Због ниског водостаја и готово потпуне блокаде саобраћаја од Бугарске до ушћа годишњи планови испорука жита вероватно неће бити достигнути
Фото Томислав Јањић
Сушно лето и слаби дотоци воде на Дунаву направили су праве природне барикаде од границе Србије и Бугарске – па низводно. И да невоља буде већа – због све већих плићака и спрудова на пловном путу те барикаде пропусте тек понешто с веома плитким газом. Понегде је пловидба у бугарском делу тока потпуно онемогућена. Јесен је увелико стигла, али не и кише па барикаде расту.
Српски бродари, који су били на некој врсти принудног годишњег одмора, сада журе, колико и даље плитак Дунав дозвољава, да испоруче заостале пошиљке. Ако река не настави да расте, а прогнозе не охрабрују, највећу главобољу ће имати узгајивачи житарица, пре свега кукуруза, које се већином транспортују Дунавом, па би се лако могло десити да ове године извоз подбаци у односу на зацртане планове. Пошто домаће тржиште не може да апсорбује све што произведемо, цене би у том случају могле пасти, узгајивачи ће имати мање приходе, а то би се могло одразити и на обим наредне сетве.
– Дирекција робних резерви је преузела извесне количине после жетве па је то релаксирало понуду. Али, неопходан је одређени ниво извоза да би се ценама обезбедила стабилност. Проблем је и што губимо купце када не можемо да гарантујемо редовне испоруке – каже Бранислав Гулан, из Привредне коморе Србије.
Само у октобру требало је купцима да на основу већ закључених уговора доставимо око 250.000 тона кукуруза. У току прве половине месеца пловидба је била неизводљива, док су у преосталих петнаестак дана и ове недеље бродски конвоји смели да товаре само половину капацитета, иначе би остали заглављени насред водотока.
– За извоз житарица, ово је најужурбанији период године. Већина пошиљки треба да буде испоручена од октобра до децембра, а ми каснимо 45 дана и то ћемо тешко надокнадити, јер већ смо у новембру, а нема назнака да ће се водостај знатније поправити, барем још следеће две недеље. Годишњи план извоза вероватно неће бити постигнут, што ће се одразити на цене и следећу сетву, а можда и на будући извоз. Украјински кукуруз нам је и без ове непогоде био жестока конкуренција јер је јефтинији. Има старих купаца српске робе који се сада позивају на то што су нам доставе и даље успорене и смањене, па траже начин да се, уз минималну надокнаду, извуку из уговора, а робу добију из Украјине – објашњава Вукосав Саковић, директор удружења „Жита Србије”.
И домаћи бродари нервозно крше прсте размишљајући какав ће им бити коначни биланс ове године. И пре ове непогоде, нису били у завидном положају, а онда су их ћуди природе практично привезале за обалу на 45 дана. Тих месец и по довољно је да пољуља и најсолиднију фирму. Могуће је да ће Југословенско речно бродарство због тога морати да од државе затражи неке олакшице, али још је рано, кажу у тој кући, да би се причало о томе каквог би облика та помоћ била.
– Видећемо када крајем године сведемо рачуне. И када реализујемо све закључене уговоре. Зарада ће нам бити мања, јер су нам трошкови скочили због успорене и отежане пловидбе. Сва пловила су нам, први пут после много година, натоварена и када одлазе и кад се враћају. Послове нисмо изгубили, клијенти се нису привремено или трајно преоријентисали на друге видове транспорта. Река је и даље најјефтинији пут а неке врсте великих товара је потпуно непрактично преносити друмом или железницом. Нећемо ни морати да одустанемо од нових уговора зато што каснимо с реализацијом старих. Ова криза нас неће уназадити, мада ћемо свакако осетити њен удар – каже Биљана Чвертков, в. д. директора Југословенског речног бродарства.
В. Вукасовић
Српски бродари, који су били на некој врсти принудног годишњег одмора, сада журе, колико и даље плитак Дунав дозвољава, да испоруче заостале пошиљке. Ако река не настави да расте, а прогнозе не охрабрују, највећу главобољу ће имати узгајивачи житарица, пре свега кукуруза, које се већином транспортују Дунавом, па би се лако могло десити да ове године извоз подбаци у односу на зацртане планове. Пошто домаће тржиште не може да апсорбује све што произведемо, цене би у том случају могле пасти, узгајивачи ће имати мање приходе, а то би се могло одразити и на обим наредне сетве.
– Дирекција робних резерви је преузела извесне количине после жетве па је то релаксирало понуду. Али, неопходан је одређени ниво извоза да би се ценама обезбедила стабилност. Проблем је и што губимо купце када не можемо да гарантујемо редовне испоруке – каже Бранислав Гулан, из Привредне коморе Србије.
Само у октобру требало је купцима да на основу већ закључених уговора доставимо око 250.000 тона кукуруза. У току прве половине месеца пловидба је била неизводљива, док су у преосталих петнаестак дана и ове недеље бродски конвоји смели да товаре само половину капацитета, иначе би остали заглављени насред водотока.
– За извоз житарица, ово је најужурбанији период године. Већина пошиљки треба да буде испоручена од октобра до децембра, а ми каснимо 45 дана и то ћемо тешко надокнадити, јер већ смо у новембру, а нема назнака да ће се водостај знатније поправити, барем још следеће две недеље. Годишњи план извоза вероватно неће бити постигнут, што ће се одразити на цене и следећу сетву, а можда и на будући извоз. Украјински кукуруз нам је и без ове непогоде био жестока конкуренција јер је јефтинији. Има старих купаца српске робе који се сада позивају на то што су нам доставе и даље успорене и смањене, па траже начин да се, уз минималну надокнаду, извуку из уговора, а робу добију из Украјине – објашњава Вукосав Саковић, директор удружења „Жита Србије”.
И домаћи бродари нервозно крше прсте размишљајући какав ће им бити коначни биланс ове године. И пре ове непогоде, нису били у завидном положају, а онда су их ћуди природе практично привезале за обалу на 45 дана. Тих месец и по довољно је да пољуља и најсолиднију фирму. Могуће је да ће Југословенско речно бродарство због тога морати да од државе затражи неке олакшице, али још је рано, кажу у тој кући, да би се причало о томе каквог би облика та помоћ била.
– Видећемо када крајем године сведемо рачуне. И када реализујемо све закључене уговоре. Зарада ће нам бити мања, јер су нам трошкови скочили због успорене и отежане пловидбе. Сва пловила су нам, први пут после много година, натоварена и када одлазе и кад се враћају. Послове нисмо изгубили, клијенти се нису привремено или трајно преоријентисали на друге видове транспорта. Река је и даље најјефтинији пут а неке врсте великих товара је потпуно непрактично преносити друмом или железницом. Нећемо ни морати да одустанемо од нових уговора зато што каснимо с реализацијом старих. Ова криза нас неће уназадити, мада ћемо свакако осетити њен удар – каже Биљана Чвертков, в. д. директора Југословенског речног бродарства.
В. Вукасовић
објављено: 12.11.2011
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου