Otmica žena koje su prodate u roblje ili se koriste u
seks-industriji samo je jedna u nizu tragedija koja je zadesila srpski
narod na Kosmetu.
Prema podacima humanitarnih organizacija, procenjuje se da je tokom ratnih sukoba na Kosovu i Metohiji silovano oko 20.000 žena. Iako mnogi kažu rat dođe, završi se i otpočne mir, žrtve se prebroje, pokopaju i ožale, a živi nastave svojim putem, za mnoge preživele silovane žene ratne traume nikad nisu prestale. Ela Milutinović je jedna od njih.
Prvi javni dokaz otmica žena za korišćenje u eks-industriji pronađen je u martu 2001. godine u slučaju nesrećne Ele Milutinović, 20-godišnje učenice beogradske medicinske škole, koja je oteta u junu 2000. godine. Pretvorena je u seksualnu robinju, koju je te godine silovalo više od 300 NATO vojnika! U martu 2001. godine Ela je uspela da pobegne i obratila se organima pravde. Sudski proces je održan u Prištini, a nju je 24 sata dnevno čuvao ceo vod policije i vojske. Slučaj se okončao kažnjavanjem četvorice manjih prestupnika.
Niko od vođa albanske mafije i natovaca nije odgovarao. Ela je nakon toga dobila novi identitet , i najverovatnije se odlselila u neku zapadnu zemlju. Ove podatke iznela je u svojoj najnovijoj knjizi „Razbojnička država: Kosovo u svetskoj politici“, Jelena Georgijevna Ponomarjova.
Ratni pukovnik Slavko Nikić , bivši srpski obaveštajac i aktivni učesnik rata na Kosmetu, potrvrdio je priču o otetim, silovanim, a vrlo često i prodatim ženama u belo roblje.
– U Prištini i danas postoji objekt koji je Kfor štitio, a u kojem se organizovano dešavalo silovanje, odnosno prinudna prostituciuja pravoslavnih devojaka, Srpkinja, Crnogorki i Ruskinja, od Šiptara.
Slučajeva poput Ele je mnogo, ali imena tih žena, zbog njih samih, ne bih spominjao. Navešću samo primer žene mog druga s kojim sam rastao i školovao se. Njemu su supruga i maloletni sin oteti i nikad se nije saznalo su završili. Nikada nije saznao u kom logoru je završio njegov sin niti šta se dogodilo s njim ii bolje reći njegovim organima. A za ženu je jasno gde je odvedena – priča Slavko Nikić.
Prema njegovim saznanjima, devojke koje su jedno vreme radile po javnim kućama, a koje su posećivali pripadnici međunarodnih snaga, nakon što bi bile silovane, prodavane su Dautu Haradinaju i mnogim drugim Albancima na „nižem nivou“.
– Za mnogo manje para, na nižem nivou organizovali su prostituciju da bi na kraju te devojke završile u Albaniji, gde se radila trgovina oragnima. Na žalost tih devojaka i žena , nije se sve završavalo na silovanjima jer su one posle te tragedije prodate u belo roblje – tvrdi Nikić.
Prema podacima humanitarnih organizacija, procenjuje se da je tokom ratnih sukoba na Kosovu i Metohiji silovano oko 20.000 žena. Iako mnogi kažu rat dođe, završi se i otpočne mir, žrtve se prebroje, pokopaju i ožale, a živi nastave svojim putem, za mnoge preživele silovane žene ratne traume nikad nisu prestale. Ela Milutinović je jedna od njih.
Prvi javni dokaz otmica žena za korišćenje u eks-industriji pronađen je u martu 2001. godine u slučaju nesrećne Ele Milutinović, 20-godišnje učenice beogradske medicinske škole, koja je oteta u junu 2000. godine. Pretvorena je u seksualnu robinju, koju je te godine silovalo više od 300 NATO vojnika! U martu 2001. godine Ela je uspela da pobegne i obratila se organima pravde. Sudski proces je održan u Prištini, a nju je 24 sata dnevno čuvao ceo vod policije i vojske. Slučaj se okončao kažnjavanjem četvorice manjih prestupnika.
Niko od vođa albanske mafije i natovaca nije odgovarao. Ela je nakon toga dobila novi identitet , i najverovatnije se odlselila u neku zapadnu zemlju. Ove podatke iznela je u svojoj najnovijoj knjizi „Razbojnička država: Kosovo u svetskoj politici“, Jelena Georgijevna Ponomarjova.
Ratni pukovnik Slavko Nikić , bivši srpski obaveštajac i aktivni učesnik rata na Kosmetu, potrvrdio je priču o otetim, silovanim, a vrlo često i prodatim ženama u belo roblje.
– U Prištini i danas postoji objekt koji je Kfor štitio, a u kojem se organizovano dešavalo silovanje, odnosno prinudna prostituciuja pravoslavnih devojaka, Srpkinja, Crnogorki i Ruskinja, od Šiptara.
Slučajeva poput Ele je mnogo, ali imena tih žena, zbog njih samih, ne bih spominjao. Navešću samo primer žene mog druga s kojim sam rastao i školovao se. Njemu su supruga i maloletni sin oteti i nikad se nije saznalo su završili. Nikada nije saznao u kom logoru je završio njegov sin niti šta se dogodilo s njim ii bolje reći njegovim organima. A za ženu je jasno gde je odvedena – priča Slavko Nikić.
Prema njegovim saznanjima, devojke koje su jedno vreme radile po javnim kućama, a koje su posećivali pripadnici međunarodnih snaga, nakon što bi bile silovane, prodavane su Dautu Haradinaju i mnogim drugim Albancima na „nižem nivou“.
– Za mnogo manje para, na nižem nivou organizovali su prostituciju da bi na kraju te devojke završile u Albaniji, gde se radila trgovina oragnima. Na žalost tih devojaka i žena , nije se sve završavalo na silovanjima jer su one posle te tragedije prodate u belo roblje – tvrdi Nikić.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου