U jeku obnovljenih etničkih sukoba u Makedoniji, Vojska Srbije je odlučila da pojača svoje prisustvo na jugu zemlje, naročito u Preševskoj dolini gde je gotovo u isto vreme kao i u Makedoniji, pre 15 godina vođen kratkotrajni rat između Vojske Jugoslavije i albanskih separatista.
U periodu nakon agresije NATO saveza na SR Jugoslaviju, od 1999. do 2001. godine, dogodio se manji oružani sukob između albanske terorističke grupe tzv. Oslobodilačke vojske Preševo, Medveđa i Bujanovac (OVPMB) i srpskih snaga bezbednosti na jugu Srbije.
Ovi sukobi su započeli u opštini Kuršumlija, da bi se kasnije uglavnom vodili na teritoriji opština Bujanovac i Preševo, a u manjoj meri i u Medveđi.
Februara 2001. godine, kada su albanski teroristi započeli rat u Makedoniji, NATO je doneo odluku da dozvoli jugoslovenskim trupama povratak u kopnenu zonu bezbednosti, korak po korak. Vojska Jugoslavija je započela operaciju čišćenja terorističkih grupa sa ugroženih teritorija. Nakon što je 24. maja ubijen jedan od zapovednika terorista, Ridvan Leši, jugoslovenske snage bezbednosti ušle su u Kopnenu zonu bezbednosti, a teroristi su ubrzo razoružani i sukob je završen.
Lideri Albanaca sa juga Srbije, iako danas deluje u okviru ustavno-pravnog poretka Republike Srbije, još uvek nisu odustali od svojih zahteva. Kada se u toku pregovora o Kosovu i Metohiji govorilo o budućem statusu južne srpske pokrajine, oni su više puta naglasili da ukoliko dođe do podele Kosova na srpski i albanski deo, "Preševo, Bujanovac i Medveđa moraju biti pripojeni budućoj državi Kosovo".
Simptomatično je opšte neprihvatanje albanskog javnog mnjenja bilo koje odluke koja nije po njihovoj volji, bilo da je to odluka međunarodne zajednice ili države Srbije i njenih institucija. Međutim, očigledno je da je i u EU sazrelo mišljenje da Albanci više ne mogu biti nagrađivani za dela za koje su Srbi kažnjavani, ali takav "obrt" u odnosu Brisela prema Prištini, ne nailazi na razumevanje albanskih političara, a ni običnih ljudi koji i dalje insistiraju na principu "Srbi su za sve krivi".
Iako na jugu Srbije vlada prividni mir, očigledno je da tenzije rastu, a frustracije Albanaca se povećavaju promenom odnosa Evrope prema "albanskom pitanju". Upravo zbog toga, eskalacije nemira u Makedoniji može da postane okidač sveopšteg albanskog ustanaka kako bi se "istorijska nepravda" prema Albancima načinjena na Londonskoj konferenciji 1912. godine ispravila i san o "Velikoj Albaniji" konačno postao java
Ovi sukobi su započeli u opštini Kuršumlija, da bi se kasnije uglavnom vodili na teritoriji opština Bujanovac i Preševo, a u manjoj meri i u Medveđi.
Bilans sukoba sa OVPMB
U periodu od potpisivanja Kumanovskog sporazuma 10. juna 1999. do 31. avgusta 2001. godine na jugu Srbije je izvršeno 1.160 terorističkih napada od strane albanskih terorista.
Od ukupnog broja izvršenih napada, 967 je izvršeno na pripadnike i objekte policije, 38 na pripadnike i objekte Vojske Jugoslavije i 155 na civile. Prilikom ovih napada poginulo je 34 osobe a povređene su 102 osobe.
Od strane OVPMB oteto je 45 ljudi.
Novembra 2000. godine srpska policija se povukla sa određenih kontrolnih punktova u Kopnenoj zoni bezbednosti što je teroristima omogućilo da pojačaju ljudstvom svoje jedinice i tada su oni zauzeli većinu sela koja je policija napustila stvarajući svoje baze i bunkere iz kojih su vršili napade i provokacije.U periodu od potpisivanja Kumanovskog sporazuma 10. juna 1999. do 31. avgusta 2001. godine na jugu Srbije je izvršeno 1.160 terorističkih napada od strane albanskih terorista.
Od ukupnog broja izvršenih napada, 967 je izvršeno na pripadnike i objekte policije, 38 na pripadnike i objekte Vojske Jugoslavije i 155 na civile. Prilikom ovih napada poginulo je 34 osobe a povređene su 102 osobe.
Od strane OVPMB oteto je 45 ljudi.
Februara 2001. godine, kada su albanski teroristi započeli rat u Makedoniji, NATO je doneo odluku da dozvoli jugoslovenskim trupama povratak u kopnenu zonu bezbednosti, korak po korak. Vojska Jugoslavija je započela operaciju čišćenja terorističkih grupa sa ugroženih teritorija. Nakon što je 24. maja ubijen jedan od zapovednika terorista, Ridvan Leši, jugoslovenske snage bezbednosti ušle su u Kopnenu zonu bezbednosti, a teroristi su ubrzo razoružani i sukob je završen.
Simptomatično je opšte neprihvatanje albanskog javnog mnjenja bilo koje odluke koja nije po njihovoj volji, bilo da je to odluka međunarodne zajednice ili države Srbije i njenih institucija. Međutim, očigledno je da je i u EU sazrelo mišljenje da Albanci više ne mogu biti nagrađivani za dela za koje su Srbi kažnjavani, ali takav "obrt" u odnosu Brisela prema Prištini, ne nailazi na razumevanje albanskih političara, a ni običnih ljudi koji i dalje insistiraju na principu "Srbi su za sve krivi".
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου