Grčka izašla iz recesije

Posle šest godina najteže resecije u poslednjih pola veka, Grčka sa privrednim rastom od 1,7 posto i povećanjem BDP za 0,7 procenata u trećem kvartalu 2014, konačno može sa više nade da gleda u budućnost.

Zvanične statistike Eurostata ukazuju da je Grčka izašla iz recesije i da je,po svemu sudeći,završen najteži period koji je mogao da dovede do isključivanja iz evrozone. To je naciju nateralo na odricanja,bolne rezove ,drastične mere štednje i ozbiljne strukturne reforme...

Konačno se nazire oporavak i izvlačenje iz dužničke krize i nepovoljnih aranžmana sa međunarodnim kreditorima.

„Vratile su se nade za povratak Grčke“-izjaio je premijer Adonis Samaras posle objavljivanja izveštaja Evropske statističke agencije uz obećanje naciji da će razvoj i oporavak biti nastavljeni, da neće biti povratka unazad. Obećali smo da ćemo zemlju izvući iz tunela recsije i u tome smo uspeli.Imali smo,čak,u poslednjem kvartalu najbrži privredni rast u celoj evrozoni.Dokazali smo da nisu bili u pravu svi oni koji su sumnjali da je to moguće“, rekao je grčki premijer.

Oslanjanje na turizam koga je premijer Samaras video kao glavnog pokretača u obnovi privrede, bio je pravi izbor. Sa 23 miliona turista koji su tokom ove godine posetili Grčku,zemlja se našla na 15.mestu najatraktivnijih svetskih destinacija.

Dobar marketing,povoljnije cene i nešto stabilnija ekonomska situacija doprineli su da broj turista poraste za 35 posto u odnosu na prethodnu sezonu.

U izveštaju Asocijacije grčkih turističkih organizacija se,recimo,ukazuje da je samo za pola godine broj gostiju koji su stigli velikim kruzerima porastao za 100 hiljada i da će do kraja godine ukupna cifra biti 2,5 miliona što je preko 300 hiljada turista više nego 2013.

„Prezadovoljni smo rezultatima koji još jednom potvrdđuju ogroman potencijal turističke grane. Lagano ali sigurno i brže nego što smo očekivali ostvaruje se strateški plan u turizmu koji je postavljen pre dve godine“ - kaže predsednik SETE, Andreas Andreadis i podseća da je to šansa za nova radna mesta u grani privrede koja je za Grčku oduvek bila medđu najvažnijima.

Statistički podaci ukazuju da su upravo oporavak turističke grane i kupovina velikog broja novih vozila za hotele,turističke firme i renta-kar agencije dorineli oživljavanju tržišta automobila koje je posednjih godina beležilo drastičan pad prodaje.

Grčka statistička organizacija navodi da je prodaja u odnosu na prošlu godinu porasla za 33,3 procenata,preciznije, da je u oktobru 2013. prodato 7,439 vozila što je celih 32,2 posto više nego lani.Zanimljivo je da je uz putnička vozila,porasla je prodaja traktora.Čak 4,102 starih ali i novih poljoprivrednika kupilo je novi traktor u ovoj godini.

Ekonomisti upozoravaju da nije sve tako jednostavno kako izgleda jer na grčkim putevima je danas veliki broj vozila bez obaveznog osiguranja.Iako je cena osiguranja zbog krize i smanjenog broja osiguravajućih društava u nekim slučajevima snižena i za 40 posto,oko milion vozila je u saobraćaju bez ikakve polise osiguranja.

Oporavak privrede je samo prvi korak jer do poboljšanja standarda predstoji dug put. Trenutno,više od 2,5 miliona Grka živi ispod granice siromaštva. Oko 23 posto Grka živi na ivici bede,što prema gruboj računici znači da 60 posto stanovništva muku muči da sastavi kraj sa krajem.

U ovu kategoriju ulaze oni koji imaju manje od 400 evra mesečno ili porodica sa dvoje maloletne dece koja mesečno imaju oko 800 evra. Sve su češći apeli da se u školama uvede besplatna užina i gladnim đacima omogući bar parče hleba sa džemom i šoljom čaja. Nije tajna da u atinskim školama u siromašnijim opštinama,tamo gde država ne uspeva,crkva i roditelji pomažu ovaj program užina za najsiromašnije.

Vlada je uverena da će sve biti bolje kada se Grčka oslobodi međunarodnih tutora i „stane na sopstvene noge“. Vlada pokušava da se oslobodi memoranduma na osnovu koga je,u zamenu za drastične mere štednje i strukturalne reforme,dobila kredit od 240 milijardi evra,i smatra da već od nove godine Grčka sama može dalje.

Za to će biti potrebna kreditna linija pod posebnim uslovima koja će,verovatno,biti korišćena iz sume od 11 milijardi evra preostalih iz programa za rekapitalizaciju banaka.

Vlada ubrzano radi na završavanju preostalih zadataka međunarodnih poverilaca čijim ispunjavanjem „trojka“ uslovljava i svoj povratak u Atinu i zaokružavanje izveštaja od koga zavisi u kom će se smeru „o Grčkoj razgovarati“ na samitu Evrogrupe 8. decembra