BEOGRAD - Kamate na dinarske kredite jedva su simbolično smanjene, bez obzira na to što je Narodne banka Srbije u poslednjih pola godine obarala više puta svoju referentnu kamatu od koje zavisi cena zajmova i uprkos činjenici da je međugodišnja inflacija sa 14 odsto pala na 2,2 odsto, a devizni kurs miruje već 12 meseci.
Svi ovi parametri nisu, međutim, dovoljni bankarima da značajnije smanje kamate. Jer, kako tvrde, sada je glavni problem veoma visok nivo loših kredita - zvanično je iznos zajmova čija je naplata problematična već dostigao oko tri milijarde evra, a nezvanično je znatno veći.
Zbog toga bankari nisu spremni da ozbiljnije koriguju svoje kamate kako građanima, tako i privredi.
Sa prosečnom kamatom od 22 do 28 odsto za gotovinske i od 24 do 30 odsto za potrošačke zajmove, Srbija je i dalje na neslavnom prvom mestu u Evropi.
Ništa bolja nije situacija ni sa kamatama na kredite kartice, koje se kreću od 20 do čak 33 odsto na godišnjem nivou. A, za korišćenje dozvoljenog minusa građani treba da plate od 26 pa čak do 40 odsto kamate. Sve ove kamate su do tri puta veće nego u zemljama u okruženju i Evropskoj uniji.
"Kod stambenih kredita indeksiranih u evrima, promenljiva kamata se neznatno promenila, imajući u vidu da je, u međuvremenu, vrednost šestomesečnog euribora (kao promenljivog elementa u okviru kamatne stope) pala sa 0,442 odsto u oktobru 2012. na 0,338 odsto u oktobru ove godine", ističe Miroslav Rebić, član IO Sosijete ženeral banke.
Jedino su kamate na stambene kredite sve bliže evropskim i iznose od 4,2 do 5,2 odsto, koliko i u zemljama iz našeg okruženja. Banke ih koriguju sa svakom promenom euribora.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου