Грчка: светло на крају тунела?

Грчка излази из кризе? (Фото: Глас Русије)

Атина – Недељу дана су трајале конзултације владе Грчке с тројком међународних кредитора – Европском центалном банком (ЕЦБ) Еврокомисијом и ММФ. Кредитори су строго контролисали ток реформи у Грчкој – извештај о томе није био баш посебно оптимистички, али су забележени очити успеси владе у остваривању антикризних мера. Услед тога је постало могуће пружање Атини редовног транша помоћи у износу 8,1 млрд евра, од којих ће европске државе пружити 6,3 млрд евра.
Одлука о новом пакету помоћи Грчкој је била усвојена у понедељак, 8. јула, на седници Савета министара финасија земаља Еврозоне. Финансијска помоћ ће бити пружена на рате. Добијање тих средстава је повезано са низом услова – влада Грчке мора да убрза ток реформи да би до 2014. године почео економски раст. Између осталог, реч је о реформирању структуре државног сегмента – до краја 2013. година мора да буде за 4 хиљаде смањен број чиновника. Осим тога, 12,5 чиновника и оних, који раде у буџетској сфери, морају да буду преведени у резерву.
Првих 4 милијарде евра ће бити издвојено већ средином јула, ако грчки парламент до 19. јула усвоји ревидирани порески законик, као и нацрте закона о смањивању броја радних места и плата у државном сегменту. На седници ММФ 29. јула ће бити одлучено о судбини још 1,8 млрд евра, који морају да буду утрошени за сервисирање државног дуга. При успешној реализацији реформи у октобру ће Атина добити још 1 млрд евра.
У извештају тројке ток реформи, које спроводи Атина, оцењује се позитивно – ефикасност антикризних мера мање више одговара прогнозама међународних кредитора. Например, говори се о успеху пореске реформе.
Међутим, у неким областима је учињено недовољно. Поред реформе система државног управљања, влада мора да додељи већу пажњу одржавању финансијске стабилности. Ради тога грчка влада је преузела обавезу да предузме конкретне мере – оствари продају две банке, које воде операције с проблематичним кредитима, као и заврши стратегију даљег развоја банкарског сегмента. Још једна препорука је активирање смањења сувишних трошкова у сфери здравствене заштите и учвршћење финансијске контроле у том сегменту.
Редовни транш финансијске помоћи мора да се третира као хитна помоћ за спасавање грчке економије. Услед тога су Европљани стекли одређено уверење да ће бар у блиској будућности – нови талас финансијско-економске кризе и евентуални дефолт у Грчкој за сада спречени. Међутим, проблем је у томе што системски проблеми економије нису нестали: проблеми у социјалној сфери, рекордни ниво незапосљености 27 одсто, смањење потрошачке и иначе пословне активности, даље смањење бруто-домаћег производа (2012. године за скоро 7 одсто)
Оценити ефикасност новог пакета помоћи Грчкој могуће је тек после одређеног времена, када почну да се у пуној мери реализују почете реформе, – сматра аналитичар Инвесткафе Ана Бодрова.
Иначе све антикризне мере, које се сада имплементирају у грчку економију, имају одложени временски ефекат. Односно, неки позитивни моменти у сегментима грчке економие ћемо моћи да видимо најраније средином идуће године, јер је грчка економија била јако разорена – и у банкарском сегменту, и у инфраструктуралном, и у сегменту бизниса.
Скептичари и даље тврде да грчка економија све више подсећа на понор без дна, који је већ прогутао више од 200 млрд евра. Међутим, партнери Грка у Еврозони немају други излаз осим даљих финансијских уливања.