+

Немачка помоћ Грчкој на тесту уставности

Уставни суд Немачке расправља о томе да ли је влада Ангеле Меркел прекршила закон и Устав одобравајући помоћ у милијардама евра

Судије Уставног суда Немачке прцељују уставност одлука владе у Берлину Фото Ројтерс

Пред Другим сенатом Уставног суда Немачке у Карлсруеу јуче је отворена расправа о (не)законитости немачке помоћи Грчкој, односно да ли је влада Ангеле Меркел одобравајући помоћ у милијардама евра прекршила одредбе Закона о буџету, али и одредбе Устава.
Подносиоци тужбе – група немачких универзитетских професора, предвођена монетарним експертом професором Јоахимом Штрабатијем и познатим баварским политичарем Петером Гаувајлером, из коалиционе владине странке, Хришћанско социјалне уније – захтева укидање финансијске помоћи Грчкој у милијардама евра и препуштање егејске државе њеној судбини. Међутим, уз пресуду тужиоци очекују од суда, кажу, политички битнију одлуку – такозвано посредно обавезујуће мишљење о томе да ли је влада расипала новац на уштрб социјалне безбедности њених грађана.
О значају расправе пред Уставним судом Немачке сведочи долазак министра финансија Петера Шојблеа, коме је дозвољено да пред судом одбрани досадашње мере владе које су предузете зарад спречавања грчког државног банкрота.
„Ако Грчка изгуби битку против банкрота, ми ћемо бити ти који ће то осетити... И не само ми. Грчки банкрот би био упоредив са катастрофом европских димензија, судбоносан по еврозону и по ЕУ у целини”, изјавио је Шојбле пред одлазак на суђење.
Еминентни стручњак за питања монетарне политике, Штрабати је поткрепио своје аргументе доказима о (не)поштовању Закона о буџету, при том истичући чињеницу да Немачка, као и друге европске државе, игнорише начела ЕУ о финансијској политици.
Уколико би Суд прихватио Штрабатијеве аргументе у целини, Немачка би морала да обустави или знатно умањи обим помоћи Грчкој, а немачки пример би вероватно морале да следе и друге државе чланице ЕУ које су донатори Грчкој.
Најцрњи у теорији оствариви сценарио био би да се Грчка препусти сама себи – што би се у крајњој линији завршило искључењем егејске државе из еврозоне. Опроштај Грчке од евра, по мишљењу свих меродавних монетарних експерата, имао би такозвани домино-ефекат, јер би се еврозона урушила попут куле од карата.
Тешко је замислити да би професору Штрабатију и његовим следбеницима овакав развој одговарао. Штрабати са плејадом немачких финансијско-монетарних умова већ деценијама следи примарни циљ – унапређење (и опстанак) социјалне државе у условима тржишне привреде.
Међутим, управо такав напредак могућ је само у оквирима ЕУ каква је данас, јер Немачка остварује баснословне суфиците у трговини са другим чланицама ЕУ. Њена привреда цвета, а број незапослених се стално смањује, већ пуне две године – у статистикама за месец мај забележен је раст запослености, по двадесети пут заредом.
Већина упућених аналитичара пореди очекивани ефекат тужбе са политичком карикатуром. „Претерај у тужбалици да би добио пфенинг”, забележено је тим поводом у коментару недељника „Цајт”.
Како оцењују немачки аналитичари, Суд ће највероватније донети одлуку да јесте прекршен Закон о буџету, али ће само наложити влади да одлуку о будућој помоћи Грчкој да на одлучивање парламенту, а не да одлучује сама о томе.
Ово компромисно решење, према оцени коментатора, подстаћи ће у Немачкој расправу о томе да ли се Немачка, корак по корак, одаљава од свог Устава и подређује своју државност европској целини.