Наиме, овогодишња Парада поноса, како је зову њени организатори, требало би да траје девет дана крајем септембра, а шетња кроз центар Београда је планирана за 28. септембар. У најави тог догађаја, организатори су саопштили да очекују помоћ државе у његовој реализацији, а још су нагласили и то да се надају да ће највиша власт у земљи „схватити да су то међународне обавезе Србије и да ће то коначно испоштовати“.
А да је геј парада заиста, како рекоше њени организатори, међународна обавеза Србије, односно захтев Европске уније према Србији, говори и чињеница да је недавно специјални известилац Европског парламента за Србију Јелко Кацин изјавио да је један од кључних тестова за српске институције у оквиру заштите људских права – да омогуће одржавање Параде поноса, као и да сигурносни ризик никада више неће бити оправдање за њено неодржавање.
Он је још подсетио, мислећи на Параду, да „када једном отпочну преговори о приступању, најпре ће се разговарати о владавини права и правосудном систему, за шта ће бити потребни конкретни резултати, а не само усвајање закона“. А на крају, Кацин је јасно рекао «да биодржавање Параде поноса донело веома позитивне поене Србији на њеном путу ка Европској унији, док су то исто поручили и представници Европске комисије током боравка у Београду.
А док у Србији све иде ка томе да се суштински популарише геј оријентација у виду јавног парадирања централним градским улицама и бројним пратећим манифестацијама, у Русији се ствари крећу у смеру законског сузбијања геј пропаганде. Ради се о томе да је пре три дана у руском парламенту усвојен закон којим се забрањује популарисање хомосексуалности међу малолетницима, а тим законом се предвиђају и новчане казне за одржавање геј парада, као и за геј пропаганду путем јавних медија или интернета. Да би тај закон ступио на снагу, остаје још само да га усвоји и горњи дом руског парламента, те да га потпише председник Путин, у шта нико не сумња да ће се десити.
Међутим, што се тиче Србије, изгледа да је она озбиљно схватила упозорење малопре поменутог известиоца Европског парламента Јелка Кацина, који је крајем прошле године након отказивања Параде поноса у Београду изјавио да је „Србија пропустила да пошаље снажну поруку Европској унији да се у држави нешто променило“. То се види по томе што је у Београду овог месеца отворен први геј центар у Србији, на простору од близу 400 квадратних метара, у самом градском центру, преко пута београдске Математичке гимназије и Електротехничке школе, што многи противници тог центра описују крајње непримереним местом, с обзиром на велики број присутне деце у непосредној близини.
Према томе, ако се узму у обзир досадашње изјаве европских званичника, као и подсећања геј активиста „да су то међународне обавезе Србије“, онда је сасвим извесно да ће се и питање одржавања геј параде у Београду поставити као један од неопходних услова за померање Србије према Европској унији. То значи да су окупиране територије можда највећа жаба која се мора прогутати, али никако не и последња у низу, јер једна од првих следећих жаба за гутање би могла да буде управо геј парада.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου