U Srbiji oko 300.000 starih ljudi nije dio penzijskog sistema, iako su proveli čitav život radeći. Prema istraživanju nevladinih organizacija, ali i zvanične statistike o siromaštvu u Srbiji, 23 odsto građana starijih od 65 godina, nema ni dana radnog staža pa ni osnova da dobija čekove iz Fonda PIO. A među njima je mnogo i onih koji, uprkos teškom životu, ne dobijaju ni dinara socijalne pomoći.
Prema posljednjim podacima Ministarstva za rad i socijalnu politiku, stari u ukupnom broju siromašnih učestvuju sa čak 9,6 odsto, a polovina korisnika narodnih kuhinja su upravo oni iznad 65 godina. Ovaj se trend, potvrđuju u Ministarastvu, ne zaustavlja.
Nadežda Satarić iz ”Amitija”, najveće nevladine organizacije koja se bavi pitanjem starenja, kaže da su mnogobrojni razlozi za takvo stanje, ali izdvaja Zakon o obaveznom penzijskom osiguranju poljoprivrednika koji je donijet 1986. godine, a iz njega su izuzeti svi koji su rođeni prije 1928. godine. Samim tim, većina ljudi koji žive po selima nije ni ostvarila pravo na penziju.
- Bilo je i onih koji su u nekom periodu svog života bili zaposleni, ali kraće od 15 godina, što je uslov za sticanje prava na penziju. Taj doprinos koji su oni uplatili na račun PIO fonda im nikada nije bio vraćen. Tako su oni ispali gubitnici na svim poljima – ocjenjuje Satarićeva i dodaje da je iz tih razloga resornom ministru više puta predlagano da se, po uzoru na mnoge evropske zemlje, uvede sistem socijalnih penzija. Njih bi dobijali stariji od 75 godina, koji nemaju srodnika, ni mogućnosti da se sami izdržavaju.
Država u ovom momentu, međutim, nije spremna da to uradi.
Brojka od 15 odsto
Pusti san Ambicija resornog ministra Rasima Ljajića je, prema njegovim riječima, da do 2015. godine broj siromašnih starih smanji za 15 odsto. Iz tog je razloga upravo predložio Nacionalnom savetu za pitanje starenja da u najkraćem roku sastavi poseban akcioni plan kojim bi se unaprijedio kvalitet života starih. Novosti/Capital.ba
Prema posljednjim podacima Ministarstva za rad i socijalnu politiku, stari u ukupnom broju siromašnih učestvuju sa čak 9,6 odsto, a polovina korisnika narodnih kuhinja su upravo oni iznad 65 godina. Ovaj se trend, potvrđuju u Ministarastvu, ne zaustavlja.
Nadežda Satarić iz ”Amitija”, najveće nevladine organizacije koja se bavi pitanjem starenja, kaže da su mnogobrojni razlozi za takvo stanje, ali izdvaja Zakon o obaveznom penzijskom osiguranju poljoprivrednika koji je donijet 1986. godine, a iz njega su izuzeti svi koji su rođeni prije 1928. godine. Samim tim, većina ljudi koji žive po selima nije ni ostvarila pravo na penziju.
- Bilo je i onih koji su u nekom periodu svog života bili zaposleni, ali kraće od 15 godina, što je uslov za sticanje prava na penziju. Taj doprinos koji su oni uplatili na račun PIO fonda im nikada nije bio vraćen. Tako su oni ispali gubitnici na svim poljima – ocjenjuje Satarićeva i dodaje da je iz tih razloga resornom ministru više puta predlagano da se, po uzoru na mnoge evropske zemlje, uvede sistem socijalnih penzija. Njih bi dobijali stariji od 75 godina, koji nemaju srodnika, ni mogućnosti da se sami izdržavaju.
Država u ovom momentu, međutim, nije spremna da to uradi.
Brojka od 15 odsto
Pusti san Ambicija resornog ministra Rasima Ljajića je, prema njegovim riječima, da do 2015. godine broj siromašnih starih smanji za 15 odsto. Iz tog je razloga upravo predložio Nacionalnom savetu za pitanje starenja da u najkraćem roku sastavi poseban akcioni plan kojim bi se unaprijedio kvalitet života starih. Novosti/Capital.ba
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου