Пловидба је и даље могућа, али уз нарочит опрез и само бродовима са мањим газом, што подразумева и мање терета, мање зараде, а веће трошкове за превознике. – Обилније кише се не очекују ни у септембру
Републички хидрометеоролошки завод издаје редовна упозорења о ниским пловидбеним нивоима (Фото Танјуг)
И на прилично ниским водостајима, пловидба кроз Србију још је могућа и безбедна, али само уз нарочит опрез, строго поштовање додатне сигнализације коју надлежни мењају сваког дана, пратећи колебања река, и под условом да се користе искључиво бродови са мањим газом. Другим речима, плови се спорије и са мање терета, што бродарима увећава трошкове и помера рокове испоруке. Прогнозе за наредних неколико дана најављују стагнацију нивоа река, понегде можда и додатан пад, мада не знатан. Веће кише се не очекују ни наредног месеца. Ако водостај осетније падне, није немогуће да нам се на горњем току Дунава, изнад Новог Сада и нарочито око Апатина, понови ситуација од јесенас, када је на тој деоници осамдесет бродова готово два месеца било принудно усидрено, јер воде није било довољно ни да продуже ни да се врате. На Сави је код Шапца и Сремске Митровице водостај већ пола метра нижи од неопходног за пловидбу.
– Већ сада је у том појасу критично. На Сави је пловидба отежана од границе до Сремске Митровице. Дунавом је од Београда низводно лакше. Тај потез је под утицајем хидроелектране „Ђердап”, која регулише ниво воде за производњу струје, чиме помаже и бродовима. Испод „Ђердапа” је већ друга прича. У Румунији и Бугарској су неки бродови, као и прошле јесени, већ морали да застану док водостај не порасте. Ни у Мађарској и узводно нема довољно киша и пролаз је бродовима такође отежан – каже Бранислав Милешић, шеф Лучке капетаније Београд.
Дунавске хидролошке станице „Земун” и „Сава” код Београда забележиле су водостаје у домену средњениских вредности за ово доба године. Републички хидрометеоролошки завод од почетка августа издаје редовна упозорења о ниским пловидбеним нивоима.
– Нема назнака да ће се хидролошка ситуација следеће недеље побољшати. У најбољем случају водостаји ће и даље стагнирати, са могућношћу мањег опадања. Најављене кише у јужној Немачкој и Аустрији почетком септембра утицале би на одржавање водостаја Дунава на садашњем нивоу. Сава је угроженија, јер се на њеном подручју не прогнозирају падавине – истиче Дејан Владиковић, координатор Хидрометеоролошког система ране најаве и упозорења у РХМЗ.
Према прогнозама завода, на територији Србије се ни у септембру не очекују значајније падавине.
– Најгоре што би могло да се догоди је да се суша продужи и на октобар и новембар. Онда би постојала реална опасност да се пловидба обустави, а Дунав и Сава падну на историјски минимум, откада се од 1920. обављају мерења. Ове реке су сада код Земуна и Београда око два метра изнад тог историјски најнижег водостаја – пореди Владиковић.
Према јучерашњим подацима РХМЗ-а, водостај Дунава код Земуна, где је „мерно место” ове реке у престоници, био је 211 центиметара од нулте коте. Поређења ради, најнижи ниво забележен је у новембру 1983. када је на овом месту река била на минус осам центиметара. Неславни рекорд Саве код Београда, чија је висина јуче била 158 центиметара регистрован је у новембру 1986: измерен је водостај од минус 61 центиметар. У оба ова случаја, пловидба је без одлагања обустављена. Ниски водостаји попут садашњих били су 2003, 2008. и прошле године.
Тужни закључак је да би посаде бродова на Сави и Дунаву могле да буду задовољне уколико се садашњи скромни ниво река одржи на актуелним котама.
----------------------------------------------
Виша сила плус више инстанце
Временски услови јесу прилично екстремни, али нису неуобичајени за ово доба године, наводи Жанета Остојић-Барјактаревић, директорка „Пловпута”, државне институције задужене за одржавање пловних путева. Није само виша сила овде учинила своје већ смо и сами криви за тешкоће, пошто је сектор горњег Дунава критичан из истог разлога као и лани – држава не одваја довољно новца за његово редовно одржавање, као и за сређивање пловних путева уопште. Зато се суша прво одразила на том потезу, хронично ишараног плићацима и када је водостај повољнији.
– Захваљујући средствима Европске уније, започели смо израду пројеката за регулацију шест места критичних за пловидбу, која се налазе између Бачке Паланке и Београда. Надамо се да ће нам претприступни фондови ЕУ одобрити новац и за радове у 2014. години. За Апатин новина још нема – објашњава Жанета Остојић-Барјактаревић.
За време готово двомесечног лањског застоја саобраћаја Дунавом прошле године, „Пловпут” је тражио од државе два милиона динара како би багерима изнео вишак песка и муља из апатинског уског грла и отворио пролаз пловилима. Новац никада није стигао мада су губици бродарских компанија због блокаде, коју је држава могла „подићи” тим релативно ситним улагањем, били и много већи. Сада талога сигурно има још више, а ту је и даље спруд дугачак и широк стотинак метара. Два милиона динара су јесенас могли макар привремено да реше проблем, а сада би неопходна свота, јер река је у међувремену наставила да наноси муљ и песак, сигурно била и већа. За потпуно уређење тог дела Дунава процењује се да је потребно око 20 милиона евра.
----------------------------------------------
Вода опада, обалоутврде јачају
Док посадама на дунавским и савским бродовима низак ниво река свакодневно отежава пловидбу, екипама ЈВП „Београдводе” олакшава одржавање приобалног појаса.
– Снижен водостај користимо да брже завршимо радове на поправци обалоутврде. Када се Сава и Дунав спусте, као сада, овај посао је знатно јефтинији – наводи Милош Миловановић, директор ЈВП „Београдводе”.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου