Косово иде у Европу, а Србија у п. материну. У Приштини, евроскептици већ богорадају како Срби увек боље прођу. За то време, београдски евроентузијасти у престоном граду на води и хлебу, роне крокодилске сузе.
Сузе чувају за случај да Београд на води пресуши, иако тврде да је престоница у последње време ионако на сузама народним па им је вода додатни и непотребан напор.
„Зар није довољно, питају се забринуто, вода у колену и вода у плућима, него нам још треба и вода у главама?“
Изузимају, наравно, предвиђену кулу на води, дакле, ни на небу, ни на земљи, него баш на води. То је веома згодно, тврде они, позивајући се на ставове Академије архитектуре, јер ће са овако високе куле, као са светионика, политичке вође и кандидати за вође моћи да дају висока обећања о бољем и светлијем сутра, која ће са куле на води најлакше и најбрже – пасти у воду.
И поред тога што искуство показује да вођама за празна обећања – која, управо због тога што су празна и лака, не могу да потону – нису потребни ни кула, ни вода, еврозаљубљеници не одустају од критике свега постојећег обећавајући да ће нам, чим уђемо, све бити боље и лепше. Као што је у Европи, ускоро и са Косовом у њој.
Амери се надају да ће Европа на Косову проћи као Кнез Лазаре у четрнаестом веку. Своја очекивања базирају на поверљивим и тајним подацима добијеним од многобројних шпијунских организација и домаћих достављача, такозваних инсајдера. Сви они тврде да је Вук Бранковић говорио енглески и да је на Оксфорду завршио високе школе јахања и стекао неколико лажних докторских титула. Инсајдери још износе, ослањајући се на сопствена искуства, да је женска варијанта издајничког презимена Бранковић, заштићено и брендирано име – Бранкица. У то су се, и под А и под Б, уверили најмање 92 пута.
Друга Србија са гнушањем одбија пропагандистичке гласине о Вуку Б. називајући их теоријом завере. Онај грађански део Србије, просвећен и доказани познавалац европских прилика, тврди да Бранковић није ни видео Оксфорд, него је извесно време радио у Лондону у гвожђарској радњи. Одатле су га протерали када је покушао да Енглезима, уместо гвоздених, ували врбове клинове.
У земљу се вратио са клиновима као пропалом инвестицијом и неуспешним покушајем повећања извоза производа домаће радиности и занатског умећа. Да заједнички пословни подухват не би дибидус пропао, клинови су искоришћени као чврст ослонац на четири стуба и основа привредног, судског, банкарског и политичког система.
Према томе, сагласни су сви политички аналитичари и дежурни коментатори, Косово je Европа и са Вуком и без њега.
Светска пливачка организација је Чавићу одузела заслужено освојену медаљу због тога што се на победничком постољу појавио у мајици на којој је писало „Косово је Србија“!
Данас многе организације додељују победничке медаље сваком ко се Кнез Михаиловом улицом прошета у црвеној мајици на којој је црним словима и двоглавим орлом исте боје исписано „Косово је Европа“!
У Сарајеву су осванули црни графити „Калаш носим, Србе косим“!
То је стручњаке за језик, етимологе и изучаваоце топонима навело на идеју да се позабаве пореклом исконословног имена Косово. Закључили су да српска покрајине не носи то има као станиште злослутне птице кос, него управо због чињенице да су тамо вековима Србе косили и косили, све док их нису скоро сасвим и покосили.
Шиптар коси, Србин воду носи. Тако се постиже двоструки учинак: и Косово у Европи и Београд на води. И мирна Бачка.
Још само да се реши питање Срема и Баната па да и Чанак буде пун себе.
Што рекао Земунац, значи, брате, значи Косово у Европи, Тома у авиону, Пајтић са владом у сенци, динар у паду, Београд у води, само Србија у п. м.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου