Grčka tragedija u tri čina
- četvrtak, 06 oktobar 2011
- Izvor: Gordana Marinković - Gde Investirati
I čin
Grčka je postala članica unije 1981.god, a usvojila je Evro kao valutu 2000- 2002.godine. Za poslednjih 40 godina, Grčku su u bankrot vodile dve političke partije, tri porodice iz kojih su izlazili političari koji su bili na čelu države i nekolicina biznismena. Prvenstveno zbog korupcije, povladjivanja interesima moćnih i bogatih, kako stranih tako i domaćih, vlade su se se izrazito zaduživale. Kada bi njihovi ekonomski planovi propadali, grčki političari su krivili lenj i nedisciplinovan grčki narod. Koliko su nihove tvrdnje zaista tačne? Groningen Growth & Development Centre objavio je istraživanje na osnovu podataka u periodu od 1995-2005.godine po kome Grčki radnici imaju izuzetno visok broj radnih sati godišnje, 1900 ranih časova, čime se kotiraju na sam vrh Evrope.
Grčke vlade zapravo nikada nisu uspele da uspostave efektivan i pravičan poreski sistem, niti su se zaista borile sa gorućim problemima. Način na koji su usmeravale novac je duboko podložan diskusiji. Vodeći ljudi u državi predali su državu špekulantima. Sve grčke vlade su ogrezle u korupciju, nepotizam i kriminal. Članstvo u Uniji t.j. ulazak u ring sa razvijenim zemljama je dodatno otežao situaciju.
Andreas Papandreou (osnivač PASOC-a 1974.god. i sin George Papandteou-a) koji je došao na vlast 1981.god., stvorio je sistem socijalne zaštite bez povećanja korporativnog poreza kao i bez povećanja poreza na dohodak. Očuvao je zaposlenost nacionalizacijom privatnih kompanija koje su bile na gubitku. Od tog momenta deficit i državni dug rapidno rastu.
Constantine Mitsotakis ( udružio svoju pariju sa Karamanlis-ovom ND partijom 1978.god., dominantan u političkom životu od 1984.god.. Premijer postaje 1990.god.) nastavio je da se zadužuje. Mastritski sporazum (1992.god) sa svojim kriterijumima nametnuo se kao jedino sredstvo kontrole deficita u Uniji. Od tog momenta dug države vrtoglavo raste kao nikada u Grčkoj istoriji. Mastritski sporazum podrazumeva da deficit ne prelazi 3%, a dug da ostane u granicama do 60% GDP-a.
Costas Simitis (postaje premijer 1996.god do 2004.god.) je uspeo blago da umanji dug uz pomoć “kreativnog računovodstva” (maskiranja dugovanja) i zbog pada evropskih kamata. Istraživanje sprovedeno 2004-2005.godine pokazuje da podaci o deficitu i dugu dati za 1999.godinu,na osnovu kojih je Grčka primljena u eurozonu nisu bili tačni. Dalje, od 2001 i 2002.god. ključni ljudi u državi, ministarstvo finansija, uz pomoć investicione banke Goldman Sachs uspešno prikrivaju realnu zaduženost. To je ujedno i godina kada je Grčka počela da koristi Evro kao valutu. Ovaj potez je, naravno izveden van očiju grčke javnosti. Ova banka je konstantno do 2009-2010. godine pomagala u prikrivanju zaduženosti. Pouzdano se zna za jednog čoveka koji je radio za ovu banku ,da je kasnije bio postavljen za glavnog čoveka u Grčkoj Državnoj Agenciji za Upravljanje Zaduženošću. Sve ovo je više nego dovoljan razlog za pokretanje istrage, ali grčki pravosudni sistem ne reaguje. Kaže se da je evropski monitoring omanuo, jer nije otkrio prevaru do 2010.godine. Da li je zaista toliko omanuo? 
Kostas Karamanlis (predsednik ND partije od 1997.god. nećak osnivača partije, postaje premijer 2004.god. do oktobra 2009.god.) smanjio je poreze na dobit za 10%. Ekonomija se urušava rapidno.
Georgios A. Papandreou (premijer od 2009.god)Pored špekulacija sa velikim investicionim bankama, čime su ove banke zaradile stotine miliona dolara, postoje ozbiljne indikacije da su pojedine kompanije kao što je Siemens, dobijale javne poslove na neregularan način. Konačni troškovi Olimpijade ni danas nisu poznati. Nije poznato ni ko se zaduživao, ni kada, niti koliko. Građani, koji trebaju sve ovo da plate, moraju svojoj vladi da veruju na reč. Veliko je pitanje koliki je dug zaista i ako je nastao na nelegalan način, šta raditi u tom slučaju. Decenijama je državna politika svih vlada povećavala deficit kao i ukupan dug zemlje. Ulazak u evrozonu samo je pojačao efekat ovog fenomena.
II čin
Periferija Evrozone i kriza
Evrozona je podeljena na centar i periferiju. Priferija je najviše pogođena krizom, dok centralne države, pogotovo Nemačka koja je veliki izvoznik, profitiraju zbog evra. Konkurentnost zemalja EU nije ista. Razlika u konkurentnosti koja je postojala prilikom uvođenja Grčke u uniju se uvećavala. Države na periferiji sistematski zaostaju a pri tom nemaju mehanizme koji su im bili na raspolaganju pre pristupa evrozoni kao što su devalvacija sopstvene valute. Gubitak konkurentnosti manifestuje se na krizu na dva ključna načina. Prvo, stvara se veliki deficit u trenutnim transakcijama, a Grčka ima najveći deficit od svih perifernih zemalja unije. Deficit dalje uvećava dug.
Bankarske i političke igre
Goldman Sachs, kroz upotrebu niza kompleksnih aranžmana (swaps) , kreditnih derivata kao što su CDS i CDO, omogućili su grčkoj vladi da smanji dug za 2 milijarde evra putem nevidljivog zajma, koristeći izmišljeni, nepostojeći kurs evra .Mnogo je pokazatelja da su vlade drugih zemalja odlučile da od 2001.godine okrenu glavu i zažmure na sve ovo. Dalje, Grčka nije jedina zemlja u evrozoni koja se poslužila ovakvom tehnikom.
Italija 1996.godine koristeći swaps sa JP Morgan veštački je smanjila svoj deficit. Dalje, Silvio Berlusconi je prodao naplatu na ulazima u muzeje finansijskim korporacijama za 10 milijardi evra, a zauzvrat je dobio 1.5 milijardi evra godišnje na period od 10 godina. Francuska je izdala obveznice 2000.god koje su uključivale naknadno plaćanje kamate nakon perioda od 14 godina. 2004.godine, Goldman Sachs i Deutsche Bank napravili su finansijski paket za Nemačku koji su nazvali "Aries Vermoegensverwaltungs”. Ovim je Nemačka izbegla da se njen dug pojavi u knjiženju.
Realan grčki deficit bio je 15.4% od GDP, a ne 6% kao što je najavljeno od prethodne vlade, a javni dug nije prelazio 127% od GDP u 2009.godini. Panika je naravno situaciju zaista učinila nemogućom. Danas dug iznosi oko 150% od GDP, a nezaposlenost je skočila sa 10.4% na 37% sa tendencijom rasta. Mere štednje kao i aranžmani sa MMf-om nisu dali nikakav efekat, na protiv stanje je daleko gore.
Evropska Komisija
Posle 2001.god, Evropska Komisija nije mogla biti nesvesna nepouzdanosti podataka koji su im prezentovni. Bilo je dovoljno da pogleda račune centralne vlade i da izmeri konstantni budžetski deficit Grčke, sagleda umnožavanje naoružanja, proceni troškove Olimpijade 2004.godine i da ove podatke uporedi sa budžetskim izvorima i rezervama Grčke centralne banke. Međutim, ništa od ovoga nije urađeno.
Integracija Grčke u evrozonu kao i njen ostanak bili su neophodni zbog političkih i geo-strateških razloga. Glavni zagovornici nastavka ove integracije 2001.godine bili su Francuska (drugi najveći snabdevač Grčke naoružanjem) i Nemačka. Danas, banke ovih zemalja drže 80% grčkog duga.
Evrostat
Prema Bloomberg-u, Eurostat je bio savršeno svestan ove operacije. U dobrom duhu Evropska Statistička agencija otpisivala je prekomerne javne dugove, nakon milijardi evra datih bankama bespovratno kao deo paketa za spašavanje (SEC odluka u junu 2009.godine). Eurostat je taj koji dozvoljava da se izbegne ugradnja državnih zajmova u zalihe javnog duga ("veliki dug" u Francuskoj, portugalsko i grčko zaduživanje). A opet, poreski obveznici (oni koji ne profitiraju od poreskih olakšica datih bogatima) moraju da plate ove sume u svakom slučaju.
Šta je sa agencijama za dodeljivanje rejtinga?
Njihova kredibilnost je ozbiljno dovedena u pitanje, s obzirom da su dale trostruki A rejting visokorizičnim hartijama od vrednosti kompanije Lehman Brothers, samo 3 dana pre objave bankrota ove kompanije.
Ove iste "vidovite" agencije su veoma moćne i rade kako im je volja na finansijskim tržištima, uključujući i ona neregulisana, poznata kao OTC (Over The Counter Derivatives) odnosno toksična na kojima agenti kupuju osiguranja od gubitka, , CDS (Credit Default Swaps). Blisko su povezane sa anglosaksonskim bankama ( Goldman Sachs, Citibank). Ove agencije ne rade uz pomoć kristalne kugle, već sa gomilom podataka koje dobijaju od kreditora ili sa informacijama koje dobijaju od tržišta određenih finansijskih proizvoda.U našem slučaju, agencije su snizile rejting državnim obveznicama tek pošto se raspoloženje većeg dela tržišta promenilo i grčka vlada objavila nove podatke.
Uloga poruke iz medija da Grčka neće moći da vrati svoje dugove na samom početku 2010.godine
Primarna funkcija ove poruke bila je povećanje kamata t.j.profita zajmodavaca, uključujući Goldman Sachs i hedge fondove. Grčke državne obveznice izdate su sa kamatnom stopom od 6.40% u martu 2010.godine, što je duplo od onoga što je kreditor mogao očekivati. Važno je i primetiti da je potražnja za obveznicama u vrednosti od 5 milijardi evra bila trostruka u odnosu na količinu koja je ponuđena.
Drugi razlog ovog alarmirajućeg diskursa, jeste da pripremi javno mnjenje i navikne ga na nadolazeću socijalnu regresiju i oštre mere štednje. Grčka vlada ima diskreciono pravo da sprovede reformu poreskog sistema u cilju eliminacije poreskih olakšica i socijalnih poklona bogatima, kao i da oporezuje kapitalnu dobit i rentu, drugim rečima da poveća poreske prihode radi smanjena budžetskog deficita.. Ovo je stvar političkog odluke, na koju PASOC (grčka socijalistička partija) nije spreman zato što se slaže sa bazičnim primisama neoliberalizma: Grčka mora ostati neoliberalno tržište! Tek nakon godinu dana od eskalacije krize Grčka je počela da oporezuje nepokretnosti, pošto su pre toga drastično smanjene plate i penzije, pošto su povećani porezi na duvan, alkohol i gorivo, tek pošto je porez na promet povećan duplo (za šta je grčki minister finansija rekao nedavno da je bilo potpuno iracionalno i da su to uradili pod prisilom, verovatno MMF-a i ECB-a)
III čin
Ne treba pominjati koje su sve mere štednje stupile na snagu, spisak je predugačak i pokazuje da teret krize snosi zapravo samo običan građanin. Grcima danas nije samo teško, već je skoro na granici izdržljivosti. Kvalitet njihovog života ozbiljno je doveden u pitanje. Pogođene su bolnice, škole, zaposleni, penzioneri…U bolnicama fali osnovnog materijala za rad, alkohola, gaze…
Mere koje su stupile na snagu ne da daju nikakav pozitivan efekat. Zapravo situacija se pogoršava i gubi se dragoceno vreme , gube se alternativni izbori.
Krajnje skandalozno je to, što je u pregovorima oko pomoći Grčkoj prošle godine, Nemačka zahtevala da Grčka nastavi da kupuje oružje od nje! Nemačka i Francuska dale su novac, da bi Grci od njih u vreme totalnog sloma kupili naoružanje u vrednosti od 4 milijardi evra! Ako vodeće zemlje članice ovako vide rešenje problema, onda Grčku ne treba da brine kakvi će biti efekti njenog bankrota na EU. Grčka ima moralno i svako drugo pravo da bankrotira.
| “ODIOUS DEBT”- Teoriju “odbojnog duga” uspostavio je Alexander Sack. Ovakav dug građani nisu dužni da plate. Postoje tri preduslova da bi dug bio neprihvatljiv: 1) Vlada jedne države uzima zajam bez znanja i odobrenja njenih građana 2) Zajam se dalje ne troši za dobrobit građana 3) Zajmodavac je upoznat sa ovom situacijom ali ipak učestvuje u prevari Ako su svi ovi uslovi ispunjeni,građani nisu dužni da vrate takav dug. |
Bitka Ekvadora za istinu i slobodu trajala je godinama i nije bila nimalo laka. Prednost je bila u tome što je narod čvrsto stajao iza svog predsednika dok je on čvrsto stajao iza svog naroda. Postavlja se pitanje koliko je dugova u svetu nastalo na nelegalan i nelegitiman način. Postavlja se pitanje poverenja u međunarodne finansijske institucije. Postavlja se pitanje u čije džepove se na kraju sliva najveći deo novca od prevara, dok se čitave države dovode na ivicu preživljavanja.
Gordana Marinković
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου