Београд
Убијене јабуке шест динара кило
Цео род овог воћа у београдским селима на обали Дунава уништио град, а узгајивачи већ страхују за идућу сезону. – За трешње пољопривредници у Ритопеку добијали су и до 300 динара по килограму
Последица падавина какве се не памте две деценије Фото Д. Јевремовић
Назив ресторана уједно је и „шифра” која одаје име и годиште рођења председника месне заједнице. Још је деда овог младог староседеоца под презименом Симић држао кафану, али под другим именом. Сада унук и сви мештани разматрају једину тему о којој се прича у Ритопеку од како је прошле среде град десетковао воћњаке – како преживети сезону.
Шездесетогодишњи житељ кога сви знају као Чика Моцу, како се представио и нама, каже да ни две деценије старији Ритопечани не памте падавине какве су пре недељу дана погодиле овај београдски воћњак.
– За време сезоне трешања било је лепо време и род је био добар. Цена се пела до 300 динара за килограм. Слали смо дневно по 125 тона трешања, углавном за Русију. А сада кило пропалих јабука можемо да продамо за шест динара – говори Моца.
Поразни ценовник истакнут је на табли пред локалном откупном станицом. Осим јабука, пише „нектарине 9 дин., брескве 13 дин”. Не пише да се откупљује пропало воће. То се од прошле среде подразумева. Другог, здравог нема. Мештани страхују да ће и догодине остати без рода јер олуја је оштетила и лишће које чува и храни пупољке.
– Око 200 хектара воћњака на супротној обали Дунава највећим делом је пропало. Град је правио штету и на стаблима, аутомобилима, фасадама, крововима... У Ритопеку нема противградних постројења, али ни она не би помогла колико су јаке падавине биле – прича Александар Симић, који се затекао на отвореном за време олује. И за десетак секунди био је мокар до голе коже.
Екипу „Политике” провео је кроз апокалиптични призор у очевом воћњаку: изломљено дрвеће јабука са којих висе напукли плодови. И њих треба да скидају пошто покупе попадале „посмртне остатке” воћа са „патоса” имања чијих је свих пет хектара страдало. Симић показује и удубљења у земљи на којима је град – усред јула! – формирао дебеле ледене површине.
За последице града једино не хају два џукца у центру села. Спавају чврстим сном. У гнезду на оближњој бандери одмарају роде. И оне су заказале; требало би, ваљда, да доносе срећу.
Димитрије Буквић----------------------------------------------------------
Гелер као подстанар
Чак су и гелери залуталих бомби НАТО-а 1999. нанели мању штету засадима крушака, јабука, брескви од града. Али, тог пролећа било је опаснијих искушења. Са брда над селом на којем је подигнут споменик црвеноармејцима страдалим у борби за Београд – чија је Ритопек био предстража за време ослобођења – мештани су посматрали „томахавке” који су дуж Дунава летели према Панчеву. Једна граната залутала је на путу према панчевачким постројењима и укопала се испод куће једног житеља где је, дубоко у земљи, експлодирала. Дом се потпуно распао, али је домаћин – преживео.
Недалеко одатле, спољни зид куће другог мештанина пробио је гелер који је остао у фасади. Када је власник продавао имање, мудро је зазидао то место, па се у Ритопеку прича како купац вероватно до данас није сазнао да има својеврсног „подстанара”.
----------------------------------------------------------
Провалије остале без винове лозе
Уместо да мирно обележе сеоску преславу – Сабор светог архангела Гаврила – мештани Заклопаче и јуче су имали пуне руке посла, односно шљива, грожђа, јабука и другог воћа које су побиле падавине. Градоносни облаци из правца Болеча и Ритопека надвили су се прошле среде и четвртка и над овим грочанским насељем трећи пут у последњих месец и по дана. Најгоре је било у засеоку Провалије где је десеткован род винове лозе.
Није помогло ни то што је из атара испаљено осам ракета, заједно са пројектилима из околних места. Житељи наводе да је у Винчи противградна одбрана заказала, док је из Врчина полетело мање ракета због квара на рампи за лансирање.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου