Mreža evropskih transportnih puteva obilazi Srbiju u širokom luku

Izvor: Danas

Evropska unija u narednom periodu namerava da ulaže u putne mreže - uključujući drumske puteve, železnicu, aerodrome i rečne puteve. Srbija se u tim planovima spominje tek indirektno.

Evropska komisija nedavno je, posle više od dve godine rada, usvojila Predlog kojim je predviđena izmena evropske putne mreže (od drumskih puteva, preko železnice, aerodroma, do rečnih puteva) i stvaranje mreže objedinjenog transporta (RTE-E) koja podrazumeva transport robe identičnim kontejnerima, kao i prevoz kamiona železnicom.

Centralna mreža RTE-E trebalo bi da bude završena do 2030, a bočni pravci i sekundarna mreža do 2050. Procenjuje se, takođe, da će prebacivanjem transporta robe, ali i putnika, sa drumskog na železnički saobraćaj, stepen zagađenosti životne sredine biti smanjen za 60 odsto.

Bez efikasnih veza Evropa ne može da napreduje

Ovim projektima, u čiju bi realizaciju (u periodu od 2014. do 2020. godine) trebalo da bude uloženo 50 milijardi evra, Evropska unija želi da eliminiše uska grla u transportu, da modernizuje infrastrukturu, ali i da poveća broj zaposlenih.

Sim Kalas, potpredsednik Evropske komisije zadužen za transport, izjavio je, objavljujući ovaj plan, da je sada samo 35 velikih evropskih luka i 20 značajnih aerodroma povezano sa železničkom mrežom i dodao da bez efikasnih veza Evropa ne može da napreduje. Očekuje se da će Evropski parlament i Savet EU projekat usvojiti do kraja 2012. kako bi već početkom 2013. mogao da počne da se primenjuje. To državama ostavlja dovoljno vremena da se pripreme, da označe prioritete i putne pravce od interesa za njih. Za sredstva, koja će biti na raspolaganju od 2014. godine, mogu da konkurišu samo države članice EU, ali kako je osnovni princip da svaka država članica treba da ima pristup evropskoj mreži, to znači da one mogu da konkurišu i zajedno sa državama kandidatima (ili potencijalnim kandidatima) za ulazak u EU. Uslov je da priključak na centralnu transportnu mrežu ide preko teritorije tih zemalja. Predlog je da 40 odsto cene projekata koji su od posebnog interesa za EU, finansira Brisel.

Kako se u ovaj koncept uklapa Srbija?

Kako se u ovaj evropski koncept uklapa Srbija za koju bi transport trebalo da bude jedna od najvećih komparativnih prednosti, između ostalog i zbog toga što jedina veza Grčke i Bugarske sa evropskom mrežom, Mađarskom, Slovenijom i Italijom i dalje na zapad, ide preko Srbije? U tom kontekstu zanimljivo je podsetiti da železnička veza Pariz -Strazbur funkcioniše već nekoliko godina. Nemačka gradi nastavak pruge od Strazbura do Minhena, a u planu je i izgradnja pruge do Beča, kasnije i do Budimpešte. Hoće li Srbija uspeti da uhvati priključak, to je u ovom trenutku teško prognozirati, utoliko pre što nam naruku ne ide ni sporo napredovanje na putu ka EU. U svakom slučaju, Srbije nema na evropskoj mreži TEN-T (situacija je slična i kad je reč o železničkoj mreži), odnosno, osnovna mreža transportnih puteva obilazi Srbiju.

Nesaglediv poraz naše zemlje

Prvi od deset koridora, reč je o koridoru Baltik - Adrija (Jadran), ide od Helsinkija, preko Beča, Graca, Filaha, Udina, Venecije, Bolonje do Ravene. Treći, Mediteranski koridor, koji ide od Španije do Ljubljane sa skretanjem prema Budimpešti, Aradu, Bukureštu, takođe zaobilazi Srbiju. Koridor 4 ide od Hamburga, preko Bratislave, Bukurešta, Vidina, Sofije, Soluna do Atine. I najzad, maršruta desetog koridora (Strazbur - Dunav) ide od Beča preko Budimpešte, Arada, Bukurešta i završava se u Konstanci. U osnovnoj mreži Srbija se pominje samo indirektno, i to u odeljku Druge sekcije osnovne mreže, gde je predviđena železnička veza Sofija -granica sa Srbijom i Temišvar do srpske granice. I to je sve. Jasno je, dakle, da će Srbija, ukoliko ne uspe da se nađe na osnovnoj evropskoj mreži, izgubiti i tu ekonomsku prednost. Ma kako to dramatično zvučalo, biće to, po posledicama, nesaglediv poraz naše zemlje.

Projekat Evropske unije, osim putne mreže, predviđa i izgradnju energetske mreže (gas, nafta i električna energija). Kako bi električnu energiju, dobijenu iz obnovljenih izvora, prenela do potrošača, neophodno je izgraditi mrežu od tih izvora do postojeće mreže, koju takođe treba renovirati kako bi se smanjili gubici na prenosu. Procenjuje se da će za izgradnju električne mreže biti potrebno 140 milijardi evra i još 70 milijardi za gasnu mrežu (uključujući i infrastrukturu za njegovo skladištenje). Srbija se u tom segmentu pominje samo kad je reč o transportu gasa od Bugarske, preko Niša do Mađarske. Za izradu studija izvodljivosti i projekte oročene na period od 2008. do 2013. godine, Evropska unija je obezbedila 155 miliona evra, dok je u realizaciju projekta investirala 3,85 milijardi evra.

Krupan poduhvat

Procenjuje se da će do 2050. godine (u odnosu na 2010) transport robe u evropskoj uniji porasti za 80 odsto, a transport putnika za 50 odsto. Projektom je predviđeno povezivanje najmanje 83 velike evropske luke, zatim 37 aerodroma povezanih železnicom sa velikim gradovima u blizini, kao i izgradnja još 15.000 kilometara pruga za vozove velikih brzina (TGV). Planirano je, takođe, da na svaki milion koji uloži EU, države članice i regije investiraju pet miliona, a privatni sektor 20 miliona evra. Sudeći prema već obelodanjenoj računici, prva faza izgradnje koja će trajati od 2014. do 2020. godine, koštaće 250 milijardi evra.