Његошева сабрана дела у Руском дому

(Фото Т. Јањић)

Са­бра­на Ње­го­ше­ва де­ла у се­дам то­мо­ва пред­ста­вље­на су си­ноћ у Све­ча­ној са­ли Ру­ског до­ма. Из­да­вач „Штам­пар Ма­ка­ри­је” је овим из­да­њем обе­ле­жио два ве­ка од ро­ђе­ња слав­ног пе­сни­ка и вла­ди­ке. У овом, до са­да, нај­пот­пу­ни­јем из­да­њу Ње­го­ше­вих де­ла об­ја­вље­на су, осим „Гор­ског ви­јен­ца”, „Лу­че ми­кро­ко­зма”, „Ла­жног ца­ра Шће­па­на Ма­лог”, „Сво­бо­ди­ја­де”, „Гла­са ка­мен­шта­ка” и „Огле­да­ла срп­ског”, пи­сма и ду­хов­ни део пи­шче­вог те­ста­мен­та, ње­го­ва бе­ле­жни­ца и две при­че у по­себ­ној књи­зи. При­ре­ђи­ва­чи овог из­да­ња су уло­жи­ли мно­го тру­да да ре­кон­стру­и­шу из­вор­ни текст „Гор­ског ви­јен­ца” и да укло­не све гре­шке и раз­ре­ше не­до­у­ми­це из прет­ход­них из­да­ња.

Ње­го­ше­во де­ло је да­нас, ре­као је Ра­до­мир Уља­ре­вић, пе­сник и глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник „Штам­па­ра Ма­ка­ри­ја”, по­ста­ло сло­бод­на и ла­ка ме­та за кри­ти­зе­ре.

– Ње­гов де­се­те­рац и пи­са­ње у ду­ху на­род­не по­е­зи­је мно­ги­ма су да­нас до­сад­ни и ана­хро­ни. За­ме­ра­ју му ро­до­љу­бље, вред­ност про­ка­за­ну у овом ду­ху вре­ме­на. Ње­гош је уки­нуо раз­ли­ку из­ме­ђу сми­сла по­сто­ја­ња по­је­дин­ца и на­ро­да. Он је био тра­гич­ни ју­нак ко­сов­ске ми­сли и ње­го­ва тра­ге­ди­ја не би би­ла пот­пу­но за­о­кру­же­на да на два ве­ка од ро­ђе­ња не да­је­мо Ко­со­во – ка­зао је Уља­ре­вић.

Ово сед­мо­том­но из­да­ње нај­и­зра­зи­ти­ји је при­мер обе­ле­жа­ва­ња Ње­го­ше­ве го­ди­шњи­це у Ср­би­ји, ре­као је Гој­ко Бо­жо­вић, пе­сник, при­ре­ђи­вач ових са­бра­них де­ла и уред­ник из­да­вач­ке ку­ће „Ар­хи­пе­лаг”. Он је оце­нио и да кон­ку­рен­ци­ја у обе­ле­жа­ва­њу тог ју­би­ле­ја, исти­на, ни­је би­ла ве­ли­ка, али, и да је би­ла ја­ча, ово из­да­ње би се ис­та­кло.

– Ка­ко год ми про­сла­ви­ли ње­го­ву го­ди­шњи­цу, Ње­го­ше­вом де­лу то не мо­же ни по­мо­ћи ни од­мо­ћи. Он је је­дан од ве­ли­ких пе­сни­ка ро­ман­ти­зма, не са­мо на­ших не­го и европ­ских, и ње­му ни­су ни по­треб­не го­ди­шњи­це да би би­ло раз­ло­га да га по­но­во об­ја­ве. Ње­гош је, као и оста­ли ве­ли­ки ро­ман­ти­чар­ски пе­сни­ци, у те­мељ свог ра­да по­ста­вио па­тос сло­бо­де и дра­му иден­ти­те­та. Оте­ло­тво­рио је све ми­то­ве де­вет­на­е­стог ве­ка – ука­зао је Бо­жо­вић.

На про­мо­ци­ји су го­во­ри­ли и фи­ло­зоф Ча­слав Ко­при­ви­ца и књи­жев­ни кри­ти­чар Же­ли­драг Ник­че­вић. Ње­го­ше­ви сти­хо­ви су пред­ста­вље­ни и она­ко ка­ко им и при­ли­чи – от­пе­ва­ни су уз гу­сле а из­во­ђач је био Жељ­ко Чу­ро­вић.

На­ја­вље­ни на­ступ ака­де­ми­ка Ма­ти­је Бећ­ко­ви­ћа и филм­ског ре­жи­се­ра Еми­ра Ку­сту­ри­це је из­о­стао.

В. В.

објављено: 12.11.2013.