+

„ПОЛИТИКА” У АТИНИ

Непредвидива Атина плаши Запад

Грчка финансијска криза је вештачки измишљен проблем да обузда експанзију евра, сматра атински адвокат Јоанис Варамос

Питање за полицију: шта ћете да радите кад нас буде пола милиона Фото Танјуг

Од нашег специјалног извештача
Атина –Два реда металних барикада, затим први ред полицајаца у пуној опреми за уличне сукобе, за њима ешелон специјалаца у сивомаслинастим униформама, иза њих још један ред безбедњака у камуфлажним униформама са пиштољима за пасом, па почасна гарда укочених евзона – на Тргу Синтагма у центру Атине, то је већ данима ноћна сценографија на платоу испред грчког парламента.
Горе, на самом улазу у Вули (парламент), дежура још један кордон специјалаца: у топлој ноћи између четвртка и петка око поноћи, са друге стране металних барикада, педесетак клинаца, ознојени средовечни мушкарци, жене уморног погледа, девојке у шареним хаљинама, обични момци у три-четврт панталонама… Народ киван због кризе која разједа скромну свакодневицу, без изгледа да се скоро заврши.
На средини барикада клинци имају велики мегафон и још већи бубањ.
„Није те срамота од оца, је л’ те он учио да се оштриш на свом народу”, узвикује накратко ошишани Јанис (17) према младом полицајцу који нетремице прати расположење с оне стране барикаде.
Клинци носе мајице „Огорчени смо”, повремено гађају полицајце згужваним новинама, а посебно их нервира насмејани ћелави командир првопостројеног полицијског ешелона. Две стране исте грчке улице ипак нису претећи нарогушене… Засад.
„Шта ћете да радите 28. јуна кад на Синтагму стигну милиони осиромашених Грка? Хоћете ли да бијете народ зато што је против пактова које Папандреу кује у Бриселу и Вашингтону преко наших леђа”, прозива полицајце грлати Јанис Махлидис.
Колико дуго две стране барикаде могу мирно да се гледају? Насиље на тргу Синтагма изгледа није опција. Парламент је опасан камионима пуним полицајаца.
Са ове стране, на металној барикади, упадљиво место заузима само један плакат: „Највеће насиље су распродаја земље и незапосленост”. Несигурни куда земљу воде, политичари иза ешелона специјалаца, Грци на Синтагми више од четири недеље свакодневно од шест после подне до пет ујутру, у парку испод барикада организују форум, који неодољиво личи на симулацију демократске агоре из античког времена.
Са једне стране чистине у парку је микрофон, са друге камера која све снима, у средини на плочнику седе знатижељни слушаоци, около су шатори у којима активисти обитавају, скупљају потписе за дводневни генерални штрајк (28–29. јун), залажу  се за „борбу до краја” против ЕУ, ММФ-а, НАТО-а...
„Сви су овде добродошли да кажу шта их мучи у овој земљи, сем фашиста, анархиста и расиста”, вели у микрофон узбуђени млади човек.
„Ближи су нам немачки и румунски радници, него грчка буржоазија”, додаје средовечна учитељица која је, вели, на правди Бога остала без посла.
„Дођите сутра да ми кажемо шта мислимо о најновијим реформама које Папандреу уговара у Бриселу. Шта ће да ради политичка елита овде и тамо у Европи ако народ не може и не жели да издржи реформе које му намећу”, поручује девојка која се за микрофоном представља као координатор „Огорчених”.
Грчки народ је проговорио на Синтагми, каже атински адвокат Јоанис Варамос.
„Грчка финансијска криза је вештачки измишљен проблем, да се обузда експанзија евра. И не само то: споља наметнуто баснословно задуживање Грчке треба да послужи да се осиромаши земља која се отвара према новим глобалним играчима, ослаби њен војни развој, да се блокирају најављена велика истраживања ретких руда и нафте од северне Грчке до Крита и у Јонском мору”, каже за „Политику” Варамос. „Грчка ће сигурно добити и ту пету рату лањског кредита ЕУ и ММФ-а, и следећи драконски пакет од скоро две стотине милијарди евра који нема шансе да врати, јер је то у интересу глобалних банкара. Грчке финансијске невоље су далеко мање од кошмара у коме су белгијске и аустријске банке, на пример”.
Према његовим речима, Немачка и Француска имају далеко озбиљније клијенте у свом дворишту и отуд толика повика на „лење Грке”.
„Отуд нам намећу улогу ’црне овце Запада’. Грци нису лењи, већ непредвидиви, а то је оно са чим на Западу не знају да се изборе... То је, уосталом, показао вођа опозиције Антонис Самарас. Брисел ових дана није успео да му уврне руку, па да пристане на ’рецепте од којих пацијент умире’”, верује Варамос.
Грчка није случајно полигон на коме две обале Северног Атлантика рашчишћавају своје заостале рачуне: познато је да је Атина у односу на Лондон и Вашингтон у више наврата показала другачије мишљење.
Овде има доста америчких ђака који разумеју интерес великог банкарског капитала. За неколико година отписаће нам све ове дугове ако овде прођу реформе које ће сапети Европу, посебно Немачку, вели Вангелис Стијос, предавач на Националном техничком универзитету у Атини.
Висока политика и „борба до краја” ипак нису једино ткиво живота у центру Атине. Терасе богаташких хотела на Синтагми ноћу су раскошно осветљене, начичкане негованим светом који повремено фотографише скупину на улици.
Десетак минута хода одатле, на тргу Омонија, чију сваку радњу знају генерације балканских туриста, данас царује сасвим други свет. Младе црне проститутке заузеле су оближњу улицу Атинас.
Тамнопути момци у сувише кратким шортсевима, брадати клошари, пијане средовечне жене, обезнањени наркомани... Трговци дроге на Омонији, наоружани илегални имигранти, странкиње без пасоша, људи без биографије... сустижу се, леже на асфалту улица које се зракасто пружају са Омоније.
Између Синтагме и Омоније, где је Грчка данас? Одсуство јасног курса Атине данас плаши многе.