Kfor blokirao put kod Jarinja

Izvor: Beta

Leposavic -- Pripadnici poljskog kontigenta Kfora blokirali su alternativni putni pravac od Raške preko Tresave ka Kosovu.

Kforovci su zabranili kretanje kamionima sa komercijalnom robom nosivosti preko tri tone, dok se putnički saobraćaj odvija i dalje.

Kako je kasno popodne objavila televizija Most iz Zvečana, rukovodioci Opštine Leposavić i Kosovska Mitrovica, razgovarali su danas sa oficirom Kfora, švajcarskim pukovnikom Adolfom Konradom i od njega tražili objašnjenje za blokadu puta.

Član opštinskog Veća Leposavića Bojan Jakovljević ocenio je da se Kfor blokadom alternativnog puta direktno stavio na stranu Prištine.

"Zahtevali smo da dozvole nesmetano kretanje kamiona kojima se prevozi roba za trgovinske radnje na severu pokrajine, gde već vlada nestašica", rekao je Jakovljević.

On je dodao "da narod i njihovi rukovodioci ne mogu da se pomire sa zatvaranjem alternativnih puteva i time da to bude sredstvo koje treba da omogući da albanska carina zaživi na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak, izmedju Kosova i centralne Srbije".

Jakovljević je podsetio i na referendumsku volju gradjana da ne prihvataju kosovske institucije.

Pukovnik Konrad nije dao izjavu za televiziju Most, a rukovodstvo Leposavića, kako je objavila ta medijska kuća smatra "da je postavljanje kontrolnih punktova na Tresavi i još nekim alternativnim pravcima na severu pokrajine odgovor na blokadu koju su krajem prošle sedmice Srbi postavili u medjuzoni izmedju Jarinja i Rudnice u mestu Šarpelj na ibarskoj magistrali".

Olimpska rivijera – dostojna bogova

Olimpska rivijera je mesto pod moćnim Olimpom u regiji Pieria, između Atine i Soluna. Istovremeno, to je jedna od najvažnijih oblasti za rekreaciju u Grčkoj.

Olympic beach (Foto: cod_gabriel / Flickr.com)

Zbog „strateškog“ položaja, čiste vode i živopisnih pejzaža, ovaj kraj postaje sve popularniji za turiste, a naročito ga vole porodice s decom.

Uz to, ovaj kraj daleko je jeftiniji od ostrvske Grčke, pa godi svima sa manjim budžetom.

Klima je jednolična gotovo u celoj zemlji – leta su veoma topla, a ponekad duvaju svežiji vetrovi. Mnogo sunčanih dana i mala količina padavina garantuju da ćete imati odličan odmor.

Plaže

Olympic beach (Foto: cod_gabriel / Flickr.com)

Većina plaža u ovoj oblasti je peskovita i izuzetno uredna. Njihova ukupna dužina iznosi nešto više od 70 km, a najpopularnija, Olympic beach osvaja redovno evropsku Plavu zastavicu.

Široke plaže odlične su za sunčanje i celodnevno plivanje, a sigurno će vam se dopasti i restorani koji se nalaze duž obala.

Paralija

Paraia (Foto: Tilemahos Efthimiadis / Flickr.com)

Paralija privlači mnoge turiste, a Srbi je posećuju gotovo tradicionalno. Takođe, u njoj postoji mala luka sa usidrenim jahtama i brodićima. Planina Olimp koja stoji u njenom zaleđu ima prijatnu mikroklimu sa minimalnim padavinama i konstantnom temperaturom vazduha, zbog čega odgovara osobama s alergijama i astmom.

Paralija Katerini (što znači plaža Katerini) je popularna plaža koja se nalazi na oko 70 kilometara južno od Soluna u Pieriji. Grad Katerini je na osam kilometara od odmarališta i nema plažu.

Stalnih stanovnika ima svega oko 1.500, ali se leti populacija udvostručuje. Cene su razumne za prosečno letovanje, a moguće je naći i jeftine i skupe hotele. Odmaralište je puno prodavnica, pekara, restorana brze hrane, taverni, kafića i diskoteka.

Na svakih 15 minuta možete „uhvatiti“ fijaker do Katerinija, a možete rentirati i automobil ili motor. U odmaralištu se takođe nalazi staza za karting.

Plaža je dobila Plavu zastavu i dugačka je tri kilometra. Voda je prilično plitka, pa je idealna za porodice sa malom decom.

Aktivni odmor

Kombinacija planine i mora nudi širok spektar aktivnosti napolju, poput pešačenja, planinarenja, paraglajdinga i slično. Naravno, vodeni sportovi se podrazumevaju, a pronaćete i terene za fudbal, košarku ili rukomet.

Noćni život u Leptokariji

Leptokaria (Foto: Goran Necin / Flickr.com)

U neimenovanoj prestonici Katerini koja je popularna zbog noćnog života i mogućnosti za kupovinu, noćni život gasi se tek u ranim jutarnjim časovima.

Ovde ćete pronaći mnogo pabova, barova, diskoteka i uopšte mesta na kojima se možete dobro zabaviti.

Ako volite mirniji provod, možete da posetite brojne muzičke i pozorišne priredbe koje se održavaju tokom eta na mestu drevnog pozorišta posvećenog bogu Dioniziju.

Porto Kaciki - da li je najlepša u Grčkoj?

Porto Kaciki (Porto Katsiki) je jedna od najpopularnijih i najlepših plaža na Zapadnoj Lefkadi, ali i u celoj Grčkoj. Udaljena je oko 40km od Kathisme, s tim što je put do nje prilično zavojit i pun penjanja i spuštanja. Odlikuje je sitan šljunak sa uskim kamenitim pojasom.

Porto Kaciki, Foto: auteur/Flickr

Međutim problem može biti dolazak do Porto Kacikija jer se ona nalazi na prilično nepristupačnom mestu. Putić je uzak, tako da ne mogu ni dva automobila da se mimoiđu, a saobraćajna gužva dostiže vrhunac tokom jula i avgusta. Benzinske pumpe između Lefkade i Porto Kasikija ne postoje i zato morate napuniti rezervoar do vrha, pre nego što se uputite ka njoj.

Što se tiče “usluga” na plaži, postoji jedan kiosk,a mesto nije pogodno za parking kamp prikolica tako da ovde možete dolaziti samo na izlete. Porto Kaciki je mnogima omiljena plaža, ali se može reći da je bila omiljenija pre nego što je postigla ogromnu popularnost. Sada na njoj vlada velika gužva, prilično je bučna pa se ni u plivanju ne može toliko uživati.

Foto: gterez/Flickr

Za takvu situaciju su delom zaslužni brodići koji svakog jutra dovoze turiste iz Nidrija i Kefalonije. Na sve to, gužve u saobraćaju znaju biti toliko velike, da automobili ponekad stoje i po pola sata u mestu.

Ali kada se konačno dokopate plaže, videćete da je vredelo truda. Ako stignete pre 11 pre podne, cela plaža biće u senci litice koja se nalazi iznad nje, dok se popodne stvaraju talasi koji dopiru čak do polovine plaže. Ako želite da uživate u sunčanom danu na mirnijem mestu, možete posetiti obližnju plažu Egremni.

Do nje se stiže na još komplikovaniji način (morate savladati na stotine stepenica), ali ćete zaista uživati u plivanju i sunčanju na jednoj od najlepših grčkih plaža. Ako zaista želite da uživate u Porto Kacikiju, posetite plažu tokom ranog leta.

Kraj maja i početak juna je pravo vreme jer nema gužvi i do nje se lakše stiže. Ako odlazite u jeku sezone, kolima – najbolje je da na plažu krenete rano izjutra ili kasno popodne.

Foto: Giorgius Ser/Flickr

Ne zaboravite da na njoj zaista nema nikakve infrastrukture, ali je prednost ove plaže svakako njena izdvojenost od ostalih mesta. Postoji nekoliko “restorana” i objekata koji udvostručuju broj parking mesta, dok su toaleti i ostale potrepštine ovde pravi luksuz.

Kada ste već sve to saznali, ako se nalazite u Lefkadi, Porto Kaciik ne smete zaobići; jer iako ima dosta nedostataka u vidu komplikovane pozicije i nedostatka infrastrukture, ova plaža je zaista spektakularna i neće nimalo zažaliti na trudu koji ste uložili da biste stigli do nje

CG: Restoran koji ne služi Srbe

podgorica -- Vlasnik Etno sela Kadmi Milo Kadija izbacio iz svog restorana jednu ženu, njenu decu i monahinju, jer su Srbi. Protiv njega podneta krivična prijava.

Foto: Facebook

Kako pišu podgoričke Vijesti, Kadija je rekao da je razlog što je iz restorana na Njegušima izbačena Veselinka Rajković iz Podgorice, njena deca i monahinja iz Mitropolije crnogorsko-primorske, taj što on ne podnosi Srbe i Srpsku pravoslavnu crkvu.

Rajkovićeva je "Vijestima" rekla da je sa decom i njihovom verskom učiteljicom, u povratku iz posete manastiru na Prevlaci, svratila u restoran Kadmi u Etno selu na Njegušima, ali im je prišao Kadija i rekao da za njih u tom lokalu nema obroka.

"Prvo smo pomislili da se šali sa nama. On je, međutim, upitao monahinju da li radi za srpsku crkvu, na šta mu je ona kratko potvrdno odgovorila, da bi Kadija nakon toga kazao da za nas u restoranu nema hrane, jer je tu sve crnogorsko", navela je Rajkovićeva.

Kadija je, prema njenim rečima, potom zatražio da napuste restoran.

Kadija je "Vijestima" potvrdio da je izbacio iz svog restorana monahinju i majku sa petoro dece. On je kazao da je to uradio jer je crnogorski nacionalista i dodao da Srbi ne mogu da jedu u njegovom restoranu.

"Napišite da sam crnogorski nacionalista i da Srbi ne mogu da jedu kod mene", rekao je Kadija "Vijestima", nakon čega je, kako se navodi, upitio niz pogrdnih naziva sveštenicima SPC.



Nevladina organizacija Institut socijalne inkluzije podnela je krivičnu prijavu protiv Kadije, zbog više krivičnih dela počinjenih iz mržnje.

"Od Tužilaštva očekujemo preduzimanje odgovarajućih službenih mera i radnji, kako bi se utvrdilo da li u radnjama Kadije ima elemenata krivičnih dela motivisanih netolerancijom", navela je ISI.

Ta nevladina organizacija je, povodom šovinističkog istupa vlasnika restorana na Njegušima, podnela pritužbu crnogorskom ombudsmanu, jer, kako su naveli, ponašanje Kadije predstavlja drastičan primer otvorene diskrimacije građana na osnovu etničke i verske pripadnosti.

Predsednik Srpskog nacionalnog saveta Momčilo Vuksanović ocenio je da, nažalost, incident na Njegušima nije slučajnost, već posledica ambijenta koji je stvoren u Crnoj Gori.

"Poznato je šta se dešavalo na utakmicama košarkaških reprezentacija na Cetinju, a mi, koliko god je to moguće, pokušavamo da sve te negativne pojave amortizujemo, na način da bi se prestalo sa šikaniranjem Srba u Crnoj Gori", kazao je on.

Iz Srpske liste su naveli da šovinistički istupi kao ovaj na Njegušima ne smeju proći bez adekvatne osude, jer će se, u suprotnom, opet ponoviti.

Ne smemo dopustiti da se ovakvi slučajevi ponovo dešavaju, navodi se u saopštenju Srpske liste.

Član Saveta Demokratskog fronta Milan Popović smatra da je incident na Njegušima posledica agresivnog režimskog nacionalizma. On je istakao da se mora napraviti ambijent u kom će se garantovati da će se Srbi u Crnoj Gori osećati slobodno, bez ikakvih bojazni. Udruženja mladih i LGBT forum Progres takođe su osudili, kako su naveli, diskriminatorni postupak vlasnika etno sela na Njegušima prema grupi građana zbog njihove etničke i verske pripadnosti.



Opoziciona Nova srpska demokratija zatražila je da crnogorski državni tužilac reaguje na incident u mestu Njeguši, gde vlasnik jedne kafane nije dozvolio majci sa petoro đece i monahinji Srpske pravoslavne crkve da ručaju, navodno, zato što su Srbi.

Iz NSD je saopšteno da su se stekli uslovi da vlasnik kafane u Njegušima kod Cetinja Milo Kadija odmah bude uhapšen, jer je, kako je obrazloženo, počinio krivično delo raspirivanja nacionalne i verske mržnje i netrpeljivosti.

Nova srpska demokratija je ocenila da je takvo ponašaanje posledica "dugogodišnje diskriminacije" Srba i Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori

Κοινή θαλάσσια παρέλαση Ρωσίας και Ουκρανίας έγινε στη Σεβαστούπολη

Δεκάδες χιλιάδες άνθρωποι συγκεντρώθηκαν στην ακτή του κόλπου της Σεβαστούπολης, για να παρακολουθήσουν την παρέλαση των πλοίων του Στόλου της Μαύρης Θάλασσας της Ρωσίας και του πολεμικού Στόλου της Ουκρανίας.

Οι άνδρες του Πολεμικού Ναυτικού των δύο χωρών σήμερα για πρώτη φορά εορτάζουν από κοινού την επαγγελματική τους εορτή, την Ημέρα του Στόλου. Η παρέλαση άνοιξες με πανηγυρική διέλευση της ρωσικής αερόστρωμνης πυραυλάκατου «Σάμουμ» και του ουκρανικού υποβρυχίου «Ζαπορόζιε». Πίσω τους σε κοινή παράταξη ακολούθησαν ναρκαλιευτικά, μικρά ανθυποβρυχιακά και πυραυλάκατοι. Κατόπιν οργανώθηκε ναυμαχία με σκάφη επιφανείας του «εχθρού» με αναπαράσταση πυραυλικής επίθεσης, ενώ τα ναρκαλιευτικά κατέστρεψαν φράγματα ναρκών. Η γιορτή θα ολοκληρωθεί με πυροτεχνήματα.

Srbija na dnu lestvice po kvalitetu železničkog saobraćaja

ponedeljak, 30 jul 2012

Napisao Gde investirati/ Novosti

Sekcija:

Srbija po kvalitetu železničke infrastrukture zauzima neslavno 110. mesto na listi od 132 zemlje. Na samo 2,5 odsto srpskih pruga može da se saobraća „stotkom“

Voz od centra Šangaja do aerodroma u tom gradu razvija brzinu od tačno 431 kilometar na sat, bar tako pokazuje displej u svakom od vagona. Prosečna brzina kojom kompozicije saobraćaju srpskim prugama ne dostiže ni 45 kilometara na sat! Lagane vožnje zbog bezbednosti uvedene su na čak oko 350 kilometara naše železničke mreže. Zato i ne čudi ocena Svetskog ekonomskog foruma, koji je srpsku železničku infrastrukturu pozicionirao na 110. mesto od ukupno posmatrane 132 zemlje.
Da bi se podigla brzina na 160-200 kilometara na sat Srbija bi u svoje pruge uključujući i nabavku novih lokomotiva i vagona, trebalo da uloži, prema procenama stručnjaka, i do 10 milijardi evra. Čak i da se taj novac obezbedi posao ne može da se odradi za manje od jedne decenije.
Mreža pruga u Srbiji stara je više od jednog veka. Danas je na 62 odsto koloseka brzina manja od 60 kilometara na sat, a na samo dva i po odsto srpskih pruga može da se saobraća „stotkom“. Od glavnog grada do Niša vozom se sada putuje više od pet sati, što je vreme za koje se autobusom pređu oba pravca. Da bi se na Koridoru 10 i barskoj pruzi kroz Srbiju ukinule sve lagane vožnje i brzine vozova podigle na projektovani nivo, čime bi kvalitet železničkog saobraćaja značajno bio bolji i unapređen, prema procenama u Direkciji za infrastrukturu „Železnica Srbije“ potrebno je oko 350 miliona evra. Kada bi taj novac bio na raspolaganju potrebno je oko pet godina da se posao završi.
Kolosečni materijal koji bi se dobio remontom ove dve železničke magistrale bio bi upotrebljen za remont regionalnih pruga u Srbiji. To bi doprinelo da se najveći deo železničke mreže u našoj zemlji poboljša, unapredi i podigne, ali samo na projektovani nivo.
U železnicu se decenijama unazad nije ulagalo koliko je bilo potrebno, što je dovelo do lošeg stanja infrastrukture i nižeg nivoa kvaliteta prevozne usluge. Od 2002. do 2010. godine prosečno je godišnje u železničku infrastrukturu investirano samo oko 18,5 miliona evra, od čega je 73 odsto finansirano iz kredita. Poređenja radi, prosečna godišnja ulaganja u Hrvatskoj, iznosila su čak i oko 113 miliona evra, odnosno šest puta više nego u Srbiji.
U prethodne tri decenije, zbog nedostatka novca prosečno je godišnje remontovano svega 36 kilometara pruga u Srbiji, umesto 191 kilometar, koliko je bilo potrebno. To praktično znači da je u Srbiji tri decenije svake godine bilo remontovano čak 153 kilometra pruge manje nego što je bilo neophodno. „Železnice Srbije“ su zato prinuđene da uvode lagane vožnje.

Η Σερβία πουλάει 3,58 δις δηνάρια σε έντοκα γραμμάτια

Ανταποκριτής του Balkans.com Business News - 30.07.2012

Το υπουργείο Οικονομικών της Σερβίας ανακοίνωσε ότι πούλησε περίπου 3,58 δισεκατ. δηνάρια ($ 36,8 εκατ./30.2 εκατ. ευρώ) σε έντοκα γραμμάτια τριών μηνών, ποσό ίσο με το 89,49% της προσφοράς του.

Το υπουργείο πούλησε συνολικά 357.966 έντοκα γραμμάτια με ετήσιο επιτόκιο 12,7%.

Da li će nova vlada zauzdati dalji rast evra?

Novoformirana vlada Srbije najavila je da će zaustaviti dalji rast evra, a ekonomski stručnjaci navode da Vlada i centralna banka imaju nekoliko instrumenata kojima mogu da utiču na kurs i tako udahnu kiseonik posrnulom dinaru.

Pre svega, oni ističu da domaća valuta može da se oporavi pomoću oštrijih intervencija NBS i povećanjem referentne stope. Ipak, analitičari upozoravaju da bi ovi potezi mogli da imaju i negativne posledice, uglavnom na privredu.

Nakon što je od ponedeljka srpska valuta izgubila dva dinara vrednosti i sa 116,9 stigla do 118,7 dinara, u danu kada je formirana Vlada Srbije evro je konačno popustio.

Analitičari navode da NBS može, pre svega, da pojača intervencije i sa većim iznosom deviza smiri kurs.

- Intervencije na deviznom međubankarskom tržištu iz deviznih rezervi svakako jesu način da se ojača dinar, ali one nisu velike. Ako bi se jače intervenisalo, kurs bi se stabilizovao samo na nekih šest meseci, a onda ne bi ostalo mnogo novca za crne dane - ističe ekonomista Mlađen Kovačević.

Da na rast vrednosti dinara može da se utiče i povećanjem referentne kamatne stope navodi profesor Ekonomskog fakulteta Boško Živković.

- Povećanje te kamatne stope znatno bi uticalo na pad vrednosti evra, ali bi njeno brzo povećanje imalo štetne posledice na likvidnost privrede - kaže Živković. On dodaje da bi na oporavak dinara najveći uticaj imao dodatni priliv deviza u Srbiju.

- Država ili banke bi mogle da unesu veću količinu deviza u Srbiju, ali problem je što banke čije su matice u zemljama koje su pogođene krizom neće ni unositi ni iznositi veću količinu devize. Drugi način unosa deviza su doznake, za šta treba malo više vremena, a i one su opale, što je posledica finansijske nestabilnosti - kaže Živković.

Ekonomista Ivan Nikolić smatra da može da se očekuje da će se dinar stabilizovati ako se realizuju najavljena zaduživanja.

- Ako Vlada obezbedi novac za pokrivanje budžetske rupe, to će delovati i na jačanje dinara. Očekujem da za nekoliko meseci dođe do takvog kretanja kursa. Pitanje je šta će biti sa kursom u sledećoj godini, a to će zavisiti najviše od ministra finansija, ali i od nove guvernerke - kaže Nikolić.

Ekonomista Zoran Popov ocenjuje da intervencije NBS nemaju velikog uticaja na kurs i da su male šanse da dinar značajnije ojača.

- Realni cilj koji bi Vlada mogla da zacrta je da sačuva stabilnost trenutne vrednosti dinara. I to će biti težak poduhvat, ali znatno jačanje dinara jednostavno ne može da se sprovede - rekao je Popov i dodao da kurs ne može da se održava samo deviznim rezervama, već i novim ekonomskim merama.

Нема довољно места за бициклисте

У главном граду има око 70 километара стаза за двоточкаше. – Генералним урбанистичким планом предвиђено је да се од 2020. године око 2,5 одсто житеља престонице вози бициклом

Место за рекреативце на Ади (Фото Д. Ћирков)

Свакодневно двоточкаше у главном граду вози до 15.000 суграђана. Највећи проблем који имају је премало бициклистичких стаза и недостатак саобраћајне културе.
Двоточкаши нису омиљено превозно средство у нашем главном граду, док у Паризу затварају централне градске улице да би се бициклистима ослободио пролаз. У Београду се око 70 километара бициклистичких стаза налази само на Дорћолу, Ади Циганлији, Новом Београду и Земуну.
Најчешће коришћене су стазе на Савском и Земунском кеју, поред река. Ове две трасе спајају се на Бранковом мосту, где се налази лифт који омогућује бициклистима да се спусте на десну савску обалу. Највећи проблем за возаче из других делова града је како доћи до стаза. Београђанин који живи у центру града треба да прође кроз колоне аутомобила, закрчене улице...
Мирко Радованац, председник „Југо циклинг кампање”, каже да у Београду постоје три врсте бициклиста. Најмање има професионалаца који се облаче у спортске дресове и дневно се возе и по неколико стотина километара. Они своје тркачке захтеве могу да задовоље само на Велодрому.
Најзаступљенији су рекреативци који се понашају погрешно, јер бицикл ставе на кола, оду до Аде Циганлије и тек се тамо возе. Трећа категорија су они који користе бицикл свакодневно за своје потребе и они су најугроженији. За један сат Улицом краља Милана прође на десетине бициклиста који се сналазе и возе не само коловозом већ и тротоаром.
Проблем је што се у граду, каже Радованац, ништа не ради да би се бицикл интегрисао у саобраћајни систем. Генералним урбанистичким планом предвиђено је да се од 2020. године око 2,5 одсто житеља престонице вози бициклом, што је око 100.000 кретања по дану.
– Град Београд треба да почне да примењује свој план и да стазе за бицикле буду саставни део саобраћајне мреже – рекао је Радованац.
Студија о могућности изградње бициклистичких стаза у Београду, коју је наручио Секретаријат за саобраћај, а израдио Саобраћајни факултет, показала је да за бициклистичке стазе има места и на Звездари, Дорћолу и у центру града. Али, та студија скупља прашину у некој фиоци. Према плану који је зацртала дирекција, наредних година треба да се изграде стазе које ће повезивати само излетишта око Београда и то на релацијама Београд – Обедска бара (дужине 108 км), Београд–Авала (73) и Београд – Умка. Према плану и програму ове стазе треба да буду завршене до 2021. године.
Бициклисти сматрају да се у граду може урадити још много стаза и да би се тада више људи возило бициклима. Потребно је направити стазе у Немањиној улици и у Булевару краља Александра, који је, иако преуређен, остао без бициклистичких стаза. Део код хотела „Југославија”, између Земуна и Новог Београда, није уређен за вожњу и то би требало поправити, јер представља проблем и бициклистима и пешацима.
----------------------------------------------
Основна правила понашања возача бицикла на улици:
– мора водити рачуна да највише један метар буде удаљен од десне ивице коловоза
– у саобраћају не сме да испушта управљач или да склања ноге са педале
– забрањено је придржавање за друго возило
– забрањено је да има обе слушалице у ушима ако користи аудио-уређај
– забрањено је кретање аутопутем
– ако возе у друштву, онда на улици морају да возе у колони
– деца млађа од 12 година не смеју да возе бицикл на јавним путевима
– приликом скретања бициклиста је у обавези да осталим учесницима у саобраћају то најави тако што ће руком показати страну на коју намерава да скрене
– на бициклистичкој стази не сме се возити брзином већом од 35 километара на час
----------------------------------------------
Изнајмљивање – 400 динара по дану
Бицикл је и овог лета веома тражен и они који га немају, за 400 динара могу да га изнајме на цео дан. У спортским продавницама и продавницама бициклистичке опреме нови двоточкаши се могу пронаћи по цени од око 11.000 динара противвредности.
У „Тотал бајку”, модели „кобра”, намењени рекреативним возачима, коштају од 17.555 динара до 20.999 динара, колико кошта и модел „монитор лејди”, основни, са алуминијумским рамом, намењен дамама. „Каприолов”, „варанус” идеалан је за почетнике, а кошта 24.999 динара, док је за модел „пикник” потребно издвојити 11.900 динара.

Д. Спаловић

објављено: 30.07.2012

Letovanje u Pargi za 255 evra

V.V. | 29. 07. 2012. - 08:00h | Komentara: 1

Iskoristite jedinstvenu ponudu sajta "superodmor.rs" i otputujte u Pargu na deset nezaboravnih dana za samo 255 evra po osobi.

Parga je najpopularnije letovalište u oblasti Epir u Grčkoj. Parga je smeštena na obali Jonskog mora. Antičko ime za Pargu bilo je Ipargos. Parga je pridružena Grčkoj posle Balkanskih ratova i ostaci istorije vide se na svakom koraku.

Parga je zvanično proglašena turističkom oblašću 1962. godine a danas je jedna od najpopularnijih turističkih mesta. Iz Parge svakodnevno polaze brodići za Krf i Paksi.





U zapadnom delu Parge se nalazi stenovito brdo obraslo različitim vrstama borova. U zalivu, između plaže i luke nalazi se ostrvce na kojem je lepa kapelica. Do ostrvca se može lako i brzo doplivati.



U istočnom delu Parge se nalazi jezero Kalodiki. Pargu oružuju živopisni predeli. Lep venecijanski zamak na severu Parge, na litici, razdvaja luku i zaliv od prelepe peščane plaže.



Parga je mesto koje svojim izgledom i duhom podseća na stara mediteranska mesta, nalazi se u malom zalivu na padini, okruženo šumom i stablima maslina. Romantične uličice sa belim kućama pune su kafića, restorana i taverni.



Tempo života je preko dana nešto sporiji, da bi u večernjim časovima luka živnula u kosmopolitskoj atmosferi koja zadovoljava svačiji ukus.


Zakonom je uređeno da sve kućice u starom delu moraju biti okrečene u žutu ili crvenu boju, a u tom delu mesta nije dozvoljeno da se podiže više spratova. Sve ovo i mnogo više videćete ako prihvatite jedinstvenu ponudu portala "superodmor.rs"

Pola miliona ljudi u Srbiji zaraženo virusom hepatitisa

U Srbiji je, prema procenama, 500.000 ljudi zaraženo virusom hepatitisa B ili C, a samo oko 20 odsto njih zna da boluje od te podmukle bolesti, upozoreno je danas na manifestaciji organizovanoj u Beogradu povodom 28. jula - Svetskog dana borbe protiv hepatitisa.

Hepatitis je tema kojoj se u Srbiji ne posvećuje dovoljno pažnje, informisanost o ovom oboljenju je veoma slaba, a izražena je i diskriminacija i stigmatizacija obolelih, izjavila je predsednica Udruženja za pomoć obolelima od hroničnih virusnih hepatitisa “Hronos” Jasminka Nikolić.


Ona je ukazala na neophodnost organizovanja nacionalne kampanje vezane za probleme hepatitisa koja će za cilj imati bolje informisanje i stanovništva i zdravstvenih radnika, jer, prema njenim rečima, čak ni svi lekari primarne medicine nisu dobro informisani o toj bolesti.

Epidemiolog u Institutu za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” Danijela Simić kazala je da se kod nekih ljudi zaraženih virusnim hepatitisom B i C javljaju uobičajeni simptomi za te infekcije, ali kod velikog broja se ne jave nikakvi znaci koji bi ih naterali da se obrate lekaru.

“Hepatitis C zovu ‘tihi ubica’, jer 80 odsto ljudi nema nikakve simptome, a nažalost kod istog tog procenta zaraženih, onih koji se spontano ne leče i ne eliminišu virus, javlja se hronična forma bolesti koja kod petine ili četvrtine dovodi do ciroze ili primarnog karcinoma jetre”, istakla je Simićeva.


Ona je rekla da je rizik od dobijanja hepatitisa minimalizovan kod transfuzije krvi, transplatacije organa ili tkiva, ali postoje rizične situacije u kojima se možemo svi naći - nezaštićeni seksualni odnosi, pirsing, tetovaže, u stomatološkim ordinacijama ili prilikom nekih drugih medicinskih intervencija ukoliko se ne koristi jednokratni ili pribor koji nije adekvatno sterilisan.


Simićeva je dodala i da je čak možda i 50 odsto “injektirajućih” korisnika droge inficirano hepatitisom C.
Ona je napomenula i da je prošle godine u Srbiji registrovano oko 1.000 osoba obolelih od hroničnih i akutnih formi virusa hepatitisa B i C, a šest osoba je umrlo.
Broj umrlih tri puta je manji nego 2010.


“Ono što je dobro je to što se od 2008. registruje trend opadanja ovih oboljenja, pa je prošle godine bilo za četvrtinu manje nego 2007. kada je registrovan najveći broj obolelih”, kazala je ona.


Akciju je podržalo i Ministarstvo zdravlja, a savetnik u tom ministarstvu Ljiljana Jovanović takođe je ukazala da se o toj bolesti “ne priča mnogo kao, na primer, o HIV-u, a ne znači da je manje opasna”.
Ona je rekla da se nove generacije vakcinišu od rođenja, ali je potrebno popuniti prazninu generacija koje nisu vakcinisane

Телефон пречи од струје и комуналија

И када дугују неколико хиљада евра за становање, воду, грејање… поједини суграђани спремни су да се одрекну месечних обавеза према држави зарад неговања лажног животног стандарда

Месецима житељка Карабурме није плаћала рачуне за струју. Дуг је порастао на 3.500 евра и радници „Електродистрибуције Београд” скинули су јој бројило. Из истих разлога остала је без телефонске линије, а ускоро би јој и судски извршитељи могли покуцати на врата јер ни порез на имовину не измирује. Решење види у продаји стана, а новац ће осим за куповину мањег искористити да врати дуг држави – укупно око 7.000 евра.
Њен пример није усамљен, и не чуди ако се зна да је просечна зарада у мају била нижа за око 7.000 динара од просечне потрошачке корпе истог месеца. Може ли то да буде оправдање када, уместо да намирују месечне издатке за комуналије, поједини грађани од сачуваног новца купују све оно што иначе не би могли себи да приуште. И када дугују неколико хиљада евра за струју, спремнији су да се одрекну месечних обавеза према држави зарад неговања лажног животног стандарда. У торбама им звоне два мобилна телефона чији су месечни рачуни најмање хиљаду динара, одбијају да плате месечну карту за јавни превоз...
Али зато, најредовније су платише фиксне, мобилне и кабловске мреже јер та предузећа не праштају грешке у корацима својих корисника – најкасније за два месеца искључују их потпуно из система.
По том истом моделу, каже Александар Стевановић, економски саветник у Центру за слободно тржиште, могла би да послују и остала комунална предузећа, али је у пракси то сасвим другачије.
– Када неплатиши, рецимо, искључе струју, он се поново самоиницијативно прикључи на мрежу. То му омогућава држава због одсуства оштрије казнене политике, па несавесни потрошач зна да неће сносити никакве санкције. У свету такво понашање нико не толерише, јер онај ко не плати дуг држави, добија најпре позив на суд, а ако ни тада нема помака, одмах му се заплењује имовина. На тај начин друштво се бори против оних који не желе одмах да се дозову памети – објашњава Стевановић.
Проблем је такође што су грађани данас рационално понашање поистоветили са неплаћањем рачуна, док комуналним предузећима „не гори под ногама”, јер добијају градске или државне субвенције колики год губитак да имају.
– Да би сачували социјални мир довољан им је само политички миг, али је проблем што се на тај начин чува мир оних који нису социјална категорија, а по правилу су највећи дужници – каже Стевановић.
Пад животног стандарда свакако је утицао на нагомилавање дугова потрошача. Они трпе психолошке притиске судских извршитеља, чак су и судови доносили одлуке у корист јавних предузећа без обзира на то што, рецимо, неко предузеће није баждарило водомер 25 година – тврди Горан Паповић, из Националне организације потрошача Србије (НОПС).
– Кад бисмо само имали национални програм заштите потрошача, што је законска обавеза, тачно би се знало ко је заиста монополиста у Србији и да ли важи закон понуде и потражње или право јачег.
Овако нисмо право потрошачко друштво, па зато негујемо лажни сјај и гламур, подижемо кредите кад су славе, венчања или рођендани, кредитно се све више задужујемо, узимамо аутомобиле на лизинг док су плацеви крцати одузетим возилима... Заправо не желимо рационално да трошимо, што је најбитнија ставка – објашњава Паповић.
Део одговорности за такву ситуацију сноси и држава, додаје он, која грађанима непрестано улива лажну наду да ће бити боље.
– Држава би морала да дефинише категорију угроженог потрошача и да тачно зна колико јој у години кошта сваки грађанин, односно колико може да поједе меса, рибе, воћа, поврћа, млечних производа... – набраја Паповић.
Основних намирница најпре се одричу пензионери који су, како су потврдили у свим градским комуналним предузећима, најредовније платише. Свеједно да ли је разлог томе што су њихови месечни издаци за рачуне најмањи или су се савесности научили проводећи већи део живота у уређеном систему у којем су и џепови били дубљи.
Психолог Зоран Мустеровић сматра да их мали кућни буџети приморавају да направе приоритете.
– Пензионери су приморани да живе у оквиру могућности. Млађи ће пре платити рачун за мобилни телефон било да им је то потреба или зависност, а још нису стекли навике да испуњавају све обавезе, односно плаћају рачуне – наглашава Мустеровић.
Он истиче да је неплаћање рачуна за комуналије омогућено тиме што казне, то јест искључења, ретко уследе.
– Не мислим да је неизмиривање обавеза вид грађанске непослушности. Да јесте то би било добро, јер је то облик зрелости друштва, прихватљив начин да грађани остваре циљеве у свом интересу, а не по мери државе – прецизира Мустеровић.
-----------------------------------------------------------
• „Електродистрибуција Београд”
750.000 корисника (привреда и домаћинства)
17 милијарди дуг
50 одсто потрошача редовно измирује обавезе
75.000 корисника дугује 90 одсто укупних потраживања
• „Београдски водовод и канализација”
1.500.000 корисника
96 одсто наплата услуга
846 милиона динара дуг привреде
123 милиона динара дугују домаћинства
• „Телеком Србија”
5.500.000 корисника мобилне телефоније
3.000.000 корисника фиксне телефоније
95 одсто месечна наплативост рачуна
250 предлога за измиривање телефонских рачуна прошлог месеца предато приватним извршитељима
• „Београдске електране”
300.000 домаћинстава
4.300.000 квадрата пословног простора
6,8 милијарди динара дуг грађана
2,5 милијарди динара дугује привреда и буџетске установе
• Порез на имовину
608.534 грађанина обвезника
7.158 предузећа
4,45 милијарди динара дугују грађани
4,03 милијарде се потражује од привреде

М. Бракочевић – Д. Мучибабић

објављено: 29.07.2012

Ulični zabavljači iz celog sveta dolaze u Beograd

U okviru Beogradskog letnjeg festivala, kao jedan od 14 programa, od 2. do 5. avgusta biće održan "Baskerfest na Belefu", a publika će uživati u performansima uličnih zabavljača iz celog sveta.

Članovi domaćih i stranih kompanija uličnog teatra nastupiće na Trgu republike, u Knez Mihailovoj ulici (kod "Beoizloga", ispred zgrade SANU, ispred Galerije "Zepter") i ispred TC "Ušće", najavili su organizatori.

 

Na festivalu će učestvovati više od 20 vrhunskih umetnika - žongleri, klovnovi, akrobate iz Velike Britanije, Argentine, Brazila, Španije, Finske, Slovenije, Italije, SAD, Srbije...

"Baskerfest na Belefu" objediniće različite tačke, od žongliranja, preko vožnje bicikla na žici, razapetoj između krovova visokih zgrada, do preletanja raznih prepreka automobilom.



Otvaranje je zakazano za 2. avgust na Trgu republike u 20 sati, a do 5. avgusta predviđeno je održavanje po četiri tridestominutne predstave svakog dana na pet lokacija istovremeno sa početkom u 18, 19, 20 i 21 sat

Εικόνα της Παναγίας Τριχειρούσας

Η Σερβική Ορθόδοξη Εκκλησία τιμάει σήμερα τη μέρα αφιερωμένη στην Εικόνα της Παναγίας Θεοτόκου Τριχειρούσας, που βρίσκεται στην Ιερά Μονή Χιλιανδαρίου, στο Άγιο Όρος. Εξαιτίας του μεγάλου σεβασμού και της αγάπης των πιστών απέναντι στη Θεομήτορα και απέναντι σ’αυτή την Εικόνα, ανάτυπα αυτής της Εικόνας βρίσκονται σχεδόν σε όλους τους ιερούς ναούς της Σερβικής Ορθόδοξης Εκκλησίας, στα σπίτια των πιστών, σε πολυάριθμους θεσμούς του κράτους, και μπορούμε να πούμε ότι εδώ πρόκειται για μία από τις πιο δημοφιλείς και τις πιο γνωστές εικόνες στον ορθόδοξο κόσμο. Επιμέλεια Λιλιάνα Σιντζέλιτς Νίκολιτς.
Την Εικόνα της Παναγίας Τριχειρούσας τη ζωγράφισε ο Απόστολος και Ευαγγελιστής Λουκάς, ο οποίος είναι γνωστός και σαν ο πρώτος εικονογράφος. Η ιστορία αυτής της Εικόνας δεν είναι μόνο ενδιαφέρουσα, αλλά και θαυματουργή, πράγμα που υπερβαίνει τα όρια της ανθρώπινης αντίληψης. Το πρώτο θαύμα που έγινε μετά από τις προσευχές μπροστά σ’αυτή την Εικόνα, συνέβη στον Ιωάννη Δαμασκηνό, ο οποίος ζούσε τον 7ο και 8ο αιώνα, ήταν λόγιος άνθρωπος εκείνης της εποχής και πολεμούσε σφοδρά τους εικονομάχους. Ακριβώς εξαιτίας της οξύτατης μάχης του εναντίον του κινήματος των εικονομάχων, ο ίδιος έμεινε χωρίς το δεξί του χέρι. Τότε, ο Ιωάννης Δαμασκηνός συνέχισε να προσεύχεται όλη τη νύχτα μπροστά στην Εικόνα της Παναγίας Θεοτόκου, για να επουλώσει την πληγή του και για να μπορέσει να συνεχίσει να γράφει κείμενα που υπερασπίζουν τις εικόνες. Και ‘Ω, του θαύματος!’ όταν ο ίδιος κοιμήθηκε το χέρι βρέθηκε και πάλι στη θέση του, και η πληγή γιατρεύθηκε. Σε ένδειξη ευγνωμοσύνης, ο Ιωάννης Δαμασκηνός διέταξε να σφυρηλατηθεί ένα χέρι από ασήμι και να προστεθεί στην εικόνα. Έτσι δημιουργήθηκε η ξακουστή Παναγία Τριχειρούσα, και μετά απ’αυτό το περιστατικό ο Ιωάννης Δαμασκηνός αποφάσισε να γίνει μοναχός και πήγε στο μοναστήρι του Αγίου Σάββα του Αγιασμένου, και πήρε μαζί του και την Εικόνα της Παναγίας Τριχειρούσας. Μερικούς αιώνες μετά απ’αυτό το συμβάν, ο Άγιος Σάββας, δηλ. ο πρώτος Σέρβος αρχιεπίσκοπος, έφθασε σ’αυτό το μοναστήρι, στο οποίο διατηρήθηκε η παράδοση που λέει ότι η εικόνα της Τριχειρούσας πρέπει να δοθεί στον πρίγκηπα εκείνης της χώρας μπροστά στον οποίο θα πέσει το ηγουμενικό ραβδί από τον τοίχο, κι έτσι, αφού αυτό συνέβη μπροστά στον Άγιο Σάββα τον Σέρβο, ο ίδιος έλαβε στη διάθεσή του την Εικόνα της Παναγίας Θεοτόκου Τριχειρούσας και έτσι αυτή η εικόνα έφθασε στη Σερβία. Επίσης αναφέρεται ότι αυτή η Εικόνα έφθασε, πάνω σε ένα μουλάρι, από τη Σερβία στο Άγιο Όρος, την εποχή της Τουρκοκρατίας, χωρίς τη βοήθεια του κανενός. Συγκεκριμένα, τον 15ο αιώνα οι μοναχοί του σερβικού μοναστηριού Studenica, σώζοντας τις πολύτιμες εικόνες και κειμήλια, έδεσαν την Εικόνα της Τριχειρούσας πάνω στο σαμάρι ενός μουλαριού και το άφησαν να πάει όπου τον οδηγούσε το θέλημα της Θεοτόκου. Αξίζει να αναφερθεί ότι η Εικόνα της Παναγίας Τριχειρούσας, όταν διεξήχθηκε συζήτηση για το ποιος θα γίνει ηγούμενος της Ιεράς Μονής Χιλιανδαρίου, έφθασε, με θαυματουργό τρόπο, στο θρόνο του ηγούμενου, και παρότι οι μοναχοί την γύριζαν πίσω στο βωμό, πάντως η εικόνα έφθανε και πάλι στο θρόνο του ηγούμενου. Αυτό το θαύμα ερμηνεύθηκε σαν επιθυμία της Παναγίας Θεοτόκου να γίνει η Ίδια ηγουμένη του Χιλιανδαρίου.
Πολυάριθμα θαύματα συνέβησαν μπροστά σ’αυτή την Εικόνα κατά τη διάρκεια της ιστορίας της, αυτά συμβαίνουν ακόμα και σήμερα. Εξαιτίας του μεγάλου σεβασμού και της μεγάλης αγάπης που δείχνουν οι πιστοί της Σερβικής Ορθόδοξης Εκκλησίας απέναντι στην Εικόνα της Παναγίας Τριχειρούσας, έχουν γίνει πολλά αντίτυπα αυτής της Εικόνας. Τη σέβονται και τη φυλάγουν και αλλόθρησκοι, η Θεομήτωρ βοηθάει τους πάντες που απευθύνονται προς Αυτήν με καθαρή καρδιά, γεμάτοι αγάπη, και με ελπίδα ότι ο Θεός είναι δυνατόν να κάνει αυτό που είναι αδύνατον στους ανθρώπους. Η κεντρική τελετή εορτασμού της ημέρας αφιερωμένης στην Θαυματουργή Εικόνα της Παναγίας Τριχειρούσας λαμβάνει χώρα στην Ιερά Μονή Χιλιανδαρίου στον Άθω.

Pitbul dva puta spasio život svojoj vlasnici

Pitbul Titan, kućni ljubimac američke porodice Benton, u dva navrata je spasio život svoje gazdarice.

Prvi slučaj desio se u julu prošle godine kada je Džon Benton krenuo na posao, ali mu je Titan blokirao prilaz vratima. Njemu je to delovalo čudno, jer je pas bio sa njegovom suprugom koja se oporavljala od operacije leđa.


- Ponašao se veoma čudno jer naš pas uopšte nije agresivan. Lajao je i režao i trčao je niz stepenice - rekao je Benton.

On se potom popeo uz stepenice i zatekao suprugu koja je pala i zadobila frakturu lobanje. Glorija je odmah prebačena u bolnicu gde su joj lekari otkrili i aneurizmu u mozgu.

Lekari su konstatovali, da nije bilo psa, suprug bi otišao na posao i Glorija bi ili iskrvarila ili bi preminula zbog aneurizme.


Pre osam nedelja, Titan je ponovo spasio Gloriju tako što je u 4.30 ujutro probudio Džona nakon što je ona pala u kupatilu i slomila kuk i još jednu kost

Διαμαρτυρίες των Σέρβων του βορείου Κοσσυφοπεδίου

Μερικές εκατοντάδες Σέρβων από την πόλη Κοσόβσκα Μιτρόβιτσα και από την κωμόπολη Ζβέτσαν, του βορείου Κοσσυφοπεδίου, διεμήνυσαν στη συγκέντρωση διαμαρτυρίας που έγινε στον τόπο Rudare, ότι δεν επιθυμούν την ενσωμάτωση του βορείου Κοσσυφοπεδίου στο ψευδοκράτος του Κοσόβου και στη λεγόμενη ‘κοσοβάρικη κοινωνία’, και, επίσης, ότι δεν πρόκειται να επιτρέψουν τη λειτουργία των θεσμών εξουσίας του Κοσόβου στο βόρειο μέρος του Κοσσυφοπεδίου. Η εν λόγω συγκέντρωση διαμαρτυρίας πραγματοποιήθηκε με αφορμή την πρώτη επέτειο της απόπειρας των ανδρών των ειδικών αστυνομικών μονάδων του Κοσόβου να καταλάβουν δια της βίας τις διοικητικές συνοριακές διαβάσεις Jarinje και Brnjak, μεταξύ του Κοσσυφοπεδίου και του υπόλοιπου μέρους της Σερβίας, πράγμα μετά από το οποίο οι εκεί Σέρβοι έστησαν οδοφράγματα στους αυτοκινητόδρομους. Ο Δήμαρχος του Zvečan, κ. Dragiša Milović, δήλωσε στην ίδια συγκέντρωση διαμαρτυρίας, ότι ο σερβικός λαός δεν επέτρεψε, το περασμένο καλοκαίρι, την κατοχή του βορείου Κοσσυφοπεδίου. Ο ίδιος επανέλαβε πως οι εκπρόσωποι της αποστολής Euleks δεν τηρούν τη στάση ουδετερότητας απέναντι στο καθεστώς του Κοσόβου. «Οι Σέρβοι του Κοσσυφοπεδίου επιθυμούν να λάβουν μέρος στη συνέχιση του διαλόγου Βελιγραδίου και Πρίστινας, και, επίσης, επιθυμούν να υπερασπίσουν το Σύνταγμα της Σερβίας, την εδαφική ακεραιότητα και την κυριαρχία, καθώς και τις διατάξεις του Ψηφίσματος 1244 του Συμβούλιου Ασφαλείας του ΟΗΕ»,- δήλωσε ο κ. Milović.

Srbija ne može da računa na povoljno kreditiranje

subota, 28 jul 2012

Napisao Gdeinvestirati/Politika

Sekcija:

Kreditni rejting jedan je od ključnih pokazatelja koji kreira ugled zemlje na međunarodnom finansijskom tržištu i među kreditorima.

Kreditne rejtinge određuju ovlašćene međunarodne institucije – rejting agencije kao što su Standard and Poors, Moodys ili Fitch, na osnovu analize makroekonomskih pokazatelja u zemljama koje se ocenjuju, kao i na osnovu procene budućih ekonomskih kretanja.

Srbija u ovom trenutku, u skladu sa svojim ekonomskim performansama, ima skroman kreditni rejting – kod agencije Standard and Poors taj rejting je BB (što je otprilike u rangu Crne Gore ili Turske, a nešto slabiji od Mađarske i Rumunije), a kod agencije Fitch on je BB-, sa stabilnim prognozama. Osnovna karakteristika kojom se opisuje kreditni rejting koji ima Srbija je ,,kreditna sposobnost sa spekulativnim elementima i znatan kreditni rizik”. Takva konstatacija jasno govori da Srbija na međunarodnom tržištu kapitala ne može da računa na neke posebno povoljne uslove kreditiranja, pre svega povoljne kamatne stope.

Signal za uzbunu

Prošle godine, prilikom emitovanja prve serije deviznih obveznica, one su stranim kreditorima prodate uz godišnju kamatnu stopu od 7,24 odsto, što je vrlo visoka kamatna stopa. U stručnoj javnosti se kamatna stopa od oko šest odsto na državne hartije od vrednosti (kada su u pitanju razvijene ekonomije) smatra granicom iznad koje postoje jasne indicije da je ta ekonomija u problemima. Takav slučaj se dogodio sa Grčkom ili sa Italijom. Kada su kamatne stope na njihove dužničke hartije prešle tu granicu, to je bio signal za uzbunu u međunarodnim finansijskim krugovima, jer je jasno pokazao da su te zemlje u velikim problemima sa javnim dugom. Naravno, Srbija spada u zemlje u tranziciji, koja mora da računa sa višim kamatama nego što su kamate za razvijene zemlje.

Najbolje kreditne rejtinge koje počinju sa oznakom AAA, imaju najrazvijenije ekonomije poput Nemačke i SAD, što označava najmanji kreditni rizik i visoku kreditnu sposobnost. Kreditni rejtinzi sa oznakom BBB i manje svrstavaju se u red srednjih kreditnih rejtinga. Označavaju relativno visoku ili srednju kreditnu sposobnost, ponekad sa špekulativnim elementima i sa umerenim ili višim kreditnim rizikom. Kreditni rejtinzi koji počinju sa oznakom CCC i niže govore o lošoj kreditnoj sposobnosti i veoma visokim kreditnim rizikom. Takav slučaj je sada na primer sa Grčkom, koja ima takav kreditni rejting kod Standardai Pursa. Ta zemlja je u dramatičnoj ekonomskoj situaciji i praktično preti joj bankrot.

Prema najavama novog ministra finansija Srbiju i u narednom periodu očekuje zaduživanje u cilju pokrivanja visokog budžetskog deficita. Izvesno je da Srbija u budućem zaduživanju ne može da računa na povoljne kamatne stope. Kako se zaduživanje zemlje bude povećavalo, tako će biti sve manje kreditora koji će biti spremni da nam pozajme novac, a kamatne stope će biti sve veće. Zbog toga treba biti veoma oprezan prilikom budućeg zaduživanja, kako zemlja ne bi upala u krizu javnog duga. Veoma važan elemenat za kreditni rejting i ugled Srbije kao dužnika na međunarodnom tržištu kapitala je nastavak ,,zamrznutog” aranžmana sa MMF-om. Zbog toga je važno da nova Vlada Srbije što pre obnovi pregovore sa Fondom i produži aranžman. Ne samo zbog oko milijardu evra kreditnih sredstava, već i zbog pozitivne poruke koju aranžman sa MMF-om šalje kreditorima, ali i potencijalnim investitorima.

U cilju učvršćivanja kreditnog rejtinga zemlje, nova Vlada Srbije moraće ozbiljno da poradi i na fiskalnom prilagođavanju, svođenju budžetskog deficita u dogovorene okvire. To će, sa jedne strane, podrazumevati sigurno značajne budžetske uštede i smanjivanje rashoda, uz sve socijalne pritiske koji postoje. S druge strane, vlada će morati da pronađe način da poveća budžetske prihode, što kao jednu od mera nameće i razmišljanje o povećanju stope PDV-a. Zbog svega toga, novu Vladu Srbije očekuju velika iskušenja i sigurno teške odluke u naporima da u narednom periodu očuva kreditni rejting zemlje, ali i da ne dozvoli da zemlja uđe u zonu prezaduženosti.

Kreab, Gavin & Anderson – Brisel*
Dr Vladimir Krulj

Земљотрес потресао БиХ, мања материјална штета

Подрхтавање тла је трајало десет секунди, а многи становници Зенице су изашли на улице. (Фото www.rts.rs)

САРАЈЕВО – Земљотрес јачине 4,6 степени Рихтерове скале, који је ноћас потресао БиХ, причинио је само мању материјалну штету, а повређених није било, јавили су јутрос локални медији.
Према подацима Управе Цивилне заштите Зеничко-добојског кантона, у неколико трошнијих објеката срушили су се димњаци, а пријављен је и већи број оштећења на зидовима и фасадама. Пријава о причињеној већој штети или повређенима није било, пренела је Фена.
Земљотрес је регистрован у 1.12 сати на подручју Зенице, на дубини од два километра, а после тога су уследила још два мања потреса.
Подрхтавање тла је трајало десет секунди, а многи становници Зенице су изашли на улице.
Земљотрес се осетио у целој БиХ, као и Хрватској и Србији, пренела је Срна.

Танјуг

објављено: 28.07.2012.

petak, 27 jul 2012

Napisao Gde investirati/ Business.hr

Sekcija:

Grčka vlada spaja i ukida 20 agencija, a oko 5200 radnika biće premešteno na druge poslove. EU, MMF i grčki kreditori zahtevaju takvu vrstu spajanja kako bi uštedeli 40 miliona evra.

Izveštaj vlade u Atini navodi da 5256 radnika koji su zaposleni u agencijama neće biti otpušteni nego premešteni na druga radna mesta u sklopu javnog sektora.
Vlada je navela da će 15 agencija spojiti u devet, a pojedine će agencije, kao što je Agencija za arheološka istraživanja, biti ukinute i integrisane u odgovarajuća ministarstva.
Osim predstavnika EU i MMF-a, u Atini se trenutno nalaze i predstavnici Evropske centralne banke sa zadatkom da provere napredak koji je Grčka ostvarila u primeni mera koje su zatražene u zamenu za paket finansijske pomoći.
Grčki premijer Antonis Samaras izjavio je da bi grčka privreda mogla oslabiti za više od sedam odsto, a pozitivne pomake očekuje za 18 meseci.

Μειώθηκε η συγκομιδή του καλαμποκιού στη Σερβία

Ανταποκριτής του Balkans.com Business News - 25.07.2012

Η ξηρασία και οι υψηλές θερμοκρασίες είχαν σημαντικές, αρνητικές επιπτώσεις στη γεωργική παραγωγή στη Βοϊβοντίνα (βόρεια περιοχή της Σερβίας), με τις καλλιέργειες του καλαμποκιού να υποφέρουν περισσότερο και τη συγκομιδή να μειώνεται 70 τοις εκατό φέτος, ανέφερε η Jelena Nestorov-Bizonj από την Joint Alliance of Vojvodina.

«Ζητήσαμε από το Γραφείο Γεωργίας τη Βοϊβοντίνα να ανακηρύξει φυσική καταστροφή και να συνθέσει έναν κατάλογο με μέτρα ανακούφισης, κυρίως για μεμονωμένα αγροκτήματα και κολεκτίβες, οι οποίες έχουν υποστεί τεράστιες ζημιές», δήλωσε η Nestorov-Bizonj.

Организуј онлајн конгрес у Србији

Туристичка организација Србије (Конгресни биро) представила две „Фејсбук”, бесплатне, игре које омогућавају играчима широм планете да виртуелном организацијом догађаја боље упознају нашу земљу

Дат је буџет у токенима, од неколико десетина хиљада. Потребно је да се на најбољи начин угости 800 учесника међународног скупа у Београду. Мора најпре да им се обезбеди смештај, уговори гала вечера, али и понуди излет ка некој од атрактивних локација надомак нашег главног града. Иста ситуација, само са мањим буџетом задесиће сваког регистрованог играча и за Нови Сад, Палић, Златибор, Копаоник. Логичка игрица „Организуј догађај у Србији” („Make an event in Serbia”) коју је недавно представила Туристичка организација Србије , тачније њен Конгресни биро, намењена је свима који желе да се нађу у улози организатора неког догађаја.

Бесплатна, онлајн , доступна на „Фејсбуку”, сајту www. scb.travel и порталима за игре пружа чари правог посла, али и могућност да се упозна са стварним конгресним и смештајним капацитетима у Србији.

Спремнији за авантуру, на истој адреси, могу да крстаре адреналинском туром кроз Србију. У оквиру „Tour de Serbia” играч кроз истих пет дестинација савладава различите препреке, док му у позадини екрана пролазе слике амбијенталних целина, атракција одабране дестинације.

.................................................

Цео текст прочитајте у штампаном издању од 25. јула. Ако сте заинтересовани да се претплатите на електронско издање целе „Политике“ кликните  ОВДЕ.

А. Цветићанин

објављено: 25.07.2012

Imam Baildi "Den Thelo Pia Na Xanartheis"

Četiri nove kompanije iz EU dolaze u Srbiju

Z. L. | 24. 07. 2012. - 06:16h | Komentara: 0 

Postojeći ugovori ne dozvoljavaju javno iznošenje više detalja o dolasku četiri kompanije iz EU, tri iz oblasti auto-industrije i jedne koja se bavi tekstilom, koje će investirati u nove proizvodne pogone u Srbiji.

U septembru će, rečeno je “Blicu” u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), moći da se saopšte detalji, a prva poslovna aktivnost donosilaca kapitala se može očekivati krajem godine.

Prema podacima SIEPA, proteklih godina je isplaćeno ulagačima 224 miliona evra ili u proseku 4.265 evra po novootvorenom radnom mestu. Za inostrane investitore je, osim besplatnog ustupanja zemljišta za gradnju pogona, u 2012. iz budžeta planirano kao podsticaj oko 45 miliona evra i to uglavnom kroz finansiranje zapošljavanja.

Ipak, Srbija je za prvih pet meseci ove godine privukla malo više od 400 miliona evra stranih investicija, što je za oko 25 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, kada je priliv bio 540 miliona. Najmanje povoljna strana ulaganja su ona koja imaju kreditni karakter, a najpoželjnija su ona koja počinju od nule.
 

- Moramo imati na umu da samo jedan deo od ukupne sume inostranih investicija podstiče razvoj, a posebno zapošljavanje. To su u najvećoj meri grinfild investicije, one koje počinju, što bi se reklo, sa gole ledine - kaže dr Miladin Kovačević.

U većem i ubrzanijem privlačenju stranih investitora, ima naravno i problema koje sami sebi pravimo. Dešava se, jedna je od ocena SIEPA, da ministarstva nemaju između sebe dobru komunikaciju, a ima i slučajeva kada se dve opštine ili dva grada otimaju oko istog stranog investitora.

Αντιπροσωπεία της Σερβίας πήγε στη Λευκωσία

Εκπρόσωποι της Σερβίας λαμβάνουν μέρος, στη Λευκωσία, στη διήμερη υπουργική διάσκεψη των παραγόντων των Υπουργείων Δικαιοσύνης και Εσωτερικών των χωρών-μελών της Ευρωπαϊκής Ένωσης. Η εν λόγω διάσκεψη είναι αφιερωμένη στα θέματα των μεταναστεύσεων και των ζητούνων άσυλο, και, επίσης, διεξάγεται συζήτηση και για το κοινό σύστημα χορήγησης ασύλου στο επίπεδο όλης της Ευρωπαϊκής Ένωσης, για την καταπολέμηση των λαθρομεταναστεύσεων και των εγκληματικών πράξεων στην παραμεθόρια περιοχή. Απεσταλμένος της Σερβίας είναι ο κ. Dragan Marković, κρατικός γραμματέας στην έδρα του Υπουργείου Εσωτερικών Σερβίας, και για πρώτη φορά μία αντιπροσωπεία της Σερβίας, σαν χώρας που απέκτησε το καθεστώς υποψήφιας χώρας για ένταξη στην Ευρωπαϊκή Ένωση, λαμβάνει μέρος σε μια τόσο σπουδαία συνάντηση.

Лажно пиће у оригиналнoj амбалажи

Несхватљиво је да се прво контролише онај који је оштећен и да се од њега захтева доказ да лажна роба која се налази у амбалажи под знаком његове фирме уопште није њихова. – Веће су шансе да налетите на обичан шпиритус него на праву воћну ракију

За сада лажни вињак прави неко ко се игром случаја разуме у процес Фото Р. Крстинић

Откако је почела криза и продаја алкохолних пића је опала. То не значи да се смањила и учесталост фалсификата жестине. Лажни „Рубинов” вињак је само један од брзо откривених на тржишту, а нико нема тачне податке колико се таквих врста пића нађе у продавницама. Још 1998. године је злогласна „зозовача” потровала четрдесетак људи, али држава и даље не успева да обузда нелегалну производњу. Ни званични произвођачи нису системом контроле квалитета приморани да нуде искључиво висококвалитетну робу, сумњају у организацијама за заштиту потрошача.

– За сада лажни вињак прави неко ко се игром случаја разуме у процес, јер користи рафинисани етанол пољопривредног порекла у који додаје боје. Проблем ће настати када производњом фалсификата почну да се баве они којима су метил-алкохол и етил-алкохол исто. Онда ћемо поново добити „зозовачу”– каже Мирослав Јовановић, саветник генералног директора крушевачке фабрике „Рубин”.

Само у протеклом месецу „Рубинове” патроле су лажни вињак нашле у околини Београда, у Степојевцу, Барајеву и Врчину, затим у Лозници, Петроварадину и Стајићеву. Фалсификате су откривали не само на пијацама и бувљацима, већ и у приватним продавницама. У радње најчешће стижу преко  добављача који испоручују лажне флаше заједно са оригиналним „Рубиновим” пићем, па ни трговац, ни потрошач не могу да оцене који је од њих прави, објашњава Јовановић. Препознавање на први поглед је онемогућено и тиме што су се преваранти досетили да искористе празне, већ употребљене боце „вињака”, у које точе лажни производ.

– Да су посреди фалсификати, наши људи су лако утврдили на основу ознака на етикетама, као и по акцизној маркици које не припадају серији оних што их користимо. Свако ко проба ово пиће јасно може да осети разлику, али треба напоменути да се лажни прави од етил-алкохола, што значи да није отрован. Једини савет потрошачима јесте да се снабдевају у провереним продавницама – поручује Јовановић.

.................................................

Цео текст прочитајте у штампаном издању од 24. јула. Ако сте заинтересовани да се претплатите на електронско издање целе „Политике“ кликните  ОВДЕ.

М. Р. Б. – В. В. – Н. Б.

објављено: 24.07.2012

Grčke akcije se sunovratile uoči revizije EU i MMF-a

Tanjug | 23. 07. 2012. - 20:06h | Foto: AFP | Komentara: 1 

Akcije su na berzi u Atini danas oslabile za čak 7,10 odsto, pri čemu su najviše pale akcije banaka, uoči ključne revizije Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o tempu sprovođenja reformi, kao i zbog sve intenzivnijih strahovanja da je Španija na putu da zatraži pomoć od evrozone.

Indeks bankarskog sektora se sunovratio za 9,82 odsto, pri čemu su najviše pale akcije najvećih banaka u Grčkoj, "Nešenel benk" za 11,29 odsto, "Alfa banke" za 9,17 odsto, "Eurobanke" za 10,91 odsto, a "Pireus" banke za 9,59 odsto, prenela je agencija AFP.

"Eurobank" je ranije najavila da će njena matična kompanija sa sedištem u Cirihu, EFG, prebaciti 44 odsto od svog 45-odstotnog udela u toj grčkoj banci članovima porodice Latsis, osnivačima grupacije.

Revizori iz EU, MMF-a i Evropske centralne banke, odnosno "trojke" grčkih kreditora, sutra dolaze u Atinu da bi od vlade dobili odgovore na pitanja kako planira da ubrza sprovođenje posustalih strukturnih reformi.

Od izveštaja "trojke" zavisi da li će Grčka do septembra dobiti novu tranšu pomoći od 31,5 milijardi evra, kako je planirano u skladu sa programom međunarodne pomoći toj zemlji.

MMF podržao Grčku uoči sutrašnje revizije
MMF je podržao danas Grčku uoči sutrašnje revizije te institucije i Evropske unije, za proveru napretka zvanične Atine u primeni mera propisanih međunarodnim paketom pomoći za tu zemlju.

MMF-a je saopštio da podržava Grčku u prevazilaženju ekonomskih problema i da će misija tog fonda sutra početi pregovore sa vlastima te zemlje za ubrzanje primene posustalog ekonomskog programa, koji ima finansijsku podršku MMF-a, prenela je agencija AFP.

MMF je, kako je navedeno, ovim saopštenjem za štampu odgovario na pitanja nekih medija, nakon što je nemački magazin "Špigl" objavio da Grčka zaostaje u primeni plana za smanjenje budžetskog deficita i da traži dodatno vreme za ispunjavanje uslova pod kojima je od MMF-a i EU dobila 130 milijardi evra vredan paket pomoći.

"Špigl" je dodao da će Grčkoj, međutim, biti potrebno dodatnih 50 milijardi evra, pri čemu, ni Nemačka, ni MMF nisu spremni da odobre ta sredstva.