| Izvor: RTV
NOVI SAD - Vrednost pokrajinskog izvoza u prvih devet meseci ove godine premašila je tri milijarde evra, a to je znatno više od one vrednosti pre kriznog perida 2008-me, izjavio je za Radio-televiziju Vojvodine novi predsednik Privredne komore Vojvodine Ratko Filipović.
On ističe da naše izvozne šanse nisu male i da je to put kojim treba da idemo.
"Iz Vojvodine se najviše izvoze poljoprivredni proizvodi i, u prvih devet meseci, dobit od tog izvoza bila je nešto veća od milijardu dolara, dok je uvoz u tom periodu bio oko 300 miliona", rekao je Filipović.
On naglašava da je u odnosu na prethodnu godinu izvoz porastao za oko 42 procenta a uvoz za gotovo 27 odsto.
Najveći deo vojvođanskog izvoza odnosi se na proizvodnju hrane, kaže Filipović i dodaje da je ova godina pokazala da u odnosu na prošlu, rekordnu, imamo manje osnovnih ratarskih proizvoda.
"Nešto manje kukuruza, ali zabrinjavajuće manje soje. To pokazuje da ne možemo biti toliko pozitivni u očekivanju da će i sledeća godina biti toliko uspešna u izvozu", smatra Filipović.
Međutim, prema njegovim rečima, tu moramo biti realni i videti da su indeksi rasta u prošloj godini bili zaista visoki i u proizvodnji i u izvozu. On se nada da će postignuto biti dovoljno za to da izvoz hrane bude stabilan i u idućoj godini.
"Mi iz Vojvodine naročito govorimo o agraru. Za nas je početak stabilizacije, stabilizacija u toj oblasti", kaže Filipović.
Inače, prema podacima Privredne komore Vojvodine, ukupna spoljnotrgovinska razmena pokrajine u prvih devet meseci bila je iznad sedam milijardi i 800 hiljada dolara, od čega je vrednost izvoza oko 3,3 milijarde, što znači da je spoljnotrgovinski deficit pokrajine u odnosu na isti period prethodne godine porastao za 5,3 procenta. Najviše je potrošeno za uvoz energenata, nafte i gasa.
Međutim, osim poljoprivrednih proizvoda rast proizvodnje i izvoza beleži i farmaceutska industrija.
Šta bi trebalo preduzeti da bi ti pokazatelji bili još veći pitali smo doskorašnjeg direktora "Hemofarma" Miodraga Babića.
Ono što ohrabruje sigurno je da je ta industrija već dala svoj doprinos, ali ja mislim da on može biti još veći, kaže Babić i dodaje da u tom delu podržava ideju da se na poseban način kreditira izvoz i da se to izuzme iz restriktivnih mera koje ima Narodna banka. Na taj način podržalo bi se nešto što realno ne utiče na tokove u zemlji, ističe Babić.
Jasan plan reforme javnog sektora, reforma poreskog sistema, propisivanje obaveze da država svoja dugovanja izmiruje u roku od 60 dana, te donošenje zakona o osnivanju Razvojne banke Srbije prioritetne su mere, prema mišljenju Ratka Filipovića, za unapređenje proizvodnje i izvoza.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου