У ствари, исламизација Европе је мит који су измислили староседеоци све старијег континента. Плашећи се да ће изгубити свој идентитет европске нације су се дале у грчевиту потрагу за онима који представљају опасност по њихову самосвојност. Тако претњу од исламизације оцењује Рафаел Лиожје, професор Института за политичка истраживња у Екс-ан-Прованси и аутор књиге „Мит о исламизацији, есе о колективној бесомучности“: „Европско друштво ограничава могућности имиграната-муслимана, што код ових и изазива неприхватање европских вредности.“
Мишљење професора Лиожјеа о томе да не прети опасност од заједница исламских имиграната не дели председник руског Института за националну стратегију Михаил Ремизов, иако признаје тешкоће на које они наилазе:
Имигранти су људи који су доспели у тешку ситуацију. Многи од њих су практично економске избеглице. И одбацује их друштво у које долазе. Они га и сами одбацују, оно код њих изазива љутњу због тога што им је културно и социјално туђе. Зато осећају логично непријатељство према друштву у које су доспели. И због свог тешког положаја представљају одличну средину за ширење радикалних идеја на религозној основи.
Проблем миграције у Европи је био прилично оштар 1970-их година, прецизира професор Алексеј Малашенко. Међутим, однос већине Европљана према њему је био прилично немаран. И властима и јавности већине европских земаља се чинило да се мигранти могу претопити као у котлу за топљење. Нико није предвидео да ће мигранти постати стални фактор европског бића. Испробане су различите варијанте – асимилација, адаптација, мултикултурализам. Сви ови покушаји су пропали, по речима Малашенка, муслиманска имиграција прави проблеме и у Холандији, и у Француској, и у Шведској, свуда.
Сад се јако много говори о томе да људи који припадају мигрантској средини од организованог терора који се гради на бази организација, прелазе на индивидуални терор. То отвара могућности свима. И човек који чини убиство, терористички акт, може то да чини у име ислама светећи се за Авганистан или нешто друго. Осим тога, постоји маса разлога, укључујући и личне, који га наводе на такве поступке, али ће се све то заодевати у религиозну форму.
Радикализам у имигрантској средини ће поспешивати међусобно одбацивање муслиманских заједница и осталог дела европског друштва.
Ипак, нису сви стручњаци склони томе да трагично доживљавају оно што се дешава у Старом свету. Говорећи о томе да Европа није спремна за испољавање насиља, ми не одражавамо стварност потпуно тачно, уверен је заменик директора Института за Европу РАН Алексеј Громико. Читава историја Европе је углавном била историја насиља. А последњих година многе земље ЕУ су испољиле прилично јаку жељу да примене силу и у другим регионима света.
Не би било потпуно правилно замислити Европу данас као безвољну, трому и пацифистичку масу. Ако се изазов радикалног насиља од стране народа који су дошли и религија буде испољавао све јаче, мислим да за Европу неће бити проблем да се сети својих војничких гена. Друга је ствар што ће то бити пут који води у ћорсокак.
Ипак, треба имати на уму да је историја прве половине ХХ века показала да управо у Европи насиље може доћи до таквог стадијума да доведе у питање сам опстанак европске цивилизације
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου