četvrtak 27.10.2011 | 10:10
Dobrovoljnim pristankom banaka da otpišu polovinu svojih potraživanja grčki dug biće smanjen za 100 milijardi evra.
Dogovor će omogućiti da grčki javni dug do 2020. godine padne na 120 odsto njenog BDP-a. Današnji grčki dug iznosi 350 milijardi evra, što je 162 odsto BDP-a.
Na sastanku koji je završen rano jutros, lideri sedamnaest zemalja koje koriste evro dogovorili su se i da povećaju obim Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFFS) na oko hiljadu milijardi evra.
EU će, pored toga, do kraja godine zajedno sa Međunarodnim monetarnim fondom pokrenuti zajednički program pomoći Grčkoj vredan sto milijardi evra.
U pregovore sa bankama direktno su se uključili nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nicola Sarkozi, zajedno sa šeficom MMF-a Kristinom Lagard i predsednikom evrogrupe Žan-Klod Junckerom.
Iako su šefovi najmoćnijih evropskih zemalja bili u Briselu, novinarima su se na završetku sastanka obratili samo predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej i predsednik Komisije Manuel Barozo. “Svi smo svesni koliko je situacija ozbiljna”, rekao je Van Rompej, obrazlažući odluke.
On je dodao da “danas nijedna vlada ne može sebi da dozvoli da potceni posledice prezaduženosti ili krah cena nekretnina ni kod kuće ni u drugoj zemlji. U suprotnom, kaznili bi ih birači i tržiste. Greške iz prošlosti se ne smeju ponoviti”.
Barozo je rekao da je Evropa prošle noći "potvrdila da je sposobna da preduzme sve što treba da bi očuvala ekonomsku stabilnost”. “I ranije sam govorio, a sada ponavljam da je ovo maraton, a ne sprint”, zaključio je on.
"Mislim da smo uradili pravu stvar za evrozonu, i da nas ovo vodi korak dalje na putu ka razumnom i dobrom rešenju. Uvek sam govorila da nećemo biti u mogućnosti da uradimo nešto preko noći, ali ova odluka nam donosi stabilnost i jaku valutu", kazala je nešto kasnije nemačka kancelarka Angela Merkel.
Nakon jutrošnjeg sastanka francuski predsednik Nikola Sarkozi kaže da je postignut "sporazum koji, uveren sam, pokazuje da smo kredibilni, ambiciozni i odgovorni prema grčkoj krizi". On je dodao da im je sporazum, zbog kompleksnosti problema, "uzeo celu noć ali da će rezultat doneti veliko olakšanje širom sveta".
Predsednica MMF-a Kristin Lagard smatara da je "ovo bio naporan dan, ali da je vredelo, jer imamo plan koji obuhvata sve. Tu je veoma solidno učešće privatnog sektora u Grčkoj, kao i program rekapitalizacije banaka oko čega su se složile sve članice. Tu je i evropski fond za finansijsku stabilnost koji će omogućiti dobru bazu za odbranu od krize. I na kraju postoji politički konsenzus oko ekonomskih i fiskalnih integracija, što je dobro".
Poljska, zemlja koja trenutno predsedava Evropskoj uniji, zadovoljna je ishodom kriznog samita šefova država i vlade evropske dvadesetsedmorke u Briselu.
"Radujemo se što je postignut dogovor jer to je vrlo važno za evropsku privredu a posebno smo zadovoljni time što je u svim tim dokumentima kojima je završen sastanak evrogrupe zapisano da će se integracija evrozone odvijati u saradnji sa ostalim zemljama EU. To je vrlo važno", kazao je portparol predsedavanja Konrad Njiklevič.
Održivo rešenje za grčku krizu, proširenje Fonda za stabilizaciju evra, rekapitalizacija banaka i dalja fiskalna konsolidacija predstavljaju četiri koraka dogovorena na sastanku lidera zemlja EU okupljenih u Briselu.
Evropski lideri očekuju da novi koraci pokažu i građanima Evrope, ali i međunarodnim partnerima da se evropska monetarna unija pretvara u pravu ekonomsku uniju.
I dok jedni rešenje za trenutnu, kako je mnogi već zovu “najtežu krizu koja je do sad pogodila EU“, vide u većoj integraciji, za druge je pak prepuštanje Briselu još više ovlašćenja i kontrole nezamislivo.
“Potreban nam je pravi zajednički pristup. Moramo da na pravi način integrišemo evrozonu. Moramo da zaokružimo monetarnu uniju pravom ekonomskom unijom“, smatra predsednik Evropske komisije Barozo.
Mišljenja stručnjaka su različita. Jedni smatraju da jedino dublje integrisane zemlje Evropske unije imaju šansu da se na svetskim tržištima suprotstave jakim igračima, kao što su SAD i Kina.
Drugi pak u trenutnoj krizi vide šansu za jačanje evra, ali i efikasnosti unije, dok ima i onih koji smatraju da se u ovom trenutku ne može sa sigurnošću pretpostaviti koji je korak pravi, jer se dešava nešto što se nikada ranije nije desilo u evropskoj monetarnoj uniji. Za rešenje takvog problema, smatraju biće potrebna i eventualna promena samog ustava Evropske unije.
Grcima otpisano 100 mlrd. evra duga
Izvor: B92, TanjugBrisel -- Lideri zemalja članica evrozone su odlučili da otpišu 50 odsto spoljnog duga Grčke, uz niz drugih mera usmerenih na spasavanje ugrožene evropske valute.
Dogovor će omogućiti da grčki javni dug do 2020. godine padne na 120 odsto njenog BDP-a. Današnji grčki dug iznosi 350 milijardi evra, što je 162 odsto BDP-a.
Na sastanku koji je završen rano jutros, lideri sedamnaest zemalja koje koriste evro dogovorili su se i da povećaju obim Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFFS) na oko hiljadu milijardi evra.
|
EU će, pored toga, do kraja godine zajedno sa Međunarodnim monetarnim fondom pokrenuti zajednički program pomoći Grčkoj vredan sto milijardi evra.
U pregovore sa bankama direktno su se uključili nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nicola Sarkozi, zajedno sa šeficom MMF-a Kristinom Lagard i predsednikom evrogrupe Žan-Klod Junckerom.
Iako su šefovi najmoćnijih evropskih zemalja bili u Briselu, novinarima su se na završetku sastanka obratili samo predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej i predsednik Komisije Manuel Barozo. “Svi smo svesni koliko je situacija ozbiljna”, rekao je Van Rompej, obrazlažući odluke.
On je dodao da “danas nijedna vlada ne može sebi da dozvoli da potceni posledice prezaduženosti ili krah cena nekretnina ni kod kuće ni u drugoj zemlji. U suprotnom, kaznili bi ih birači i tržiste. Greške iz prošlosti se ne smeju ponoviti”.
Zadovoljni i Merkel i Sarkozi
Barozo je rekao da je Evropa prošle noći "potvrdila da je sposobna da preduzme sve što treba da bi očuvala ekonomsku stabilnost”. “I ranije sam govorio, a sada ponavljam da je ovo maraton, a ne sprint”, zaključio je on.
|
Nakon jutrošnjeg sastanka francuski predsednik Nikola Sarkozi kaže da je postignut "sporazum koji, uveren sam, pokazuje da smo kredibilni, ambiciozni i odgovorni prema grčkoj krizi". On je dodao da im je sporazum, zbog kompleksnosti problema, "uzeo celu noć ali da će rezultat doneti veliko olakšanje širom sveta".
Predsednica MMF-a Kristin Lagard smatara da je "ovo bio naporan dan, ali da je vredelo, jer imamo plan koji obuhvata sve. Tu je veoma solidno učešće privatnog sektora u Grčkoj, kao i program rekapitalizacije banaka oko čega su se složile sve članice. Tu je i evropski fond za finansijsku stabilnost koji će omogućiti dobru bazu za odbranu od krize. I na kraju postoji politički konsenzus oko ekonomskih i fiskalnih integracija, što je dobro".
Poljska, zemlja koja trenutno predsedava Evropskoj uniji, zadovoljna je ishodom kriznog samita šefova država i vlade evropske dvadesetsedmorke u Briselu.
"Radujemo se što je postignut dogovor jer to je vrlo važno za evropsku privredu a posebno smo zadovoljni time što je u svim tim dokumentima kojima je završen sastanak evrogrupe zapisano da će se integracija evrozone odvijati u saradnji sa ostalim zemljama EU. To je vrlo važno", kazao je portparol predsedavanja Konrad Njiklevič.
Unija spas traži u čvršćem povezivanju
Održivo rešenje za grčku krizu, proširenje Fonda za stabilizaciju evra, rekapitalizacija banaka i dalja fiskalna konsolidacija predstavljaju četiri koraka dogovorena na sastanku lidera zemlja EU okupljenih u Briselu.
Evropski lideri očekuju da novi koraci pokažu i građanima Evrope, ali i međunarodnim partnerima da se evropska monetarna unija pretvara u pravu ekonomsku uniju.
|
I dok jedni rešenje za trenutnu, kako je mnogi već zovu “najtežu krizu koja je do sad pogodila EU“, vide u većoj integraciji, za druge je pak prepuštanje Briselu još više ovlašćenja i kontrole nezamislivo.
“Potreban nam je pravi zajednički pristup. Moramo da na pravi način integrišemo evrozonu. Moramo da zaokružimo monetarnu uniju pravom ekonomskom unijom“, smatra predsednik Evropske komisije Barozo.
Mišljenja stručnjaka su različita. Jedni smatraju da jedino dublje integrisane zemlje Evropske unije imaju šansu da se na svetskim tržištima suprotstave jakim igračima, kao što su SAD i Kina.
Drugi pak u trenutnoj krizi vide šansu za jačanje evra, ali i efikasnosti unije, dok ima i onih koji smatraju da se u ovom trenutku ne može sa sigurnošću pretpostaviti koji je korak pravi, jer se dešava nešto što se nikada ranije nije desilo u evropskoj monetarnoj uniji. Za rešenje takvog problema, smatraju biće potrebna i eventualna promena samog ustava Evropske unije.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου