Руси за козији сир произведен у Србији дају 110 евра
Кукујевци — Пре пет година формирана је фарма за узгој коза и прераду козијег млека, Беокапра у Кукујевцима, која килограм сира продаје и за 110 евра.
Срђан Ковачевић, Радомир Рогановић, Предраг Никчевић и Лука Никчевић засукали су рукаве, уложили сопствена средства и дигли кредит од 1,7 милиона евра, од којих су већ вратили 1,2 милиона. Подигли су објекте, уложили у опрему и козе укупно 2,5 милиона евра, и кажу, нису се покајали.
„Била је цича зима те 2009. године када сам у Аустрији купио 179 санских високомлечних коза и у специјалним возилима довезао козе у Кукујевце и сместио их у нове објекте“, прича Срђан Ковачевић.
Шест стотина јарића
Недавно је завршено јерење коза на овој фарми. Готово свака од 350 коза ојарила је по двоје јарића, па је на фарми 300 женских и 300 мушких принова. Јарићи се након два-три дана од козе одвајају и стављају у инкубаторе, где се хране козијим млеком. После 15 дана јарићи се преносе у шталу где добијају семе од детелине. Санске козе, па тако и јарићи, воле еко сремску храну, јер је чиста и здрава за исхрану и најмлађих јарића, тврди Срђан Ковачевић.
Фарма је саграђена по европским пројектима и стандардима. Објекти су потпуно прилагођени потребама коза и јарића, па имају чак и зелене завесе које се дигитално подижу у складу са временским условима. У главном објекту је 370 музних коза, а са најмлађим грлима која су прошла стручну селекцију има их сада 630. Матични фонд идуће године имаће 460 музних коза, наводи Ковачевић.
„Свака коза у току године да од 900 до 1000 литара млека. Увели смо електричну мужу са 24 бокса, па се толико коза ођедном може мусти. Млеко даље цевоводом иде до лактофриза од 2000 литара, а даље се претаче у каце новосаграђене млекаре. Поред млека наших коза имамо и два кооперанта, један је у околини Новог Сада а други код Зрењанина. Од , њих сваки други дан довозимо по 1000 литара дневне производње“, каже један од власника Радомир Рогановић.
Микробиолошке анализе млека за домаће тржиште раде се два пута месечно, а за руско три пута. Капацитет млекаре је 4000 литара млека дневно, а у две смене ради укупно 26 радника.
„За сигуран извор хране за козе закупили смо 25 хектара државног земљишта. Тако производимо силажу и сенажу, а посебно сено од луцерке и детелине. Род са једног хектара довољан је за исхрану само 14 коза, зато ћемо настојати да узмемо још 35 хектара земље у закуп за потребе постојећег матичног фонда коза и јарића“, каже Срђан Ковачевић.
Фарма и млекара Беокапра производи шест врста сирева, јогурт и сурутку у чашама. За један килограм сира потребно је 12 литара млека.
„Сиреве радимо ручно. На пример, када радимо најскупљи сир „капарело”, који на руском тржишту кошта 110 евра за килограм, потребно је опрати лишће кестена, осуштити га, потопити у бело вино, па ту упаковати сир. Радимо и сир у храстовом пепелу и кори, а најјефтинији је бели сир, око 30 евра по килограму“, наводи Ковачевић.
Производи са ове фарме пласирају се преко два трговинска ланца, затим хотелима, а трећина производа се извози. У плановима је извоз на нова тржишта – немачко и италијанско, с обзиром на то да је Беокапра једна од три фирме из Србије која има право на извоз еко производа. Власници планирају градњу нове штале и млекаре, увођење грејања на биомасу.
„Годишње произведемо 36 тона сира или три тоне месечно, а јогурта, напитка „чудо” и других производа 25.000 литара месечно. Надамо се логистичкој подршци државе, чиме би се обезбедила сигурност при извозу, потребне су нам повољне кредитне линије и авионски и друмски брзи карго превоз“, закључио је Ковачевић.
Срђан Ковачевић, Радомир Рогановић, Предраг Никчевић и Лука Никчевић засукали су рукаве, уложили сопствена средства и дигли кредит од 1,7 милиона евра, од којих су већ вратили 1,2 милиона. Подигли су објекте, уложили у опрему и козе укупно 2,5 милиона евра, и кажу, нису се покајали.
„Била је цича зима те 2009. године када сам у Аустрији купио 179 санских високомлечних коза и у специјалним возилима довезао козе у Кукујевце и сместио их у нове објекте“, прича Срђан Ковачевић.
Шест стотина јарића
Недавно је завршено јерење коза на овој фарми. Готово свака од 350 коза ојарила је по двоје јарића, па је на фарми 300 женских и 300 мушких принова. Јарићи се након два-три дана од козе одвајају и стављају у инкубаторе, где се хране козијим млеком. После 15 дана јарићи се преносе у шталу где добијају семе од детелине. Санске козе, па тако и јарићи, воле еко сремску храну, јер је чиста и здрава за исхрану и најмлађих јарића, тврди Срђан Ковачевић.
Фарма је саграђена по европским пројектима и стандардима. Објекти су потпуно прилагођени потребама коза и јарића, па имају чак и зелене завесе које се дигитално подижу у складу са временским условима. У главном објекту је 370 музних коза, а са најмлађим грлима која су прошла стручну селекцију има их сада 630. Матични фонд идуће године имаће 460 музних коза, наводи Ковачевић.
„Свака коза у току године да од 900 до 1000 литара млека. Увели смо електричну мужу са 24 бокса, па се толико коза ођедном може мусти. Млеко даље цевоводом иде до лактофриза од 2000 литара, а даље се претаче у каце новосаграђене млекаре. Поред млека наших коза имамо и два кооперанта, један је у околини Новог Сада а други код Зрењанина. Од , њих сваки други дан довозимо по 1000 литара дневне производње“, каже један од власника Радомир Рогановић.
Микробиолошке анализе млека за домаће тржиште раде се два пута месечно, а за руско три пута. Капацитет млекаре је 4000 литара млека дневно, а у две смене ради укупно 26 радника.
„За сигуран извор хране за козе закупили смо 25 хектара државног земљишта. Тако производимо силажу и сенажу, а посебно сено од луцерке и детелине. Род са једног хектара довољан је за исхрану само 14 коза, зато ћемо настојати да узмемо још 35 хектара земље у закуп за потребе постојећег матичног фонда коза и јарића“, каже Срђан Ковачевић.
Фарма и млекара Беокапра производи шест врста сирева, јогурт и сурутку у чашама. За један килограм сира потребно је 12 литара млека.
„Сиреве радимо ручно. На пример, када радимо најскупљи сир „капарело”, који на руском тржишту кошта 110 евра за килограм, потребно је опрати лишће кестена, осуштити га, потопити у бело вино, па ту упаковати сир. Радимо и сир у храстовом пепелу и кори, а најјефтинији је бели сир, око 30 евра по килограму“, наводи Ковачевић.
Производи са ове фарме пласирају се преко два трговинска ланца, затим хотелима, а трећина производа се извози. У плановима је извоз на нова тржишта – немачко и италијанско, с обзиром на то да је Беокапра једна од три фирме из Србије која има право на извоз еко производа. Власници планирају градњу нове штале и млекаре, увођење грејања на биомасу.
„Годишње произведемо 36 тона сира или три тоне месечно, а јогурта, напитка „чудо” и других производа 25.000 литара месечно. Надамо се логистичкој подршци државе, чиме би се обезбедила сигурност при извозу, потребне су нам повољне кредитне линије и авионски и друмски брзи карго превоз“, закључио је Ковачевић.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου