(Фото: Новости)
Србија увезла 2.500 директора
Србија увезла 2.500 директора
Београд – Из године у годину расте број странаца који раде у Србији. Лане су посао добила 2.582 странца, међу којима су 683 жене. Углавном се ради о стручњацима који долазе у нашу земљу на места руководилаца својих компанија, које улажу у Србију, високих менаџера и стручњака различитих профила.
Подаци Националне службе за запошљавање (НСЗ) показују да се последњих година број странаца који раде у Србији повећава у просеку око десет одсто годишње. Руски држављани најчешће раде у нафтним компанијама, турски држављани у грађевинском сектору, Македонци у фармацији, а Грци у банкама… Као „топ“ менаџери и саветници, руски држављани раде у НИС, „Гаспромњефту“ и „Лукоилу“, Македонци у фармацеутским компанија, а Грци у банкама.
„Странци у Србији раде у компанијама за које не постоје одговарајући профили домаћих радника на нашој евиденцији“, указују у НСЗ.
„Највећи број радних дозвола издат је држављанима Русије – 296, Грчке (268), Македоније (229), Народне Републике Кине (190), Босне и Херцеговине (147), Турске (132)… Када је реч о државама чланицама Европске уније, највише дозвола је после Грчке издато држављанима Италије, Немачке и Словеније.“
Према степену стручне спреме, односно квалификационој структури странаца, половина њих, односно 50,2 одсто је високо образовано. Иначе, странци са средњом школом најчешће добијају послове у трговачким или угоститељским објектима, уз познавање одређене врсте кухиње, рецимо кинеске или тајландске.
„Србија је за мене врло посебна земља, са свим својим тешкоћама и изазовима, али и могућностима које пружа „, рекао је за „Новости“ Неоклис Неоклеоус, директор извршног одбора Пиреус банке.
„Сваки менаџер који жели да буде успешан у Србији, мора добро да разуме све специфичности локалног тржишта. Али, без обзира на тренутне околности, сигуран сам да је будућност Србије, без сваке сумње, далеко боља чим Србија приступи европским интеграцијама. Српске колеге су веома образоване и уколико им омогућите квалитетне услове рада, пружају изузетне резултате. За мене лично живети у Београду је много пријатније него у било којој престоници, ван Грчке, наравно.“
Стручњаци истичу да постоје у основи два разлога за веће ангажовање менаџера и других стручних кадрова из иностранства. Први повод су страна улагања у Србији, а страни инвеститори имају више поверења у сопствене проверене кадрове и зато их упућују тамо где су инвестирали.
„Други разлог већег запошљавања стручних кадрова из иностранства је слаба понуда домаће радне снаге за одређене профиле који су потребни за савремено пословање у страним компанијама „, каже за „Новости“ економиста Данило Шуковић.
„Реч је о томе да наш систем образовања није прилагођен потребама савременог тржишта рада. Због тога, чак и у ситуацији кад имамо велику незапосленост, у исто време на хиљаде радних места остаје упражњено, јер на тржишту рада нема стручних профила који су потребни за та радна места. На десетине хиљада факултетски образованих лица не раде на одговарајућим радним местима која одговарају њиховом образовању, већ раде као таксисти, конобари, трговци.“
Како економска ефикасност компанија највише зависи од тога каквом радном снагом оне располажу, и то посебно оном високообразованом, то је, додаје Шуковић, реално очекивати да ће, због великог раскорака између понуде и тражње на нашем тржишту рада, бити све већа потреба за ангажовањем стручњака за многа радна места из иностранства.
Са речи на дела
„Наши људи су једнако способни и радни као било где у свету, то могу да кажем из сопственог искуства“, каже Адреј Беле, генерални директор Пословног подручја кафа „Атлантик групе“, највећег произвођача кафе у Адрија региону.
„Без обзира на то у којој земљи у регији они раде, јер погоне имамо у Београду, Изоли, Скопљу, Главичицама. Ако постоји јасна стратегија и критеријуми вредновања, запослени тачно знају шта се од њих очекује, расту заједно са компанијом.“
Уговорени послови
Консултант за страна улагања Милан Ковачевић сматра да инострана улагања и уговорени послови од страних фирми узрокују рад у Србији оних људи које те фирме оцене за потребне. Руси имају, каже, две нафтне компаније, две банке, „Путник“, „Јужни ток“.
Грци и Кипар имају банке и више компанија. Наш закон предвиђа боравак странца до 90 дана на основу визе, привремени боравак дуже од 90 дана до годину дана (уз могућност продужавања) ради рада, запошљавања, школовања, спајања са породицом и другог и стално настањење странаца.
Д. Маринковић / Новости
Подаци Националне службе за запошљавање (НСЗ) показују да се последњих година број странаца који раде у Србији повећава у просеку око десет одсто годишње. Руски држављани најчешће раде у нафтним компанијама, турски држављани у грађевинском сектору, Македонци у фармацији, а Грци у банкама… Као „топ“ менаџери и саветници, руски држављани раде у НИС, „Гаспромњефту“ и „Лукоилу“, Македонци у фармацеутским компанија, а Грци у банкама.
„Странци у Србији раде у компанијама за које не постоје одговарајући профили домаћих радника на нашој евиденцији“, указују у НСЗ.
„Највећи број радних дозвола издат је држављанима Русије – 296, Грчке (268), Македоније (229), Народне Републике Кине (190), Босне и Херцеговине (147), Турске (132)… Када је реч о државама чланицама Европске уније, највише дозвола је после Грчке издато држављанима Италије, Немачке и Словеније.“
Према степену стручне спреме, односно квалификационој структури странаца, половина њих, односно 50,2 одсто је високо образовано. Иначе, странци са средњом школом најчешће добијају послове у трговачким или угоститељским објектима, уз познавање одређене врсте кухиње, рецимо кинеске или тајландске.
„Србија је за мене врло посебна земља, са свим својим тешкоћама и изазовима, али и могућностима које пружа „, рекао је за „Новости“ Неоклис Неоклеоус, директор извршног одбора Пиреус банке.
„Сваки менаџер који жели да буде успешан у Србији, мора добро да разуме све специфичности локалног тржишта. Али, без обзира на тренутне околности, сигуран сам да је будућност Србије, без сваке сумње, далеко боља чим Србија приступи европским интеграцијама. Српске колеге су веома образоване и уколико им омогућите квалитетне услове рада, пружају изузетне резултате. За мене лично живети у Београду је много пријатније него у било којој престоници, ван Грчке, наравно.“
Стручњаци истичу да постоје у основи два разлога за веће ангажовање менаџера и других стручних кадрова из иностранства. Први повод су страна улагања у Србији, а страни инвеститори имају више поверења у сопствене проверене кадрове и зато их упућују тамо где су инвестирали.
„Други разлог већег запошљавања стручних кадрова из иностранства је слаба понуда домаће радне снаге за одређене профиле који су потребни за савремено пословање у страним компанијама „, каже за „Новости“ економиста Данило Шуковић.
„Реч је о томе да наш систем образовања није прилагођен потребама савременог тржишта рада. Због тога, чак и у ситуацији кад имамо велику незапосленост, у исто време на хиљаде радних места остаје упражњено, јер на тржишту рада нема стручних профила који су потребни за та радна места. На десетине хиљада факултетски образованих лица не раде на одговарајућим радним местима која одговарају њиховом образовању, већ раде као таксисти, конобари, трговци.“
Како економска ефикасност компанија највише зависи од тога каквом радном снагом оне располажу, и то посебно оном високообразованом, то је, додаје Шуковић, реално очекивати да ће, због великог раскорака између понуде и тражње на нашем тржишту рада, бити све већа потреба за ангажовањем стручњака за многа радна места из иностранства.
Са речи на дела
„Наши људи су једнако способни и радни као било где у свету, то могу да кажем из сопственог искуства“, каже Адреј Беле, генерални директор Пословног подручја кафа „Атлантик групе“, највећег произвођача кафе у Адрија региону.
„Без обзира на то у којој земљи у регији они раде, јер погоне имамо у Београду, Изоли, Скопљу, Главичицама. Ако постоји јасна стратегија и критеријуми вредновања, запослени тачно знају шта се од њих очекује, расту заједно са компанијом.“
Уговорени послови
Консултант за страна улагања Милан Ковачевић сматра да инострана улагања и уговорени послови од страних фирми узрокују рад у Србији оних људи које те фирме оцене за потребне. Руси имају, каже, две нафтне компаније, две банке, „Путник“, „Јужни ток“.
Грци и Кипар имају банке и више компанија. Наш закон предвиђа боравак странца до 90 дана на основу визе, привремени боравак дуже од 90 дана до годину дана (уз могућност продужавања) ради рада, запошљавања, школовања, спајања са породицом и другог и стално настањење странаца.
Д. Маринковић / Новости
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου