+

Splav u Beogradu imaće ko je spreman da plati više

Splavove će u Beogradu ubuduće moći da postavljaju oni koji su za to spremni najviše i da plate. Uskoro biće raspisan konkurs za raspodelu mesta, za koja će postojeći i budući vlasnici splavova morati da prilože obimnu dokumentaciju.

Vlasnici ugostiteljskih objekata na vodi na konkurs za dobijanje lokacije dostavljaće zatvorene ponude koje će sadržati svu neophodnu dokumentaciju, dozvole, rešenja, projekte, i ono što je najvažnije, visinu ponuđene godišnje naknade za mesto, što će biti i glavni kriterijum za odlučivanje.

Konkurs za dobijanje lokacije za ugostiteljske objekte na beogradskim rekama biće otvoren 60 dana, a kako za Caffe&Bar objašnjava Dejan Mali, član Gradskog veća i komisije zadužene za sprovođenje konkursa, zamišljen je tako da sadašnji i budući vlasnici ugostiteljskih objekata na vodi komisiji dostavljaju zatvorene ponude.

Upravo visina predložene naknade biće glavni kriterijum na osnovu kojeg će se odlučivati o dobitnicima lokacija za postavljanje splavova. Grad će prethodno propisati minimalne naknade za svaku lokaciju, u zavisnosti od njene atraktivnosti, a ukoliko se desi da za jedno mesto dva ili više vlasnika predloži istu naknadu, biće organizovana licitacija na kojoj će se odlučiti ko je dobitnik.

"Neće više biti moguće postaviti nesigurne splavove na buradi koja svakog časa može da se otkači, potone ili izgori. Vlasnicima dajemo dozvolu na 10 godina i pružamo sigurnost da niko neće moći da im oduzme to mesto dok imaju dozvolu. Naknada koja bude ponuđena moći će da se plaća na godišnjem nivou, a onima koji to žele biće omogućeno da plate desetogodišnji iznos odmah, uz popust od najverovatnije 50 odsto", objašnjava Mali.

Eliminacija neuspešne konkurencije - vlasnici ogorčeni

Brojni ugostitelji zatečeni su tom gradskom odlukom i novim pravilima konkursa budući da je prethodnom odlukom bilo predviđeno da se godišnja naknada određuje na osnovu godišnjih prihoda i broja zaposlenih na svakom splavu pojedinačno. Mnoge od njih zabrinjava mogućnost da sadašnji ili budući vlasnici koji imaju novca sebi kupe mesto eliminišući pri tom manje splavove ili one koji možda nisu tako uspešno radili.

Ponude u zatvorenim kovertama, kako smatraju vlasnici splavova, ostavljaju prostor za zloupotrebu. Zbog čega je promenjena prvobitna odluka, kako će sada moći da se sazna ko je koliko ponudio i kako će se znati da je onaj ko je dobio određeno mesto zaista ponudio više od, recimo, onoga ko je na tom mestu već bio, samo su neka od pitanja koja postavljaju vlasnici ugostiteljskih objekata na vodi.

135 dozvoljenih lokacija

"U prethodnoj odluci, jedan od kriterijuma bio je bruto prihod, tj. promet koji je ugostiteljski objekat na vodi ostvarivao u toku godine, ali to su prilično rastegljive kategorije. Zbog manjeg broja dozvoljenih lokacija, ukupno 135, neki splavovi neće moći da ostanu na mestima na kojima su sada. Većina će ostati, ali neki će morati sadašnji oblik da prilagode propisima", kaže Mali za Caffe&Bar. Inače u Beogradu postoji oko 180 postavljenih splavova.

Kazne i do milion dinara

Kaznom od 2.500 do 75.000 dinara kazniće se fizičko lice ako ne prijavi plutajući objekat najkasnije 15 dana od dana njegovog postavljanja, dok će za isti prekršaj kazna za pravna lica iznositi od pet hiljada do 250 hiljada dinara, propisano je Odlukom o postavljanju plutajućih objekata na teritoriji Beograda.

Ukoliko se plovni objekat postavi bez odobrenja, ne priključi na elektro i vodovodnu mrežu, ne održava redovno i ne pregleda jednom godišnje, kazne mogu dostići i milion dinara.

Većina splavova radila bez dozvola

"Vlasnici splavova koji se već nalaze na određenim lokacijama neće imati prednost nad drugima koji se budu prijavili za istu lokaciju. Svi moraju da se prijave na konkurs i svi moraju da prođu određenu verifikaciju. Suprotno bi značilo da konkursa i nema i da mi samo verifikujemo postojeće stanje. Ipak, ne mogu da osporim činjenicu da neko ko je godinama razvijao posao na jednom mestu na neki način ima prirodnu prednost jer je već razradio posao i ima svoje goste, zna kojim sredstvima raspolaže i koliko može da ponudi gradu", kaže Mali.

On kaže da je za mali prihod od vlasnika splavova u gradskoj kasi kriv i grad, budući da je velika većina splavova bez problema radila bez dozvola. Vlasnika splavova koji svake godine uredno izmiruju svoje obaveze i redovno plaćaju poreze, takse i naknade ima svega dvadesetak. A od njihovog rada grad ima i prihod.


Pravilnik o načinu određivanja korisnika mesta

Na osnovu Plana o postavljanju plutajućih objekata, kojim je obuhvaćeno centralno područje Beograda između planiranog mosta Zemun–Borča, planiranog mosta kod Ade Huje i Ostružničkog mosta na Savi, Gradsko veće donelo je Pravilnik o načinu određivanja korisnika mesta plutajućih objekata, kojim se definiše proces raspisivanja konkursa, biranja korisnika, odlučivanja o tome šta će se vrednovati. Sve to biće uračunato u konkursnu dokumentaciju, čiji će se veći deo odnositi na tehničke uslove postojećeg ili budućeg plutajućeg objekta. Vlasnik će tehničkom dokumentacijom morati da pokaže kako će budući objekat izgledati ili da dokaže da njegov postojeći objekat ispunjava ili će ispunjavati sve standarde u vezi s bezbednošću splava, kao i s veličinom, težinom, načinom vezivanja, estetikom, infrastrukturnom mrežom...

Na konkurs se čeka više od 6 godina

Iako se o konkursu za raspodelu lokacija za splavove u Beogradu govori duže od šest godina, još od donošenja prvobitne Odluke o postavljanju plovnih objekata na beogradskim rekama iz 2005. godine, on do sad nije raspisan. Umesto toga, godinama, pa čak i decenijama, ugostiteljski objekti na vodi stihijski su i bez ikakvog reda postavljani na priobalju Save i Dunava, tako da ih sada ima oko 180. Svaki od njih ima drukčiji status – neki uspešno posluju, sa dozvolama ili bez njih, a neki su zapušteni ili potpuno napušteni.

Novom odlukom propisano je da su vlasnici dužni da svoje objekte održavaju u ispravnom i urednom stanju, da ih boje i zaštićuju od vlage i vode, uklanjaju otpatke i nanos reke, ali i da brinu o bezbednosti prilaza. Kontrolu tehničke ispravnosti trebalo bi sprovoditi jednom godišnje, a dokaz o tome dostaviti nadležnim institucijama. Po prestanku važenja odobrenja, vlasnici će imati rok od 30 dana da svoje objekte uklone i deo obale vrate u prvobitno stanje. U slučaju da se posle konkursa postavljanje splava odobri korisniku koji do tada nije bio na tom mestu, vlasnik objekta koji se tu već nalazi trebalo bi da ukloni objekat i korišćeni deo obale očisti i vrati u pređašnje stanje o svom trošku, i to u roku od sedam dana od dana donošenja konačnog rešenja.