+

Кад је море далеко, добро је и на базену

Изградња првих покривених базена у Крагујевцу приводи се крају, а „стара гарда” се присећа како је некад проводила лето, на Макарској ривијери, али и на старим купалиштима

Поред отвореног ускоро ће Крагујевац добити и затворени базен (Фото С. Радовановић)

Крагујевац – Изградња првог покривеног базена, који је толико дуго најављиван да су многи Крагујевчани помислили да га никад неће дочекати, ушла је у завршну фазу. Модеран објекат олимпијских димензија недавно је стављен под кров од нерђајућег челика, па је све извесније да ће се становници четвртог по величини града у земљи већ ове јесени купати у новом базену.
Одговарајући на питање овдашњих новинара шта је то што јој у Крагујевцу недостаје, једна млада Кинескиња, радница у бутику робе са Далеког истока, рече како не може да схвати да у овако великом граду не постоји „затворени базен“. Ето, коначно ће и њој бити испуњена жеља да се окупа зими, гледајући како снег прекрива површину Великог парка.
Практично на истом месту, одмах поред новог објекта, налази се комплекс старих базена, саграђен крајем шездесетих година прошлог века. Пошто су радне акције минуле, а прва фаза послератне обнове и изградње успешно приведена крају, крагујевачки политичари су тада закључили да је дошло време да се „радни народ“ мало опусти и забави.
Ти базени ће и овог лета многим Крагујевчанима бити једино море, а знајући какве су прилике у граду који води, градоначелник Верољуб Стевановић је апеловао да улазница буде што јевтинија. Првобитна цена од 200 динара спуштена је прво на 150, а онда и на 100 динара. Коме је и то много, моћи ће бесплатно да ужива на језеру у Шумарицама.
– Није карта скупа, али клинци траже сладолед, па да нешто поједу. Не можеш да им носиш од куће, виде шта други једу, па и они траже. Кад све сабереш, за одлазак на базене треба ти бар петнаестак еврића – каже ливничар Љубиша Стевановић.
И други се сећају бољих времена, када се лето, уместо у граду, проводило на Јадранском мору, у Хрватској.
– Углавном сам ишао на Макарску ривијеру. Прво са родитељима, а онда са друштвом. Ставимо ранац на леђа, бацимо прст негде на путу и нема проблема. Била су то сјајна времена – прича Ненад Маршићевић, познати југословенски спринтер, као члан „Радничког“ првак СФРЈ 1972. године у трци штафета четири пута 100 метара.
Седамдесетих година прошлог века и Крагујевац је имао шта да понуди, и овде је лето могло бити занимљиво.
– На војним базенима купала су се деца „народних хероја“. Ту није могло да се уђе без пропуснице. А за „народне непријатеље“ био је базен у Палилулама. Сад је затрпан. Радио је и базен на Кошутњаку, била је тамо и кафаница, али и бунгалови за швалерацију – сећа се Душан Вељовић, некада радник „Заставе“, сада конобар у „Носталгији“.
Ниједан од тих објеката данас није у функцији, а Крагујевчани којима би досадили базени у Великом парку и језеро у Шумарицама морали су да седну у кола и крену пут Раче или Јагодине. Својевремено се у тај град ишло зарад купања у хотелском базену, а сада се иде због дечице која обожавају „Аква-парк“, са сијасет тобогана и других занимљивих ствари.
Као и претходних, градска власт је и ове године организовала манифестацију „Лето код куће“, посвећену најмлађим Крагујевчанима чији родитељи нису у прилици да их воде на море. Маскенбали, „Кликеријада“ у Великом парку, концерти на трговима, књижевне вечери... Ма, биће занимљиво.