Malta, Grčka, Italija i Poljska spremne da se odreknu vrednosti kako bi u svoje kase ulile neophodna sredstva za održanje ekonomije
BRISEL - Izazivaju bes.
Teška ekonomska kriza, koja se u celom svetu intenzivirala prošle godine, primorala je mnoge evropske zemlje da počnu s prodajom delova svojih teritorija ili znamenitosti kako bi u budžet ulile nekoliko dodatnih miliona za oporavak privrede i standarda. Međutim, bilo da je u pitanju puštanje u promet pasoša Malte, ostrva Grčke i Italije ili velelepnih zamkova Poljske, takve odluke vlada izazvale su bes ljudi u tim zemljama koji su postavili pitanje na koji način neko dobija pravo da se igra s teritorijom, istorijom i tradicijom jednog naroda.
Državljanstvo za novac
Malteške vlasti nedavno su došle na ideju da bi dodatna sredstva u trenucima krize mogle da obezbede prodajom pasoša i državljanstva. Tako se ispostavilo da svako ko ima 1,15 miliona evra sebi može da priušti da postane državljanin te prelepe evropske zemlje, a ujedno i građanin Evropske unije.
Međutim, ta ideja je izazvala burnu reakciju, kako naroda Malte tako i političara, pa je plan pauziran. Ipak, pre nekoliko dana ponovo je oživeo, ali uz nekoliko novih uslova. Među njima je jedan koji podrazumeva da potencijalni kupac državljanstva najpre mora da investira u Maltu 500.000 evra, a zatim ostvari pravo da bude Maltežanin.
Prodaji imovine među prvima je posegnula Grčka, koja je u maju 2013. za 8,5 miliona evra prodala arhipelag ostrva u Jonskom moru. Kupio ih je Hamad bin Kalifi el Taniju, član katarske kraljevske porodice. U toj zemlji na ceni je još stotinu ostrva.
Cene u milionima
U sličnoj situaciji bila je i Italija kad je u oktobru 2013. biznismenu s Novog Zelanda prodala ostrvo Budeli po ceni od 2,9 miliona evra. Reč je o nacionalnom parku s ružičastim peščanim plažama koji se nalazi nadomak obale Sardinije. Poljska je 2013. odlučila da proda 30 zamkova, a 2014. će na tržište pustiti dodatnih 140.
Teška ekonomska kriza, koja se u celom svetu intenzivirala prošle godine, primorala je mnoge evropske zemlje da počnu s prodajom delova svojih teritorija ili znamenitosti kako bi u budžet ulile nekoliko dodatnih miliona za oporavak privrede i standarda. Međutim, bilo da je u pitanju puštanje u promet pasoša Malte, ostrva Grčke i Italije ili velelepnih zamkova Poljske, takve odluke vlada izazvale su bes ljudi u tim zemljama koji su postavili pitanje na koji način neko dobija pravo da se igra s teritorijom, istorijom i tradicijom jednog naroda.
Državljanstvo za novac
Malteške vlasti nedavno su došle na ideju da bi dodatna sredstva u trenucima krize mogle da obezbede prodajom pasoša i državljanstva. Tako se ispostavilo da svako ko ima 1,15 miliona evra sebi može da priušti da postane državljanin te prelepe evropske zemlje, a ujedno i građanin Evropske unije.
Međutim, ta ideja je izazvala burnu reakciju, kako naroda Malte tako i političara, pa je plan pauziran. Ipak, pre nekoliko dana ponovo je oživeo, ali uz nekoliko novih uslova. Među njima je jedan koji podrazumeva da potencijalni kupac državljanstva najpre mora da investira u Maltu 500.000 evra, a zatim ostvari pravo da bude Maltežanin.
Prodaji imovine među prvima je posegnula Grčka, koja je u maju 2013. za 8,5 miliona evra prodala arhipelag ostrva u Jonskom moru. Kupio ih je Hamad bin Kalifi el Taniju, član katarske kraljevske porodice. U toj zemlji na ceni je još stotinu ostrva.
Cene u milionima
U sličnoj situaciji bila je i Italija kad je u oktobru 2013. biznismenu s Novog Zelanda prodala ostrvo Budeli po ceni od 2,9 miliona evra. Reč je o nacionalnom parku s ružičastim peščanim plažama koji se nalazi nadomak obale Sardinije. Poljska je 2013. odlučila da proda 30 zamkova, a 2014. će na tržište pustiti dodatnih 140.
zoom Ekskluzivno... Zamkovi Poljske
Šta prodaju
ITALIJA
- zamak u kojem su se venčali glumci Tom Kruz i Kejti Holms
- vila „Mirabelino“ iz 18. veka u Lombardiji
- Koloseum u Rimu i most Rijalto u Veneciji izdaju se modnim i reklamnim kompanijama kako bi ih renovirale od zarađenog novca
- pedeset manje poznatih znamenitosti naći će se na aukciji kako bi se prikupilo potrebnih 500 miliona evra za vraćanje duga
POLJSKA
- zamak u Košalinu na severu Poljske, koji se prostire na više od 11 hektara, a košta 457.300 evra
- viteški dvorac iz 1494. u Kragu, koji se prostire na imanju od 26.000 kvadratnih metara, a vredi 5,99 miliona evra
- zamak u gradu Bartošice s kraja 17. veka, koji je modernizovan u 19. veku, a prodaje se za 887.000 evra
ITALIJA
- zamak u kojem su se venčali glumci Tom Kruz i Kejti Holms
- vila „Mirabelino“ iz 18. veka u Lombardiji
- Koloseum u Rimu i most Rijalto u Veneciji izdaju se modnim i reklamnim kompanijama kako bi ih renovirale od zarađenog novca
- pedeset manje poznatih znamenitosti naći će se na aukciji kako bi se prikupilo potrebnih 500 miliona evra za vraćanje duga
POLJSKA
- zamak u Košalinu na severu Poljske, koji se prostire na više od 11 hektara, a košta 457.300 evra
- viteški dvorac iz 1494. u Kragu, koji se prostire na imanju od 26.000 kvadratnih metara, a vredi 5,99 miliona evra
- zamak u gradu Bartošice s kraja 17. veka, koji je modernizovan u 19. veku, a prodaje se za 887.000 evra
Crna Gora
INVESTIRAJTE U ZAMENU ZA PASOŠ
Crna Gora je razbesnela Evropsku komisiju kad je odlučila da „pokloni“ pasoše svim stranim investitorima koji u tu zemlju ulože 500.000 evra. Reč je o programu po imenu „ekonomsko državljanstvo“.
INVESTIRAJTE U ZAMENU ZA PASOŠ
Crna Gora je razbesnela Evropsku komisiju kad je odlučila da „pokloni“ pasoše svim stranim investitorima koji u tu zemlju ulože 500.000 evra. Reč je o programu po imenu „ekonomsko državljanstvo“.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου