+

SKORO CEO BEOGRAD NE PLAĆA "INFOSTAN"

BEOGRAD - Prvi osnovni sud u Beogradu trenutno ima u radu više od 1,8 miliona predmeta u kojima poverioci preko suda traže naplatu neplaćenih računa za razne komunalne usluge, a među njima ubedljivo prednjači "Infostan", izjavila je sudija i portparol suda Gordana Vuković.

Samo "Infostan" ima oko milion dužnika, dok ostali poverioci kao što su "Elektrodistribucija", "Telekom", "Telenor", poverioci komunalnih računa, i "Parking servis" imaju znatno manje, dodala je Vukovićeva.

Ona je napomenula da je broj izvršenja koja se traže na osnovu neplaćenih računa između 1,8 do dva miliona.

Sudija je istakla da se namirenje potraživanja od dužnika koji nema ili neće da plati dug vrlo retko vrši prodajom nepokretnosti, a prema podacima suda, prodaja stana ili kuće za namirenje duga traži se u oko 300 slučajeva.

Namirenje se uglavnom obavlja popisnom procenom i prodajom pokretnih stvari dužnika.
"Popisane stvari uglavnom ostaju kod dužnika. Retko se uzimaju, iako poverilac ima mogućnost da ih preuzme, ali za to najčešće nema tehničkih uslova", ukazala je Vukovićeva i naglasila da se dužnik upozorava da popisane stvari ne sme da proda ili otuđi na drugi način pod pretnjom krivične ili materijalne odgovornosti odnosno kažnjavanja.

Sudski izvršitelj prilikom popisa procenjuje stvari, koje posle idu na prodaju, a dobijenim novčanim sredstvima namiruje se poveriočevo potraživanje.
Ona je istakla da dužnik u svakoj fazi postupka može da plati račun ili da napravi neki dogovor sa poveriocem kako će izmiriti dug, i u tom slučaju se postupak izvršenja obustavlja.

Što se tiče procedure za namirenje potraživanja na osnovu verodostojne isprave, Vukovićeva je ukalaza da predlog za izvršenje podnosi poverilac na osnovu računa za koji tvrdi da mu dužnik nije platio. Ako taj predlog za izršenje formalno sadrži sve što zakon predviđa, sud donosi rešenje o izvršenju, navela je Vukovićeva.
Međutim, protiv tog rešenja dužnik ima pravo da uloži prigovor i na taj način izrazi svoje neslaganje sa tim računom, bilo zato što smatra da ga je platio, ili da ne duguje iz bilo kog razloga, ukazala je ona.

U slučaju da dužnik stavi prigovor na rešenje o izvršenju, postupak se prevodi u parnicu i nastavlja kao postupak po tužbi, gde svako treba pred sudom da dokaže ono što tvrdi, ako želi da dobije spor, ukazala je Vukovićeva.
Poverilac postaje tužilac i dokazuje da ima potraživanje prema tuženom jer mu nije izmirio cenu za izvršenu uslugu ili isporučenu robu ili nije platio račun, a dužnik - sada tuženi, mora da dokaže da je platio, ili da ne duguje iz ma kog drugog razloga, objasnila je ona.

Ukoliko pak u roku od tri dana dužnik ne izjavi prigovor, onda sud na rešenje o izvršenju stavlja klauzulu pravosnažnosti i ono postaje izvršna isprava, na osnovu koje se sprovodi izvršenje. Način na koji želi da se namiri opredeljuje poverilac još u predlogu za izvršenje, a to može da bude bilo zaplena sredstava sa ručuna ili prodaja pokretnih ili nepokretnih stvari.

Međutim, moguće je da u jednom predmetu poverilac promeni predmet i sredstva izvršenja.
"Ako je prvo tražio namirenje popisom i prodajom pokretnih stvari, pa se ispostavi da nema stvari koje mogu biti predmet popisa, onda on može da promeni predmet i sredstva izvršenja i zatraži izvršenje plenidbom sa računa ili prodajom nepokretnosti", naglasila je Vuković.

Što se tiče izvršenja na osnovu izvršne isprave odnosno pravosnažnih odluka - presude, poravnanja ili odluke upravnog organa, pošto je završen neki postupak, najčešće parnični, onaj ko je dobio spor postaje poverilac.

Kad je presuda pravosnažna i izvršna, poverilac na osnovu nje podnosi predlog za izvršenje odnosno namirenje svog potraživanja od dužnika koji u paricionom roku - roku za dobrovoljno ispunjenje, nije platio dug ili ispunio drugu obevezu, ukazala je Vuković.
Ona je napomenula da je poverilac i ovde dužan da opredeli predmet i sredstva izvršenja - popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari, plenidbom novčanih sredstava sa računa, plata, penzija, ili na računu nekog pravnog lica, ili na nepokretnostima.
Kod rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave žalba ne zadržava izvršenje, i izvršenju može da se pristupi odmah jer je u tim slučajevima već vođen postupak - sudski ili upravni tokom kojih je utvrđeno postojanje duga.

Prema rečima Vukovićeve, u sudu radi 25 izvršitelja, koji su podeljeni po rejonima u gradu.