Православна црква данас слави Вазнесење Господње, или Спасовдан, у знак сећања на дан када се, по црквеном учењу, Исус последњи пут јавио ученицима.
Спасовдан је по правилу 40 дана после Ускрса и увек у четвртак.
Београд је за градску славу узео Спасовдан у спомен на 1403. годину када га је деспот Стефан Лазаревић прогласио престоницом Србије.
Та слава је обновљена 1993. године када је за Спасовдан улицама Београда прошла литија, први пут после 46 година.
Сматра се да многи обичаји везани за тај празник потичу још из предхришћанског времена.
Најпре је Спасовдан био многобожачки дан празновања „главног четвртка у години“.
Врховни словенски бог, громовник Перун, тукао је, по веровању, громовима и градом летину, а божанство Спас је уз помоћ житног класа у руци штитило усеве
Спасовдан је по правилу 40 дана после Ускрса и увек у четвртак.
Београд је за градску славу узео Спасовдан у спомен на 1403. годину када га је деспот Стефан Лазаревић прогласио престоницом Србије.
Та слава је обновљена 1993. године када је за Спасовдан улицама Београда прошла литија, први пут после 46 година.
Сматра се да многи обичаји везани за тај празник потичу још из предхришћанског времена.
Најпре је Спасовдан био многобожачки дан празновања „главног четвртка у години“.
Врховни словенски бог, громовник Перун, тукао је, по веровању, громовима и градом летину, а божанство Спас је уз помоћ житног класа у руци штитило усеве
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου