Извештаји регионалних завода за статистику показују да су
повећања цена у нашој земљи у протеклој години била драстичнија него у било
којој суседној држави
Ако је судити по суморној статистици, грађане Србије криза је много више
погодила него становнике суседних земаља. Наиме, поскупљења су у нашој земљи у
протеклој години била знатно драстичнија него било где у региону.
У периоду од маја 2012. до маја 2013. године, како показују извештаји регионалних завода за статистику које је објавио портал „Макроекономија.орг”, храна је у Србији поскупела за 12,9 одсто, док је у Хрватској то било 6,50 процената, а у Словенији свега 3,3 одсто. Ни остали показатељи не иду наруку потрошачима у Србији. Рекордери смо и у скоку цена безалкохолних пића, алкохолних пића, дувана, кафе, намештаја...
И за комуналије, показују извештаји завода за статистику, у априлу смо морали да издвојимо већи проценат него 2012. године, а слично је и са трошковима за комуникације, здравство или транспорт. У појединим сегментима у другим државама чак је дошло и до појефтињења, док су у Србији једино појефтинили обућа и поправка обуће и изнајмљивање станова, и то за мање од два процентна поена. Могло би се рећи да је шампион поскупљења у свим државама у региону било – поврће, али смо бар што се тога тиче, иако је тешко у то поверовати, прошли боље од других потрошача, посебно од оних у Црној Гори где је зелениш за годину дана поскупео за чак 40 одсто. Због чега је то тако и зашто је, пре свега храна, у Србији највише поскупела?
Војислав Станковић, експерт у Привредној комори Србије, каже да је веома је тешко коментарисати нивое поскупљења у региону јер на малопродајне цене утиче много тога што се разликује од земље до земље, попут курса или трговачких маржи које нису свуда исте.
– Али, што се Хрватске и Словеније тиче и тога што су код њих поскупљења хране била мања, разлог томе су много веће субвенције у пољопривреди и по становнику и по хектару обрадивих површина него што је то код нас. Могу слободно да кажем да су у тим земљама субвенције од три до шест пута веће него у Србији. Све се то одражава на цене – објашњава Станковић.
Последица тога, закључује он, јесте пад куповне моћи становништва и у Србији је учешће хране у личној потрошњи чак 42,9 одсто, по чему смо најгори у Европи.
– То значи да се становништво одриче хемије, гардеробе и културе због хране. А сваки раст цена води и паду потрошње. Потрошња свињског меса у Србији је 15,4 килограма годишње, а просек у Европској унији је 32 килограма. Потрошња јунетине код нас је 4,4 килограма, а у ЕУ 15 – наводи Станковић, додајући да се у просеку у Србији по глави становника годишње попије 56 литара млека, а у ЕУ 100 литара, док је највећа разлика код путера – код нас 200 грама, док је потрошња у ЕУ између четири и пет килограма.
– Све то указујe да држава мора да поведе рачуна о субвенцијамау пољопривреди, јер је све повезано. Ниске субвенције воде расту цена хране. То значи да без обзира на актуелну ситуацију са буџетом оне морају да се исплаћују јер се на прехрамбеној сигурности становништва не сме штедети – закључује Станковић, уз очекивање да ће ова пољопривредна година бити боља од претходне, што, би како каже, требало да доведе или до благог снижавање цена или барем до њихове стагнације.
Петар Богосављевић, председник Покрета потрошача Београда, истиче да су овакви подаци нешто на шта на различите начине и конкретним анализама ова организација упозорава већ дуго, а због чега их креатори политике сматрају државним непријатељем.
– Ово о чему сада говоримо догађа се већ годинама, реално куповна моћ потрошача смањена је за 30 одсто у односу на период од пре три, четири године. Основни проблем је што у Србији и даље нема фер конкуренције. Нови трговински ланац који дође на тржиште, два или три месеца нуди ниже цене да би се убрзо уклопио у политику цена коју диктира трговински картел – каже Богосављевић. Он сматра да је недопустиво да поскупљења у Србији буду толико већа него у државама у региону.
– Ако погледате, рецимо, цену уља која је код нас значајно повећана, а у Македонији за свега четири или пет одсто, јасно је шта се догађа. Како је ово могуће, ако се зна да се огромне количине уља за македонско тржиште производе у Србији. Има још много таквих примера јер управо државе које се пореде велики број кључних животних намирница увозе из наше земље – каже Богосављевић, истичући да су овакви катастрофални показатељи резултат погрешне политике која се водила и чији цех сада плаћају купци.
У периоду од маја 2012. до маја 2013. године, како показују извештаји регионалних завода за статистику које је објавио портал „Макроекономија.орг”, храна је у Србији поскупела за 12,9 одсто, док је у Хрватској то било 6,50 процената, а у Словенији свега 3,3 одсто. Ни остали показатељи не иду наруку потрошачима у Србији. Рекордери смо и у скоку цена безалкохолних пића, алкохолних пића, дувана, кафе, намештаја...
И за комуналије, показују извештаји завода за статистику, у априлу смо морали да издвојимо већи проценат него 2012. године, а слично је и са трошковима за комуникације, здравство или транспорт. У појединим сегментима у другим државама чак је дошло и до појефтињења, док су у Србији једино појефтинили обућа и поправка обуће и изнајмљивање станова, и то за мање од два процентна поена. Могло би се рећи да је шампион поскупљења у свим државама у региону било – поврће, али смо бар што се тога тиче, иако је тешко у то поверовати, прошли боље од других потрошача, посебно од оних у Црној Гори где је зелениш за годину дана поскупео за чак 40 одсто. Због чега је то тако и зашто је, пре свега храна, у Србији највише поскупела?
Војислав Станковић, експерт у Привредној комори Србије, каже да је веома је тешко коментарисати нивое поскупљења у региону јер на малопродајне цене утиче много тога што се разликује од земље до земље, попут курса или трговачких маржи које нису свуда исте.
– Али, што се Хрватске и Словеније тиче и тога што су код њих поскупљења хране била мања, разлог томе су много веће субвенције у пољопривреди и по становнику и по хектару обрадивих површина него што је то код нас. Могу слободно да кажем да су у тим земљама субвенције од три до шест пута веће него у Србији. Све се то одражава на цене – објашњава Станковић.
Последица тога, закључује он, јесте пад куповне моћи становништва и у Србији је учешће хране у личној потрошњи чак 42,9 одсто, по чему смо најгори у Европи.
– То значи да се становништво одриче хемије, гардеробе и културе због хране. А сваки раст цена води и паду потрошње. Потрошња свињског меса у Србији је 15,4 килограма годишње, а просек у Европској унији је 32 килограма. Потрошња јунетине код нас је 4,4 килограма, а у ЕУ 15 – наводи Станковић, додајући да се у просеку у Србији по глави становника годишње попије 56 литара млека, а у ЕУ 100 литара, док је највећа разлика код путера – код нас 200 грама, док је потрошња у ЕУ између четири и пет килограма.
– Све то указујe да држава мора да поведе рачуна о субвенцијамау пољопривреди, јер је све повезано. Ниске субвенције воде расту цена хране. То значи да без обзира на актуелну ситуацију са буџетом оне морају да се исплаћују јер се на прехрамбеној сигурности становништва не сме штедети – закључује Станковић, уз очекивање да ће ова пољопривредна година бити боља од претходне, што, би како каже, требало да доведе или до благог снижавање цена или барем до њихове стагнације.
Петар Богосављевић, председник Покрета потрошача Београда, истиче да су овакви подаци нешто на шта на различите начине и конкретним анализама ова организација упозорава већ дуго, а због чега их креатори политике сматрају државним непријатељем.
– Ово о чему сада говоримо догађа се већ годинама, реално куповна моћ потрошача смањена је за 30 одсто у односу на период од пре три, четири године. Основни проблем је што у Србији и даље нема фер конкуренције. Нови трговински ланац који дође на тржиште, два или три месеца нуди ниже цене да би се убрзо уклопио у политику цена коју диктира трговински картел – каже Богосављевић. Он сматра да је недопустиво да поскупљења у Србији буду толико већа него у државама у региону.
– Ако погледате, рецимо, цену уља која је код нас значајно повећана, а у Македонији за свега четири или пет одсто, јасно је шта се догађа. Како је ово могуће, ако се зна да се огромне количине уља за македонско тржиште производе у Србији. Има још много таквих примера јер управо државе које се пореде велики број кључних животних намирница увозе из наше земље – каже Богосављевић, истичући да су овакви катастрофални показатељи резултат погрешне политике која се водила и чији цех сада плаћају купци.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου