Крајем маја у Србији 55.000 радника остаје без посла!
Крајем маја у Србији 55.000 радника остаје без посла!
Београд – Око 55.000 радника, запослених у 153 предузећа у реструктурирању, већ следећег месеца могло би да остане без посла. Наиме, уколико до половине маја влада Србије не предузме конкретне потезе да те фирме заштити од принудне наплате поверилаца, то би могло да доведе до њиховог гашења, упозоравају за „Ало!“ представници синдиката и економисти.
Према ранијој одлуци Уставног суда, након 14. маја престаје да важи заштита предузећа у реструктурирању од спровођења принудне наплате над њиховом имовином, што практично значи да ће повериоци тих фирми напокон моћи да принудно наплате своја потраживања, укључујући блокаду рачуна, пленидбу и продају имовине. Председница АСНС-а Ранка Савић страхује да би притисак поверилаца могао да изазове ликвидацију предузећа у реструктурирању, што би за раднике значило одлазак на биро за незапослене.
„Узнемирење синдиката и радника је велико, јер ће дозвола наплате потраживања за 80 до 90 одсто тих фирми значити крај постојања, односно ликвидацију. То би значило губитак посла за више од 50.000 запослених у тим предузећима, па би они и њихове породице постали социјални случајеви“, упозорава Савићева. Она додаје да су се синдикати већ обраћали Влади и мандатару, али да одговора и конкретне иницијативе још нема.
„Све је у рукама државе. Реструктурирање мора једном да се заврши, али људи нису кромпири па да се одједном избаце на улицу“, закључила је она.
Економиста Махмут Бушатлија се слаже да фирмама у реструктурирању заиста прети скора ликвидација.
„Извесно је да ће повериоци хтети да наплате своја потраживања чим им се за то створи прилика. Пошто су ове фирме углавном пропале и са недовољним капиталом да се покрију сви дугови, повериоци неће губити време да стану у ред за наплату“, оценио је Бушатлија.
Једини начин да се та предузећа спасу од гашења је, како он сматра, да се држава додатно задужи како би исплатила њихове дугове. Ове фирме, према ранијим анализама, годишње коштају грађане Србије око 750 милиона долара, а њихов дугови износе око четири милијарде евра, што премашује њихов капитал.
Министарство без решења?!
Има ли држава план да сачува од гашења фирме у реструктурирању са више од 50.000 запослених, покушали смо јуче да сазнамо од вршиоца функције министра привреде Игора Мировића. Како су нам саопштили, Мировић је формирао радну групу коју чине представници Министарства привреде и других релевантних министарстава, институција и организација.
„Циљ ове радне групе је да нађе решење за евентуалне проблеме који могу да проистекну из одлуке Уставног суда Србије. О решењима ће јавност бити благовремено обавештена“, поручили су из Министарства.
Неуставна заштита
Уставни суд је 14. новембра прошле године, на сопствену иницијативу, утврдио да није у сагласности са Уставом члан Закона о приватизацији који говори да се над предузећем у реструктурирању, односно над његовом имовином, не може одредити или спровести принудно извршење нити било која мера поступка извршења ради намирења потраживања. Објављивање ове одлуке суд је одложио за шест месеци, што значи да њено дејство почиње од 15. маја ове године.
Сања Ђорђевић
Према ранијој одлуци Уставног суда, након 14. маја престаје да важи заштита предузећа у реструктурирању од спровођења принудне наплате над њиховом имовином, што практично значи да ће повериоци тих фирми напокон моћи да принудно наплате своја потраживања, укључујући блокаду рачуна, пленидбу и продају имовине. Председница АСНС-а Ранка Савић страхује да би притисак поверилаца могао да изазове ликвидацију предузећа у реструктурирању, што би за раднике значило одлазак на биро за незапослене.
„Узнемирење синдиката и радника је велико, јер ће дозвола наплате потраживања за 80 до 90 одсто тих фирми значити крај постојања, односно ликвидацију. То би значило губитак посла за више од 50.000 запослених у тим предузећима, па би они и њихове породице постали социјални случајеви“, упозорава Савићева. Она додаје да су се синдикати већ обраћали Влади и мандатару, али да одговора и конкретне иницијативе још нема.
„Све је у рукама државе. Реструктурирање мора једном да се заврши, али људи нису кромпири па да се одједном избаце на улицу“, закључила је она.
Економиста Махмут Бушатлија се слаже да фирмама у реструктурирању заиста прети скора ликвидација.
„Извесно је да ће повериоци хтети да наплате своја потраживања чим им се за то створи прилика. Пошто су ове фирме углавном пропале и са недовољним капиталом да се покрију сви дугови, повериоци неће губити време да стану у ред за наплату“, оценио је Бушатлија.
Једини начин да се та предузећа спасу од гашења је, како он сматра, да се држава додатно задужи како би исплатила њихове дугове. Ове фирме, према ранијим анализама, годишње коштају грађане Србије око 750 милиона долара, а њихов дугови износе око четири милијарде евра, што премашује њихов капитал.
Министарство без решења?!
Има ли држава план да сачува од гашења фирме у реструктурирању са више од 50.000 запослених, покушали смо јуче да сазнамо од вршиоца функције министра привреде Игора Мировића. Како су нам саопштили, Мировић је формирао радну групу коју чине представници Министарства привреде и других релевантних министарстава, институција и организација.
„Циљ ове радне групе је да нађе решење за евентуалне проблеме који могу да проистекну из одлуке Уставног суда Србије. О решењима ће јавност бити благовремено обавештена“, поручили су из Министарства.
Неуставна заштита
Уставни суд је 14. новембра прошле године, на сопствену иницијативу, утврдио да није у сагласности са Уставом члан Закона о приватизацији који говори да се над предузећем у реструктурирању, односно над његовом имовином, не може одредити или спровести принудно извршење нити било која мера поступка извршења ради намирења потраживања. Објављивање ове одлуке суд је одложио за шест месеци, што значи да њено дејство почиње од 15. маја ове године.
Сања Ђорђевић
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου