Економија
Држава враћа своје, али не и дугове јавних предузећа
Уредба о ограничењу рокова плаћања неће се односити на јавна предузећа која привреди дугују седам пута више новца него републички и локални органи
Проблем врзиног дужничког кола у коме свако сваком дугује неће бити решен ни када влада за неколико дана донесе уредбу о ограничењу рокова плаћања, сматрају привредници – саветници у Влади Србије. Јер чвор неликвидности највише је запетљан код јавних предузећа на које се ова уредба не односи. После усвајања овог документа, само републички и локални државни органи биће у обавези да у року од 60 дана врате своје дугове привреди. Према подацима Министарства финансија, они износе 4,5 милијарди динара. Са друге стране, јавна предузећа привреди дугују чак седам пута више новца.
У Министарству финансија, наиме, објашњавају да без обзира на то што су дугови јавних предузећа достигли 30 милијарди динара, њихова потраживања су чак четири пута већа и износе 120 милијарди динара. То значи да су јавна предузећа много већи повериоци него дужници. Зато ће држава, како је недавно најавило Министарство финансија, заједно са представницима привреде тражити начин да се овај проблем реши.
Што се тиче Николе Павичића, почасног председника „Таркета”, надлежни имају неку чудну логику. Ако су већ потраживања јавних предузећа толико висока, Павичић се пита зашто држава толерише директоре јавних предузећа који нису у стању да наплате толика потраживања. Према његовој оцени, прилично је чудно и то што Пореска управа има чак 230 милијарди динара ненаплаћених доприноса.
– Овде се толерише нешто што се не сме толерисати и што је кривично дело. При томе се не зна ко су ти привредници и велики системи који не измирују своје обавезе према држави и не плаћају своје обавезе. Питање је ко то има дискреционо право да суспендује примену неког закона. Овде је већ постала пракса да се не доносе прописи против великих система који много дугују – каже Павичић.
Иначе, када су, после реконструкције владе, Павичић и његове колеге Мирко Тодоровић, власник „Тодора”, и Драгољуб Вукадиновић, председник „Металца”, именовани за саветнике потпредседнице владе Верице Калановић, једна од њихових првих идеја била је да држава, као генератор неликвидности, мора да врати дугове привреди. Делом и на њихов захтев, Министарство финансија направило је анализу о томе колики су државни дугови. Међутим, према речима Николе Павичића, нико од њих тројице није видео ту анализу.
– Идеја је била да се рокови плаћања уреде законом и да се ограничења односе на све. Једноставно – да се промени стара пракса пословања. Наравно, за оне који не измирују своје обавезе требало би предвидети и санкције, па чак и кривичне. Ова уредба која ће бити донета не решава проблем неликвидности – каже Павичић.
Са њим је сагласан и Мирко Тодоровић, власник конфекције „Тодор”. Како каже, између државе и јавних предузећа требало би да стоји знак једнакости – јер су директори ових фирми одговорни Влади Србије. Он, ипак, сматра да је доношење ове уредбе само први корак у распетљавању врзиног дужничког кола и да је такав потез надлежних, без обзира на све – за похвалу.
– Однекуд се мора кренути и мислим да ће држава доношењем ове уредбе показати да има добру намеру да проблем неликвидности реши – сматра Тодоровић.
Према нашим подацима, становништво и привреда највише дугују за струју, јер су потраживања Електропривреде Србије достигла чак сто милијарди динара. Са друге стране, највећи дужник је Јавно предузеће „Железнице Србије”, чија су дуговања достигла око 32 милијарде динара.
Тако и анализа Министарства финансија о пословању јавних предузећа показује да лане држава баш и није била добар газда, јер су републичка инфраструктурна јавна предузећа на крају прошле године били нето губиташи (42,8 милиона евра). У односу на 2009. годину губитак је већи за 42 одсто, а добит за свега 0,5 процената. На крају кризне 2009. године ова предузећа била су у плусу од безмало 40 милиона евра. Према оцени из ове анализе, разлог за прелазак јавних предузећа из добиташа у губиташе највећим делом је резултат реалног раста исказаних укупних губитака три јавна предузећа („Јат”, „Железнице” и „Путеви Србије”). Са друге стране, томе је кумовао и пад остварене добити пет јавних предузећа – „Воде Војводине”, „Скијалишта”, „Србијагаса”, „Телекома” и „Србијавода”.
Први на листи губиташа и даље је „Железница Србије” (17 милијарди динара). Најпрофитабилнија предузећа, са друге стране, јесу „Телеком”, Аеродром „Никола Тесла” и „Србијагас” – која су у 2010. години остварила више од 90 одсто добити јавних предузећа.
У Министарству финансија, наиме, објашњавају да без обзира на то што су дугови јавних предузећа достигли 30 милијарди динара, њихова потраживања су чак четири пута већа и износе 120 милијарди динара. То значи да су јавна предузећа много већи повериоци него дужници. Зато ће држава, како је недавно најавило Министарство финансија, заједно са представницима привреде тражити начин да се овај проблем реши.
Што се тиче Николе Павичића, почасног председника „Таркета”, надлежни имају неку чудну логику. Ако су већ потраживања јавних предузећа толико висока, Павичић се пита зашто држава толерише директоре јавних предузећа који нису у стању да наплате толика потраживања. Према његовој оцени, прилично је чудно и то што Пореска управа има чак 230 милијарди динара ненаплаћених доприноса.
– Овде се толерише нешто што се не сме толерисати и што је кривично дело. При томе се не зна ко су ти привредници и велики системи који не измирују своје обавезе према држави и не плаћају своје обавезе. Питање је ко то има дискреционо право да суспендује примену неког закона. Овде је већ постала пракса да се не доносе прописи против великих система који много дугују – каже Павичић.
Иначе, када су, после реконструкције владе, Павичић и његове колеге Мирко Тодоровић, власник „Тодора”, и Драгољуб Вукадиновић, председник „Металца”, именовани за саветнике потпредседнице владе Верице Калановић, једна од њихових првих идеја била је да држава, као генератор неликвидности, мора да врати дугове привреди. Делом и на њихов захтев, Министарство финансија направило је анализу о томе колики су државни дугови. Међутим, према речима Николе Павичића, нико од њих тројице није видео ту анализу.
– Идеја је била да се рокови плаћања уреде законом и да се ограничења односе на све. Једноставно – да се промени стара пракса пословања. Наравно, за оне који не измирују своје обавезе требало би предвидети и санкције, па чак и кривичне. Ова уредба која ће бити донета не решава проблем неликвидности – каже Павичић.
Са њим је сагласан и Мирко Тодоровић, власник конфекције „Тодор”. Како каже, између државе и јавних предузећа требало би да стоји знак једнакости – јер су директори ових фирми одговорни Влади Србије. Он, ипак, сматра да је доношење ове уредбе само први корак у распетљавању врзиног дужничког кола и да је такав потез надлежних, без обзира на све – за похвалу.
– Однекуд се мора кренути и мислим да ће држава доношењем ове уредбе показати да има добру намеру да проблем неликвидности реши – сматра Тодоровић.
Према нашим подацима, становништво и привреда највише дугују за струју, јер су потраживања Електропривреде Србије достигла чак сто милијарди динара. Са друге стране, највећи дужник је Јавно предузеће „Железнице Србије”, чија су дуговања достигла око 32 милијарде динара.
Тако и анализа Министарства финансија о пословању јавних предузећа показује да лане држава баш и није била добар газда, јер су републичка инфраструктурна јавна предузећа на крају прошле године били нето губиташи (42,8 милиона евра). У односу на 2009. годину губитак је већи за 42 одсто, а добит за свега 0,5 процената. На крају кризне 2009. године ова предузећа била су у плусу од безмало 40 милиона евра. Према оцени из ове анализе, разлог за прелазак јавних предузећа из добиташа у губиташе највећим делом је резултат реалног раста исказаних укупних губитака три јавна предузећа („Јат”, „Железнице” и „Путеви Србије”). Са друге стране, томе је кумовао и пад остварене добити пет јавних предузећа – „Воде Војводине”, „Скијалишта”, „Србијагаса”, „Телекома” и „Србијавода”.
Први на листи губиташа и даље је „Железница Србије” (17 милијарди динара). Најпрофитабилнија предузећа, са друге стране, јесу „Телеком”, Аеродром „Никола Тесла” и „Србијагас” – која су у 2010. години остварила више од 90 одсто добити јавних предузећа.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου