Cene nekretnina u Grčkoj pale 10 odsto od početka 2011, tržište zamrlo

 ponedeljak, 10 oktobar 2011

Izvor: Ivana Marković-Gde Investirati

Dok zemlja proživljava jednu od najvećih kriza u istoriji, cene nekretnina beleže strm pad, koji traje već tri godine. Cene nekretnina od početka godine zabeležile su pad od skoro 10 odsto.

Prema podacima Bank of Greece, prosečna cena nekretnina u drugom kvartalu 2011. pala je 4,5% u odnosu na isti kvartal prošle godine. Cena novih stanova beleži nešto slabiji pad - 3%, dok su stanovi stariji od pet godina pojeftinili 5,5% u istom periodu.

Grčka ima oko 11 miliona stanovnika, od čega četvrtina živi u Atini. I u ovom slučaju važi pravilo, što veći grad, to strmiji pad cena (prva polovina 2011.):
•    Atina 12,7%
•    Thessaloniki, drugi najveći grad, 12,4%
•    Svi ostali veći gradovi beleže pad 7,6%, dok su u drugim oblastima cene  pale 4,7%. 

Treba imati na umu da je realan pad cena još ozbiljniji, s obzirom da su ovo zvanični podaci Bank of Greece. Iz agencija za nekretnine kažu da su od 2008. cene opale čak 40 posto.

Sveukupno, tržište nekretnina u Grčkoj je zamrlo, u broju, obimu i vrednosti transakcija. Kupoprodaja nekretnina u ovoj posustaloj članici evrozone opala je oko 45% od početka 2011. u odnosu na prošlu godinu.


Zbog strogih mera štednje koje vlada sprovodi, i ovaj sektor je osetio stezanje kaiša. Povećanje poreza na imovinu i stožija pravila naplate poreza doveli su do toga da mnogi vlasnici nekretnina pokušavaju da prodaju svoje vlasništvo, kako bi izbegli nova plaćanja. To sa druge strane daje kupcima za pravo da pregovaraju veće popuste. Sama država prodala je oko 6 hiljada grčkih ostrva. Očekuje se da nacionalni dug u 2011. iznosi oko 150%.

Tržište nekretnina u Grčkoj počelo je da usporava 2007. kao posledica globalne kreditne krize i recesije. Nakon snažnog rasta cena od oko 13% tokom 2005. i 2006., cene stanova su počele da usporavaju. Recimo u Atini, cene su skočile i 2007. za oko 6%, da bi stagnirale 2008., i od tada su u konstantnom padu.

Stranci obožavaju grčke obale, posebno Belgijanci, Francuzi i Austrijanci. Značajan rast tražnje se osetio nakon Olimpijskih igara u Atini 2004. Najviše je bilo zainteresovanih za kuće i vile po južnoj obali, naročito na Kritu.  Slično kao i u Španiji, finansijska kriza izazvala je kraj buma nekretnina u Grčkoj.
Stranci su u trenucima krize jednostavno prestali da kupuju nekretnine, i od tada na tržištu vlada prevelika ponuda, koja je, posledično, oborila cene.

Ovo jeste dobar trenutak da investitor ugrabi nekretninu sa velikim popustom.

Cene nekretnina koje se trenutno mogu naći na internet oglasima:
•    Kuća u Kolonaki, oblasti u Atini se prodaje za 4 hiljada evra po kvm. U bogatijem delu Atine, Glyfada, gde žive mnogi milioneri i poznate face, kvadratni metar se plaća u rangu od 7 do 8 hiljada evra.
•    Na ostrvu Mykonos cene su jako pale, pa se u proseku 3 do 4 hiljada evra plaća jedan kvadratni metar. Kvadrat na samoj obali dostiže duplo veće cene. Na Krfu, cene su između 4 i 6 hiljada evra po kvadratu, ali i tu dostižu duple sume pri samoj obali mora.
•    Dosta grka prodaje svoje placeve sa građevinskim dozvolama. Pa recimo 400 kvm. zemlje sa pogledom na more u gradiću Kyparassia na Peloponeskom ostrvu košta 280 hiljada evra, 700 evra po kvm.
•    Opremljena kuća na ostrvu Samos od 130 kvm košta 129 hiljada evra, sa 5 spavaćih soba, tri kupatila i vinogradom. Locirana je na maloj plaži Pythagorion.
•    Opremljena luksuzna vila na Kritu prodaje se po ceni od 2 hiljade evra po kvadratnom metru, 655 hiljada evra za 320 kvm. 5 spavaćih soba, 5 kupatila, i bazenom.

Strancima je dozvoljena kupovina nekretnina u Grčkoj. Potrebno je da poseduju grčki poreski broj – tzv. IFM (građani EU za dobijanje ovog broja trebaju samo važeću legitimaciju, dok stanovnici drugih zemalja moraju da pokažu svoj pasoš) i bankovni račun. Preporučljivo je savetovanje sa advokatom. Troškovi advokata iznose oko 1,5% kupovne cene. Notar je obavezan, i troškovi zapisa iznose 1,2% po zakonu. Porez na dodatu vrednost iznosi 23%. U slučaju angažovanja posrednika, cena zavisi od oblasti. U Atini, agenta plaćaju po 2% i kupac i prodavac nekretnine, dok u ostatku zemlje svaka strana plaća između 1 i 2,5%.

Stambeni krediti rasli su po prosečnoj stopi od 30% od 2001. do 2007. U tih nekoliko godina, suma zajmova porasla je od 11 milijardi do skoro 70 milijardi evra. Kada se pogleda procenat BDP-a, stambeni zajmovi iznosili su 8,3% do čak 30,3% BDP-a 2007.

Kreditni slom usporio je ekspanziju hipotekarnog tržišta. Do kraja 2009. Stambeni krediti dostigli su 80 milijardi evra, ili 34% BDP-a. Od te godine, grci se sve manje zadužuju za kupovinu stanova.

Kamatne stope u Grčkoj rastu, čak i kad ključne kamatne stope ECB-a ostanu nepromenjene. Stambeni krediti sa fiksnom kamatnom stopom do jedne godine skočile su sa 3,5% u januaru na 3,36% maja 2010.  Za zajmove sa fiksnom kamatnom stopom između 1 i 5 godina, stopa je iznosila 4,73% maja 2010.

Grčka kriza zamrzla je već slabo tržište stambenih zajmova. Ovo tržište ostaje osetljivo na promene kamatnih stopa.

Dok su druge zemlje u Evropi počele da beleže znake oporavka u poslednjih tri godine, Grčka recesija je tek počela. Uprkos svemu, tamošnje stanovništvo neće prodavati svoje vlasništvo u bescenje, tako da će cene nekretnina beležiti relativno stabilan pad sve dok se stanje u zemlji ne stabilizuje.