BEOGRAD - U proteklih godinu dana onaj ko je oročio štednju u dinarima mnogo bolje je prošao od nekoga ko je oročio u evrima. Kamatna stopa u dinarima bila je znatno viša od kamatne stope u devizama, a kurs dinara nije bio tako nestabilan - objašnjava Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta.
Međutim, pozitivna klima za štediše koji se opredele za domaću valutu može lako da se promeni zbog promenljivih turbulencija koje dolaze spolja ili unutrašnjih reformi.
"Štednja u dinarima na neki kraći period može biti neka strategija, ali nikako kao dugoročna orijentacija. Nije nemoguć scenario da posle izbora cene proizvoda koje određuje država znatno porastu kao deo reformi, da nam u poljoprivredi ne rodi godina kao što je bila protekla ili da dođe do poremećaja na svetskom tržištu oko cene nafte. Zbog toga i kurs može da ode mnogo gore", kaže profesor Savić.
Za sve one koji u slamaricama drže veće svote novca i žele da ih čuvaju na duži rok, preporuka je da ipak izaberu deviznu štednju iako su kamatne stope dramatično opale poslednjih nekoliko godina.
"Kad se štedi u devizama, bez obzira koliko su niske kamatne stope, ipak čovek ima neki siguran dobitak. Banke su ranijim visokim kamatnim stopama izmamile novac iz slamarice kod ljudi, a sada su ih prepolovile. Pre tri do četiri godine efektivna kamatna stopa je bila 4,95 odsto na godinu dana, a sada je 2,55 odsto. Za to vreme kamate na kredite se nisu smanjile, pa imam utisak da je to novi izvor profita za banke", kaže profesor Savić.
Banke svojim osnivačkim kapitalom garantuju da će vam uloženi novac vratiti, a dodatnu sigurnost pruža i država, preko Agencije za osiguranje depozita, koja svakome garantuje da će mu isplatiti do 50.000 evra ukoliko banka to ne bude mogla. Štednju u nacionalnoj valuti država stimuliše i tako što ne naplaćuje porez od 15%, koji se inače odbija od iznosa nominalne kamatne stope. Većina banaka nudi mogućnost da se novac podigne i pre isteka perioda oročenja, ali uz znatno niže kamate.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου