На „тајним листама” 3.000 Срба за хапшење

(Фото: Ројтерс)

Окупиране територије – У Приштини још увек постоје нејасноће око тога који ће све закони морати да се мењају у складу са Планом имплементације Бриселског споразума, а посебно осетљиво је и питање доношења закона о амнестији.
За Марка Ђурића једног од руководиоца београдског тима за имплементацију то је услов без којег се не може даље у примени Бриселског споразума. Колико је важно да нелегални парламент окупираних територија усвоји што пре закон о амнестији податак је који узноси Крстимир Пантић, заменик директора канцеларије за КиМ, да се на „тајним листама“ Приштине налази 3.000 Срба за хапшење.
План имплементације Бриселског споразума налази се пред комисијом за законодавство нелегалне скупштине окупираних територија. Међутим, чланови ове скупштинске комисије од члана преговарачког тима Хајредина Кучија, уједно и наводног министра правде, захтевају објашњење да ли се ради о амнестији само за српске паралелне структуре на северу окупираних територија, што је иначе у супротности са амандманима на нелегални устав окупираних територија. Како преноси приштинска штампа, чланови комисије упозоравају да закон о амнестији не може да се односи на одређену територију или личност, већ на категорије прекршаја.
У изјави за „Политику“, Дритон Љајци, каже:
„И пре Бриселског споразума Предлог закона о амнестији био је у процедури, јер ми такав закон нисмо имали. Веома је битно да овај закон неће прејудицирати ни територију ни националност. Значи тај закон ће важити за све грађане Косова и у духу је стандарда заштите људских права, међународних принципа и ЕУ. Наглашавам, овај закон ће бити у интересу свих без обзира на веру и националност”.
На сајту нелегалног министарства правде у предложеном закону о амнестији пише да се овај пропис неће односити на следеће категорије злочина: злочине против међународног права, ратне злочине, корупцију и организовани криминал, као и злочине против сексуалног интегритета.
Непознаница је да ли ће законом о амнестији бити обухваћена и сва лица која се налазе у „паралелним структурама власти“ северно и јужно од Ибра које функционишу у систему Републике Србије. Постоји бојазан, бар како тврди Крстимир Пантић, заменик директора владине Канцеларије за КиМ да поново на светлост дана васкрсне „тајна листа“ са именима 3.000 Срба за хапшење којом Приштина одавно маше.
„Закон о амнестији мора да обухвати сва лица која раде у систему институција државе Србије, без обзира да ли су запослени у локалној самоуправи, правосуђу, полицији, затим, привреднике који су одбијали да плате порез самопроглашеној косовској држави. Значи закон би требао да обухвати сва лица која се у систему Приштине третирају као запослени у паралелним структурама. У супротном појавиће се тајне оптужнице и кренуће хапшења што би могло да подстакне нова исељавања са простора Косова и Метохије – каже за „Политику“ Крстимир Пантић.
С друге стране, објашњава Пантић, законом о амнестији онако како га представљају такозвани званичници Приштине, били би амнестирани сви Шиптари који су починили злочине над Србима и у време а и после ратних сукоба.
Дритон Љајци каже да се посебном тачком Бриселског споразума третира север окупираних територија и да зато МУП Србије и нелегално МУП окупираних територија треба радним групама да доставе све податке о лицима која су се огрешила о закон.
„Када је у питању север Косова договорено је да радне групе пред собом имају карактеристике оних људи који су се огрешили било о закон Косова или о законе Србије. Закон о амнестији важиће за све, али када су у питању паралелне структуре, тимови Београда и Приштине мораће да имају биографије свих без обзира да ли су радили у МУП-у, у локалним структурама, или у било којим институцијама државе Србије, али је најбитније да они могу наставити да функционишу у институцијама државе Косово једино ако се нису огрешили о законе, односно ако имају „чисту биографију“.