ОЛУЈА ТРАЈЕ

Скоро сам прочитао једну реченицу, оца америчке књижевности, Марка Твена која гласи: „ Бог је измислио рат како би Американци научили географију “.

Ако је то заиста тако онда би Американци сада требали у милиметар прецизно да знају гдје је Доњи Лапац, а гдје су Книн или Глина, а гдје Вуковар. Прошла је двадесетједна година и градиво се могло детаљно утврдити. Међутим, на овим просторима као да је вријеме стало. Обесправљени Срби узалуд потражују своја права док се по Хрватској као печурке јављају улице Миле Будака, подижу споменици усташким екстремистима, цртају свастике на фудбалским теренима, др Фрањо Туђман се сматра Ататурком хрватске државе, актуелна предсједница поносно слуша Томпсона и пјесме попут „ Јасеновац и Градишка Стара “, Главаш се ослабађа кривице за почињене злочине, Алојзије Степинац се рехабилитује што је први корак да би га канонизовали, у Србу на годишњици устанка антифашисти једва живе главе извукли…

Са оваквим набрајањем би могли у недоглед. Како послије свега наведеног да се Срби врате на вјековна огњишта? Поставља се ту још једно питање колика је сама српска кривица због свега тога? Зашто су Београд и Пале, августа 1995, пустили Книн низ воду? Колико су истинити наводи о сарадњи Туђмана и Караџића? Коме је пало на памет да се Крајина може бранити са просјечном старости у бригадама од 45 година? Данас смо ваљда сви свјесни да је српски народ деведесетих година имао политичаре недорасле историјског тренутка. Нигдје боље то није осликано као у Крајини. Ондашње руководство (које год) је било само продужена рука Милошевића. Скидао је са функција и постављао своје људе, а међу првим жртвама свега тога био је др Јован Рашковић, чије се име данас скоро и не помиње или се оставља по страни. Да ли је за Крајину једина сламка спаса био мировни план З4? По том плану Крајина је требала да буде све оно што је Република Српска данас, али опет није прихваћено. Руководство се плашило изаћи пред народ и објаснити да ће, упркос томе што ће бити држава у држави, опет живјети де факто у Хрватској. Ништа то и није чудно ако се поставимо у њихов положај у оно вријеме, чудно је како нису имали алтернативног рјешења. На крају се Олуја испоставила баш као то. Кад политика заћути-топови проговоре. Тако су и овога пута проговорили и отјерали у смрт преко 2.500 а у избјеглиштво четврт милиона Срба. Зашто нико није одговорао за срамне наредбе да се војска повлачи, иако се зна да је Српска војска Крајине имала почетне успјехе? Пуна су уста образа оном ко за образ не зна, тако су и Хрватима пуна уста јунаштва, а за јунаштво не знају. Нисам присталица оне тезе да нам се историја понавља. Нама историја никада није ни написана, јер да јесте не би нам се могао поновити два пута злочин на Петровачкој цести и многи други. За будућа покољења треба утврдити истину о Крајини, да је не би бацили у заборав чим помру свједоци свих тих дешавања. Кажу да су много сиромашни они народи који немају Косово. Колико ли је богат овај народ који има Лазарево Косово и Крајишко Косово? Оба су нам окупирана, али се ниједног одрекли нисмо!

Догодине у Книну!