Zašto su dozvoljeni minusi u bankama Srbije najskuplji?

BEOGRAD - Korišćenje minusa po tekućem računu važi za najskuplji vid zaduživanja, a do smanjenja kamata na taj vid pozajmice moglo bi da dođe, smatraju banke u Srbiji, ukoliko bi se inflacija zadržala na niskom nivou, kurs bio stabilan, i srezao nivo problematičnih kredita.

Pozajmicu po tekućem računu banke građanima odobravaju na osnovu redovnih mesečnih primanja, najčešće u visini mesečne zarade, a u pojedinim bankama i iznad toga.

Kako je Tanjugu rečeno u Banci Inteza, visina kamatne stope na dozvoljeni minus definiše se na osnovu više parametara među kojima su najznačajniji premija rizika, namena i dostupnost kredita, kao i iznos referentne kamatne stope Narodne banke Srbije (NBS) i stepen inflacije.

U poređenju sa gotovinskim kreditima cena tog proizvoda je svuda u svetu viša imajući u vidu da banka nije u mogućnosti da predvidi momenat u kome će ga klijent koristiti i da uvek mora imati likvidna sredstva na raspolaganju koja ne može plasirati u druge zajmove, naveli su u toj banci.

S obzirom na zadržavanje stope inflacije na niskom nivou i posledično smanjenje referentne kamatne stope NBS, Banka Inteza razmatra snižavanje kamata na sve vidove dinarskih zaduženja, uključujući i dozvoljeno prekoračenje.

Kako su naveli u Sberbanci, na formiranje kamate po dozvoljenom prekoračenju utiče više faktora - referentna kamatna stopa, stopa inflacije, procenat učešća problematičnih plasmana u ukupnom portfoliju banke, kretanje kursa.

"Takođe, banke u Srbiji izdvajaju velika sredstva na ime obavezne rezerve Narodnoj banci, što u Evropi uopšte ne postoji, stoga poređenje kamata za tu vrstu pozajmice u Srbiji i zemljama EU nije relevantno", rečeno je Tanjugu u Sberbanci.

Svi navedeni faktori, kako dodaju, trebalo bi da budu značajno niži i stabilni na duži vremenski period da bi se poslovne banke u Srbiji odlučile na smanjenje kamate na dozvoljeno prekoračenje u budućnosti.

Primera radi, kada bi inflacija bila na nivou od dva do tri odsto, procenat problematičnih kredita daleko ispod 10 odsto, kao što je slučaj u evropskim zemljama, stabilan kurs na duži vremenski period, kamate na dozvoljena prekoračenja bi sigurno pale, naveli su u Sberbanci.

Visina kamatne stope na dozvoljeno prekoracenje u Sberbanci je 30 odsto godišnje za redovne klijente a paralelno postoje i specijalne ponude gde su kamate na dozvoljeno prekoračenje niže. U Eurobanci nominalna kamatna stopa na dozvoljeni minus je 33,5 odsto godišnje.

Direktor razvoja u Sektoru za stanovništvo Eurobanke, Vladan Vilotijević, izjavio je Tanjugu da kamatna stopa za dozvoljeni minus jeste skuplja, ali i približna mesečnoj kamati za kreditne kartice u nominalnoj vrednosti.

Međutim, dozvoljeni minus je odobren i direktno vezan za račun na koji klijentu svakog meseca "leže" zarada. Drugim rečima, svakog meseca podmiri najveći deo svojih zaduženja direktno od svoje plate.

"Samim tim, klijent može sebe da dovede u situaciju da racionalnije raspolaže dozvoljenim minusom iako je za nijansu skuplji na papiru, jer će platiti manje kamate u apsolutnom iznosu", naveo je Vilotijević.

Prema njegovim rečima, klijentu je najoptimalnije rešenje da periodično podiže novac po potrebi, odnosno da ne uđe u dozvoljeni minus do punog limita na početku meseca, jer se na dozvoljeni minus kamata računa za iznos u korišćenju i broj dana u korišćenju.

Kako je Tanjugu rečeno u Erste banci, strukturu kamatne stope kod dozvoljenog minusa čine cena izvora finansiranja, obavezna rezerva i ostali troškovi regulative, rizik klijenta i rizik zemlje, trošak angažovanog kapitala, administrativni troškovi i marža.

Nominalna kamatna stopa na dozvoljeni minus u toj banci iznosi 33 odsto na godišnjem nivou.

Tabaković: Minusi nužnost, cena bi trebalo da bude niža

Guverner Narodne banke Srbije (NBS), Jorgovanka Tabaković, smatra da banke u Srbiji moraju da budu svesne da minus po tekućem računu, kao vrsta kredita, za većinu klijenata nije udovoljavanje prohtevima, već nužda, pa bi, pošto se radi o najmanje rizičnom plasmanu, njegova cena trebalo da bude niža.

"Kako je ovaj plasman za banke najmanje rizičan, u smislu da je odgovornost personalizovana, da se tačno zna da za vraćanje kredita koji je, na primer, uzeo Marko Marković, odgovara, odnosno garantuje, baš on svojim poslom, platom, kućom, onda bi i cena trebalo da bude niža jer banka zna gde će, kako i od koga naplatiti svoj dug", izjavila je Tabakovićeva Tanjugu.

Za NBS, kako je rekla, nije prihvatljiva činjenica da banke preko visokih kamata pokušavaju da nadoknade druge gubitke uzrokovane nenaplativim kreditima, odnosno lošim procenama i rizičnim plasmanima.
"Opredeljenje Narodne banke jeste da banke na tržišni način formiraju cene svojih bankarskih proizvoda, pa tako i kamatne stope na dozvoljene minuse po tekućim računima".

"Međutim, upravo taj tržišni način znači da bi banke morale da uvaže činjenicu da je referentna kamatna stopa, kao ključni signal uspešne monetarne politike, u padu, a međugodišnja inflacija najniža u poslednjih 40 godina", naglasila je Tabakovićeva