Zašto banke naplaćuju veći kurs nego menjačnice?

BEOGRAD - Na rastu evra menjači i bankari pokušavaju što više da zarade. Dok je u menjačnicama za evro potrebno dati oko 114 dinara, banke traže mnogo više, pa se juče kod banaka evro prodavao i za 117,5 dinara, a otkupljivao po 112,3 dinara.

Ne samo što je za evro u bankama potrebno izdvojiti više novca nego u menjačnicama, nego je i razlika između kupovnog i prodajnog kursa znatno veća.

Alfa i omega svih kursnih lista je ona koju izdaje Narodna banka Srbije, kod koje je razlika između prodajnog i kupovnog kursa uglavnom manja od jednog dinara. Ipak, upoređujući kursne liste ostalih banaka, dolazi se do zaključka da je nemoguće pronaći dve iste.

Ekonomista Goran Nikolić objašnjava da je menjačnicama trgovanje devizama jedini posao, pa oni rade na ekonomiji obima - dovoljno im je da zarade dinar po transakciji. Bankama to nije jedini posao, pa se, objašnjava on, i ne trude da budu konkurentne.

"Bankama se dozvoljava da drže tolike razlike u kursu, a mnogo građana je oštećeno na ovaj način, jer neke banke naplatu rata za kredite vezane za evro preračunavaju po svom prodajnom kursu", objašnjava Nikolić.

Iz svih tih razloga ekonomisti preporučuju građanima da ne kupuju i ne prodaju evre u banci, a da troškove konverzije pri podizanju kredita otplate odmah.
U bankama objašnjavaju da se velikom razlikom u prodajnom i kupovnom kursu štite, "jer kada kupujemo ili prodajemo devize, izlažemo se kursnom riziku".

"To je posebno opasno u situaciji kada devizno tržište nije dovoljno likvidno. Tržište je slobodno. Ko nije zadovoljan cenom u jednoj banci, ima iza ćoška drugu", rekli su bankari.

Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković ocenio je da pad vrednost dinara nisu izazvale negativne ocene tog saveta i MMF, već spori i neusaglašeni potezi Vlade Srbije oko mera štednje.

"To što Vlada nije brzo i usaglašeno izašla sa programom mera delovalo je kao negativan pokazatelj i kurs je tada počeo da raste", rekao je on