Од јуче на пумпама НИС-а јевтинији течни нафтни гас за
динар, али су зато у велепродаји поскупели евро-дизел за пола и Д2 за динар
(Фото Д. Јевремовић)
Без обзира на упозорење из врха државе и Министарства енергетике да је цена
горива врло висока за наш стандард, на пумпама НИС-а јуче је у малопродаји
појефтинио само течни нафтни гас за динар. Истовремено је у велепродаји поскупео
евро-дизел за пола, дизел Д2 за динар и течни нафтни гас за 1,18 динара.
Саша Милеуснић, директор у приватној нафтној компанији „Петробарт – Авиа” каже да јучерашње повећање НИС-ових велепродајних цена горива не би требало да утиче на поскупљење деривата код приватника.
– Свако ново поскупљење горива додатни је проблем за приватне трговце, јер прети опасност да продаја додатно падне. Поређења ради, због високе цене промет деривата је за првих шесет месеци ове у односу на исти период лане опао за око 10 до 12 одсто – каже Милеуснић.
Трговцима добро дође пад цене горива јер с појефтињењем имају већу зараду. И обрнуто. Иако нико од трговаца јуче није хтео да потврди колика им је зарада на сваком литру продатих деривата, сазнајемо да се разлика у цени креће од три до шест динара у зависности од врсте бензина, односно дизела. Упитан како то да нико не затвара пумпе ако већ раде на ивици рентабилности, како тврде, а приватници и даље покривају 65 одсто српског тржишта дериватима, Милеуснић каже:
– Људи гледају да преживе.
О тежини ситуације, каже, говори податак да су бензин и дизел на берзама само за последње три недеље поскупели за 80 долара по тони.
Он не верује да би смањење рафинеријске цене прераде, о чему је говорила министар енергетике Зорана Михајловић, могло да доведе до ниже цене деривата, јер тешко је поверовати да ће се НИС као једини прерађивач у Србији одрећи своје зараде.
– Да је држава хтела да уреди тржиште и обезбеди правилно пуњење буџета требало је да то уради кроз повећање рудне ренте НИС-у за експлоатацију милион тона нафте и гаса, а не да повећава акцизе на гориво – каже Милеуснић.
Сипањем био-дизела у дизел могло би доћи до делимичног смањења цене горива, јер се на био-дизел не плаћа акциза, али пре тога мора да се донесе регулатива која ће да уреди то питање, а која сада не постоји. Осим тога, питање је колико је у Србији могуће произвести био-дизела.
Упућени у ову проблематику кажу да су разлози овако високих цена горива с једне стране однос курса динара евра и долара, а с друге жеље трговаца да што више зараде. Ситуација на терену показује да су мали трговци много ажурнији када треба повећати цене и испратити НИС него када их треба снизити. Држава је доскоро, док нису уведене акцизе на лож уље, губила милионе, јер су поједини приватници продавали лож уље по цени дизела на који се зарачунава акциза, а само на једној цистерни, у зависности од врсте нелегално увезеног горива, могло се зарадити од милион до 1,7 милиона динара.
Саша Милеуснић, директор у приватној нафтној компанији „Петробарт – Авиа” каже да јучерашње повећање НИС-ових велепродајних цена горива не би требало да утиче на поскупљење деривата код приватника.
– Свако ново поскупљење горива додатни је проблем за приватне трговце, јер прети опасност да продаја додатно падне. Поређења ради, због високе цене промет деривата је за првих шесет месеци ове у односу на исти период лане опао за око 10 до 12 одсто – каже Милеуснић.
Трговцима добро дође пад цене горива јер с појефтињењем имају већу зараду. И обрнуто. Иако нико од трговаца јуче није хтео да потврди колика им је зарада на сваком литру продатих деривата, сазнајемо да се разлика у цени креће од три до шест динара у зависности од врсте бензина, односно дизела. Упитан како то да нико не затвара пумпе ако већ раде на ивици рентабилности, како тврде, а приватници и даље покривају 65 одсто српског тржишта дериватима, Милеуснић каже:
– Људи гледају да преживе.
О тежини ситуације, каже, говори податак да су бензин и дизел на берзама само за последње три недеље поскупели за 80 долара по тони.
Он не верује да би смањење рафинеријске цене прераде, о чему је говорила министар енергетике Зорана Михајловић, могло да доведе до ниже цене деривата, јер тешко је поверовати да ће се НИС као једини прерађивач у Србији одрећи своје зараде.
– Да је држава хтела да уреди тржиште и обезбеди правилно пуњење буџета требало је да то уради кроз повећање рудне ренте НИС-у за експлоатацију милион тона нафте и гаса, а не да повећава акцизе на гориво – каже Милеуснић.
Сипањем био-дизела у дизел могло би доћи до делимичног смањења цене горива, јер се на био-дизел не плаћа акциза, али пре тога мора да се донесе регулатива која ће да уреди то питање, а која сада не постоји. Осим тога, питање је колико је у Србији могуће произвести био-дизела.
Упућени у ову проблематику кажу да су разлози овако високих цена горива с једне стране однос курса динара евра и долара, а с друге жеље трговаца да што више зараде. Ситуација на терену показује да су мали трговци много ажурнији када треба повећати цене и испратити НИС него када их треба снизити. Држава је доскоро, док нису уведене акцизе на лож уље, губила милионе, јер су поједини приватници продавали лож уље по цени дизела на који се зарачунава акциза, а само на једној цистерни, у зависности од врсте нелегално увезеног горива, могло се зарадити од милион до 1,7 милиона динара.
објављено: 29.08.2012
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου