+

Данас је Видовдан

28. јун 2011. | 02:50 | Извор: Танјуг

НОВИ САД -

Српска православна црква данас, 28. јуна, обележава Видовдан као помен на погибију кнеза Лазара Хребељановића и страдање Срба у бици против турске војске на Косову пољу код Приштине, тог дана 1389. године.

Видовдан је присећање на погинуле и умрле у свим ратовима и обилазак њихових гробова, па се на тај дан не игра и не пева.

У саборној цркви "Силаска светог духа" у Нишу биће одржане Видовданске свечаности, најављено је на сајту Српске православне цркве.

Како је најављено, у 8.30 биће одржан парастос пострадалим од Маричке и Косовске битке до данас, а од 19 часова у порти цркве биће одржана централна манифестација на којој ће говорити и патријарх српски Иринеј.

Централна манифестација прославе Видовдана, поводом 622 године од Косовског боја, биће данас одржана у Грачаници и на Газиместану.

Годишњица Косовског боја обележава се на Косову и Метохији низом манифестација, а синоћном скупу тим поводом је у Грачаници присуствовао и министар за Косово и Метохију Горан Богдановић.

Богдановић ће данас у Грачаници присуствовати јутарњој литургији, а потом и парастосу на Газиместану.

Како је најављено, литургију и парастос ће служити патријарх српски Иринеј.

Прексиноћ је у порти манастира Грачаница изабрана најлепша косовка девојка.

Надметале су се девојке из свих делова Косова и Метохије и неких места у Македонији. За најлепшу је изабрана Милена Бојковић из села Прилужје.

Прексиноћна приредба у порти манастира Грачаница била је смотра културног и народног стваралаштва.

Представила су се најбоља културно уметничка друштва на Косову и Метохији, а награду за најбољи наступ добили су чланови КУД "Копаоник" из Лепосавића.

На почетку косовске битке Срби су бележили победу, али и пораз на крају који је довео до губитка независности у наредних скоро пет векова, иако је тај бој задуго задржао даљи продор Турака у Европу.

Страдању српских војника је посвећен споменик подигнут на Газиместану 1953. године, рад Александра Дерока.

Видовданско страдање Срба поистовећено је са Христовим и са основним идејама хришћанске вере.

Видовдан, који се празнује 15. или по новом календару 28. јуна је у народу познат и као Дан светлости и за њега су везане разне легенде.

Свети Вид у време старих Словена био је божанство које припада култу природе и вегетације, из времена пре хришћанства. Име празника Видовдан везује се уз светог Вида који је хришћанство задужио подвизима у време римског цара Диоклецијана, познатог по прогонима хришћана.

Народи северне Европе овај празник зову Свети Вит.

Видовдан је, према мишљењу наших историографа, важан датум у колективној свести српског народа и један од темеља колективног идентитета. Он је посебан значај добио у време стварања нове српске државе, а за званичан државни празник био је уведен 1889. на 500 - годишњицу Косовског боја. Као национални празник је опстао до краја Другог светског рата.

После Косовске битке тело кнеза Лазара (1329-1389) је сахрањено у манастиру Раваница, а у сеоби Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем крајем 17. века је пренето у фрушкогорски манастир Врдник. У Раваницу су мошти враћене 1989, на 600. годишњицу Косовске битке.

Лазарева жена, кнегиња Милица, после мужевљеве погибије се замонашила, узела име Јефимија и, по предању, заједно са женама погинулих српских војника, основала манастир Љубостињу код Трстеника.

На месту битке на Газиместану као ендемска врста вековима цвета црвени косовски божур.