22.03.2014. - «Погром: Десет година касније». Тако се зове филм, створен уз подршку канцеларије владе Србије за Косово и Метохију, који је био приказан у амбасади Србије у Москви, посвећен је жртвама геноцида над косовским Србима.
Присутни су се сећали жртава догађаја од пре 10 година – мартовских погрома из 2004. године. Прво се присутнима обратио ванредни и опуномоћени амбасадор Републике Србије у РФ Славенко Терзић.
- Погроми од пре 10 година у присуству међународних снага постали су реална пропаст мултиетничке и мултикултурне идеје, којима је Србија увек тежила и ради којих су на Косово стигли представници међународне заједнице. Преостали Срби, а 250 хиљада је било протерано, ипак су се надали да ће им присуство војних снага под окриљем УН обезбедити елементарни мир. Нажалост, током 10 година, без обзира на међународно присуство, то није успело. Многи од њих све до сада живе у гету. Такав однос води у ћорсокак, те не доприноси стабилности Србије и читавог балканског региона.
Основна идеја филма се састоји у томе, што се Срби све до сада подвргавају насиљу. Куће, саграђене за оне, који се враћају, одмах се руше, приватизација земљишта се врши искључиво у корист Албанаца. За Олгу Серебровску, руководиоца хуманитарног пројекта «Помози делом», која је више пута водила децу са Косова у Русију, то је, нажалост, позната слика.
- Први пут сам дошла на Косово 2008. године, и од тог времена га посећујем сваке године. Обишла сам практично све рејоне, где Срби немају ни личну безбедност, ни слободу кретања. Многи морају да живе у монтажним кућама. Додуше, у односу на 2008. годину данас је половина од њих већ празна. Драго ми је што бар једном годишње успевам да доведем српску децу са Косова у Русију да би, не само видела архитектонска и историјска блага, већ и осетила братски однос Руса према Србији, схватила да нису заборављени.
У светлу последњих догађаја многи упоређују догађаје на Косову са одвајањем Крима од Украјине и његовог присаједињења Русији. Тачније речено, не упоређују, већ супротстављају. Међу таквим људима је гост амбасаде, писац-почетник Павел Баришников. Косовски проблем му је близак: својевремено су он са супругом Галином, професионалном књижевницом, били гости једне српске породице у Црној Гори, где су написали песме са српском тематиком.
- Замислите да би Руси на Криму терали кримске Татаре, спаљивали њихове џамије, као што су Албанци истеривали Србе и спаљивали њихове православне храмове. То би била велика срамота. Оно, што се дешава на Косову, за мене је пре свега бол. Истовремено осећам и оптимизам. Чини ми се да и Косово чека друго решење, није време да се слави његова независност.
Вече сећања на жртве геноцида Срба у амбасади Србије у Москви још једном је доказало да у Русији памте косовску трагедију и осећају солидарност са Србима. То каже и ванредни и опуномоћени амбасадор Славенко Терзић.
- Ти догађаји, погроми, изазивају тужна осећања у души сваког Србина. 1999. године је било срушено много српских кућа, много православних цркава и манастира. После 5 година, трагедија се поновила. Драго ми је, што је тако много наших руских колега дошло да изрази солидарност с нама, Србима.
Григориј Соколов,
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου