će to da izazove NATO i UN da izvrše obimne vazdušne napade na Srbe.

Dokumenti do kojih se došlo tek na suđenju u Hagu, međutim pokazuju da su plan o demilitarizaciji srednjeg Podrinja, praktično zaboravili zvaničnici u UN, odmah pošto je potpisan u Sarajevu. Već nakon pet dana posle potpisivanja, švedski general Lars Erik Valgren u Zagrebu je izjavio:
– Na osnovu izveštaja koji sam dobio od svojih oficira u Srebrenici, mogu da potvrdim da je danas u podne grad demilitarizovan.
Dva dana kasnije, Kofi Anan, bivši generalni sekretar UN, je poslao poverljivu poruku generalu Valgrenu o predstojećoj poseti delegacije Saveta bezbednosti, poručujući mu:

– Imajući u vidu vaše javne tvrdnje da je Srebrenica potpuno demilitarizovana, ne vidim potrebu da UNPROFOR učestvuje u potrazi za oružjem od vrata do vrata. Vas će nesumnjivo delegacija Saveta bezbednosti, koja vam dolazi u posetu, upoznati sa snažnim osećanjem koje je prisutno među nekoliko članica, da UNPROFOR ne sme previše aktivno da učestvuje u razoružavanju.
PROCURELA TAJNA PENTAGONA – OVO JE ISTINA O SREBRENICI: Klinton, Madlen Olbrajt i Alija planirali su ZLOČIN u Potočarima!
Krešenje sporazuma o demilitarizaciji iz maja 1993., godine bila je javna tajna, naime, svakom oficiru UNPROFOR-a i svakom ambasadoru UN u Njujorku bilo je poznato šta se dešava u Zaštićenoj zoni u Srebrenici.

To je potvrdio i generalni sekretar Ujedinjenih nacija u svom izveštaju od 15. novembra 1993. godine. Između ostalog, on u tom izveštaju kaže:
– Halilović je shvatio da sporazum pokriva samo urbani deo, odnosno uže gradsko područje Srebrenice, a da se ne odnosi na ruralni deo regije!
Dalje nije učinjeno ništa.
(Telegraf.rs / Izvor: Večernje novosti)