+

Ispovest Jovana T. (36) kojem je kriza uniŠtila Život

Živim sa 270 dinara dnevno

Pre dve godine sam imao dobru platu, velike planove i nadu... Zabluda - Imao sam platu 70.000 dinara, sada je 45.000, a rata za stambeni kredit sa 20.000 dinara skočila je na 32.000. Jedem kod majke, ne izlazim, ne idem na koncerte, ne viđam se s društvom...

A samo sam hteo normalno da živim... Jovan T. (leđima okrenut) u razgovoru sa novinarom Pressa

Dobro sam zarađivao 2008. godine. Bar po ovim srpskim standardima, oko 70.000 dinara. Možda nekom tajkunčiću manjeg formata zvuči smešno, ali imao sam utisak da je ceo svet moj. Procenio sam da je valjda i na mene došao red da se konačno osamostalim i kupim stan. Sada, tri godine kasnije, ne prođe ni dan da ne proklinjem trenutak kada sam prešao prag banke...Ispovest našeg čitaoca Jovana T. (36), stručnjaka za IT tehnologije iz Beograda, mogla bi da bude priča hiljada i hiljada građana Srbije. Idilična priča o ekonomskom raju u protekle tri godine se raspršila i za mnoge, poput Jovana, pretvorila u lični pakao.
- Kada je počeo ekonomski sunovrat naše zemlje, krenulo je naopako. Sada čak i da hoću, ne mogu da izađem iz začaranog kruga. Rate za kredit su duplirane, a plata znatno umanjena. Bogu hvala, tu mi je stara majka da mi skuva ručak, jer mi, kad otplatim kredit, ostane svega 270 dinara dnevno da preživim - počinje svoju priču Jovan, i nastavlja: - Banka mi je ponudila da otplatu kredita vežem za franak, a ne za evro. Kao, biće mi jeftinije. I sve je bilo lepo. A onda je, što je nekako i logično u Srbiji, kurs počeo da divlja, a u javnost je procurila epohalna vest o krizi.

Dužničko ropstvo

Kako kaže, franak je tada bio oko 48 dinara, a evro 80 dinara. Plaćao je 410 franaka mesečno, što je kad se preračuna bilo oko 250 evra. U dinarima, oko 20.000 dinara.
- Sada imam platu oko 45.000 dinara, znate kako je, čim je počela kriza vlasnici firme su počeli da smanjuju plate. Sa tim se poklopilo i lažno obećanje da će franak ostati upola manji od evra. Sada je franak 82, a evro 101. Računica je prosta: u francima mesečna rata je i dalje 410, ali je u evrima 320. Račune za struju, infostan i ostale namete redovno plaćam jer mi novi dugovi ne trebaju. Eto, tako sam počeo da životarim sa 270 dinara dnevno... - priča Jovan.
Kada pomisli da u prvih osam godina kredita samo otplaćuje kamate i da na red tek treba da mu stigne glavnica, zavrti mu se u glavi. Jedino kada bi mu neki novac pao sa neba mogao bi da izađe iz dužničkog ropstva.

VELIKI LETNJI SERIJAL PRESSA  ....

Istinite ispovesti o ljubavi,
životu, problemima o kojima se retko govori...
Zovite nas, pošaljite nam vašu priču,
najbolje i najzanimljivije ćemo objaviti...

- Razmišljao sam o tome da pređem na evro jer sam već u paničnom strahu od rasta kursa. U ugovoru postoji ta mogućnost, koja je navodno besplatna. A znate kako? Tako što moram da uradim komplet papirologiju, pa ekipe treba da izađu na teren da pogledaju stan i tako dalje. E, sve to košta neverovatnih 2.000 evra! Da li stvarno misle da ja imam te pare - pita se Jovan T.

Gorko se kajem...

On kaže da mu je najteže što mora da jede ili kod majke ili u najjeftinijim ekspres restoranima.
- Ne mogu da kažem, ima sigurno ljudi koji žive teže od mene. Majka, kao što rekoh, i dalje dobro kuva, a ima i ovih jeftinih restorana po Beogradu, ako ogladnim u toku dana. U kafanu sa prijateljima više ne svraćam jer me je sramota da me oni časte, a koncerte tipa Ejmi Vajnhaus mogu komotno da zaboravim. Sledećih dvadesetak godina - jada se Jovan.
On savetuje ljudima da ne ulaze olako u kredite jer izlaza nema. Za ulazak u to kolo plaća se malo, a za izlazak, kako vreme ide, biće i daleko više.
- Sve bih dao da mogu da vratim vreme unazad. Izluđuje me i to što se osećam kao budala jer sam zaista poverovao da pošten radnik može da poželi život dostojan čoveka. Kupio sam tada i kola, pa da se povremeno, kad imam para za benzin, malo vozim. Ali, ovako su me provozali, valjda hiljaditi put u životu - ogorčeno zaključuje Jovan T.