Veliko interesovanje za besplatne placeve u selu Rebelj

Meštani sela podno Medvednika zabacili su mamac vredan 300 evra i privukli na desetine budućih komšija spremnih, bar na rečima, da podignu brvnare vredne nekoliko hiljada evra, gaje ovce i razvijaju turizam.

Ali koliko će to novo seosko preduzetništvo uspeti zavisi od mnogo faktora. Jedan od njih je planski pristup države koja bi trebalo da odluči kojim bi gotovo napuštenim naseljima dala „jaču struju“, više vode i put.

Otkad je Udruženje domaćina sela Rebelj na Fejsbuku objavilo da poklanja tri ara placa onome ko je spreman da u narednih godinu dana podigne ovde tradicionalnu drvenu kuću, telefon Sretena Aleksića ne miruje. Kod predsednika Udruženja meštana Rebelja ljudi se raspituju o placevima, iznose svoje poslovne i životne planove, spremni da ispune i onaj drugi uslov po kojem kuća treba da se koristi tokom cele godine, a ne da većinu vremena zvrji prazna.

U trenutku razgovora za B&F Aleksić na svom spisku zainteresovanih ima 52 imena pojedinaca ili organizacija spremnih da se ovde skuće i posluju. Ali mi nemamo toliko placeva!“, vajka se Aleksić.

Vest da meštani Rebelja daju besplatno tri ara placa za gradnju, samo da privuku nove stanovnike u seoce koje sada broji 136 duša, prohujala je internet prostorom kao svež planinski vetar sa Medvednika, budeći preduzetnički duh širom zemlje.

„Javila nam se žena iz Rume voljna da ovde gaji stado ovaca, uz stalno angažovanje nekog od meštana, preduzetnici koji bi podigli brvnare za odmor, Udruženje „Put vina“ koji bi za potrebe svojih članova ali i gostiju podigli nekoliko brvnara za etno restoran i smeštaj, a javili su se i proizvođači organske hrane“, nabraja Aleksić.

Od lepe slike do smetova
Paralelno sa idejom Rebelja i Dragan Tomić, inače Aleksićev prijatelj, oglasio je da daje besplatno placeve u svom rodnom selu Mioči, između Ivanjice i Novog Pazara podno Mučanj planine, ali nije naišao na odziv kao Rebelj. „Mi smo postavili slike našeg kraja, to je prelepa, nedirnuta priroda i to je ljude privuklo“, kaže Aleksić.

Placevi koji se dele nisu javno dobro već imanje Svetozara Davidovića, i do šest parcela je dovedena struja i voda. Nikola Majstorović, takođe je spreman da svoju zemlju pokloni pridošlicama, ali je ona nešto dalje od sela i bez komunalne infrastukture. Međutim, javili su se i oni koji bi baš takav neopremljen plac, kao i oni kojima se ni jedna od ponuđenih lokacija nije dopala, spremni da dođu u Rebelj i kupe plac na drugom mestu. 

Nepristojno je pitati za vrednost poklona, ali nije tajna da tri ara u Rebelju mogu da se kupe za oko 300 evra. Toliko, u proseku, košta kvadratni metar brvnare. Na ovom području mnogo je onih koji prave brvnare i vajate, posebno su čuveni majstori iz Ivanjice, a u zavisnosti od opremljenosti objekta on može da staje od 150 do 600 evra po izgrađenom kvadratu. Dakle, onima koji su spremni da za vajat ili brvnaru odvoje i nekoliko hiljada evra, ili čak ovde i da pokrenu neki posao u skladu sa ovim područjem, cena placa ne bi bila razlog za glavobolju. Aleksić priznaje da oglas o besplatno ustupljenim placevima jeste bio mamac, ovoga puta veoma uspešan.

„Mi im nudimo ugovor o zakupu na 99 godina s tim da zakupac može da prenese plac i na naslednika. Na zakupcu je da podigne tradicionalnu kuću u kojoj će cele godine neko boraviti. Morao bi još da uradi priključak za struju, koji košta isto kao i drugde, ali i za vodu što je besplatno“, kaže Aleksić.

U razgovoru sa rukovodiocima Valjeva Aleksić je dobio uveravanja da će podržati njihovu inicijativu, a meštani Rebelja traže «jaču» struju i više vode, odnosno veći kapacitet vodovoda jer očekuju da će već na proleće selo imati više meštana. Takođe, dobro bi bilo i da opština asflatira poslednjih dva kilometra puta do Rebelja.

Međutim, koliko njih će zaista biti spremno da se odvoje od tastature i spakuju do planine gde se kreće poljskim putevima, teško prohodnim čim zaveje i gde je poslednja prodavnica udaljena osam kilometara.

Zdrav život ili opstanak

„Teško je očekivati masovniji povratak na selo, posebno mlađe, vitalne populacije. Najbrojniji povratnici su naši državljani koji su svoj životni i radni vek proveli u inostranstvu, a nakon penzionisanja vraćaju se u mesta rođenja“, kaže Vlasta Kokotović, doktorant na Geografskom fakultetu, zaposlena u Geografskom institutu "Jovan Cvijić".

Pre tri godine SANU je nakon decenije i po mirovanja obnovio svoj Odbor za selo, i tada su u javnost izašli poražavajući podaci: od 4.800 seoskih naselja u Srbiji, u 1.200 najmlađi stanovnik ima preko 60 godina, a u narednih 25 godina nestaće 25 odsto sela. Ove podatke Kokotović dopunjava podacima sa poslednjeg popisa 2011. godine: u 200 sela nema mlađeg od 20 godina, za 15 godina, procenjuje se, nestaće još oko 1.200 ruralnih naselja. Iz mnogih sela više nema ko da se iseljava.

"Ne postoji zvanična državna strategija koja se odnosi na ovu problematiku, jedan od problema je i to što statistika Republike Srbije u zvaničnoj podeli naselja ne prepoznaje selo kao naseljsku jedinicu, već se naselja dele na gradska i ostala“, kaže Kokotović.

Ipak ona skreće pažnju da u Srbiji postoji nasleđena mreža naselja, te je neophodno napraviti selekciju i odabir sela koja imaju potencijal i realne šanse za opstanak.

Ili, kako to definiše sociolog dr Jovana Čikić, docent na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno matematičkog fakulteta u Novom Sadu, šta je ono što srpsko selo nudi «koliko čovek koji živi u selu može tu da zadovolji svoje lične, ali i društvene potrebe".

U zemljama Evropske unije razlikuju se kriterijumi po kojima se neko naselje kvalifikuje kao urbano ili ruralno. U Danskoj je to aglomeracija sa manje od 200 stanovnika a u Švajcarskoj parohija ispod 10.000 stanovnika. Savet Evrope je uveo pojam "ruralna oblast" za potez zemlje u unutrašnjosti ili na obali gde se teritorija koristi većinom za poljoprivredu, šumarstvo, vodoprivredu, ribarstvo, kao i po drugim specifičnostima poput neurbane rekreacije, slobodnih aktivnosti. U EU u ovoj oblasti nastaje preko 40 odsto domaćih proizvoda, a raspon ruralnog stanovništva u ukupnom broju stanovništvu kreće se od tri odsto u Holandiji, do 67 odsto u Švedskoj, navodi se u studiji "Definisanje pojmova ruralno, ruralna oblast i ruralni turizam" Prirodno matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

U savremenim evropskim društvima postoji proces povratka u selo, i u razvijenim zemljama to je vrsta bega srednjih i viših slojeva u ruralna područja u blizini velikih centara, gde se odvija mirniji i, uslovno rečeno, zdraviji život. U zemljama EU «periferije» ruralna repopulacija je rezultat delovanja ekonomske krize, i prema rečima dr Čikić naš slučaj je bliži ovom modelu. "Povratak na selo ovde nije izraz želje nego neophodnost, u nameri da se obezbede novi izvori materijalne egzistencije. Ona je, u stvari, odgovor na nedostatak alternativa, jer se na selo vraćaju gubitnici tranzicije", kaže Čikić. Naša specifičnost je i u tome što je ruralna repopulacija rezultat spoljašnjih migracija, odnosno priliva stanovništva iz ratom zahvaćenih područja.

Šta raditi u Rebelju?
Međutim, šta raditi kada se vratite u selo? Kako bi novi meštani Rebelja mogli da privređuju? Između sela i njive ne stoji više znak jednakosti, pa deo ruralne ekonomije može da se bazira na lokalnim specifičnostima, ali i na delatnostima koje nisu primarno vezane za selo, ali samo tamo gde je obezbeđena odgovarajuća infrastruktura, objašnjava dr Čikić.

Kao stručnjak za sociologiju sela, ona kaže da je ruralni razvoj složeni fenomen, te da se ne može poistovećivati sa novom generacijom traktora, ili primenom sorti koje su tek izašle sa oglednih polja. Isto tako nekritičko prihvatanje gotovih modela iz drugih društava može biti kontraproduktivno.

"Uža seoska područja, pa čak i lokalne seoske zajednice raspolažu specifičnom socijalnom vitalnošću, odnosno specifičnim potencijalima, ali i preprekama za razvoj", navodi Čikić.

Poslednjih godina veliki broj seoskih, porodičnih domaćinstava izvor prihoda nalazi i u ruralnom turizmu, gde je sam seoski prostor osnovni resurs. Ruralni turizam u Evropi raspolaže sa 200.000 smeštajnih objekata u kojima je oko dva miliona ležaja. Zapošljavajući oko pola miliona ljudi ostvaruju se direktni prihod od oko 12 milijardi evra - a ako uz to uključimo lokalnu dodatu vrednost i multiplikativne efekte, prihod je oko 26 milijardi evra. U Srbiji je u ruralnom turizmu, prema podacima iz 2006, registrovano 18 opština sa 44 sela u kojima 140 domaćinstava ima 750 ležajeva, na kojima se ostvaruje 408.580 noćenja, ili 6,2 odsto od ukupnog broja turističkih noćenja. Ukupna zarada je 6,2 miliona evra. Strategija razvoja turizma u Srbiji planira da se do 2015. godine u ruralnom turizmu ostvari milion noćenja.

Dr Ćikić primećuje da ruralna područja mogu postati novo sedište delatnosti iz sekundarnog, tercijalnog pa i kvartarnog sektora, ali samo ukoliko se pre toga obezbedi primerena infrastruktura. Tako i poklon meštana Rebelja jeste pokazivanje preduzetničkog potencijala mesta, ali ima i izražene socijalne implikacije.

"Seoska zajednica funkcioniše kao sistem. Njena socijalna vitalnost je proizvod delovanja ovog sistema i njegovog okruženja po principu "pojenih sudova". Da bi sistem funkcionisao, nužna je razmena informacija, i ova ideja jeste važan indikator za promociju partnerstva kao modela ruralne obnove. Sledeći korak bio bi praćenje reakcije državnih institucija, od lokalnih do političkih, jer bez njihove podrške ovakve inicijative će ostati usamljeni slučajevi bez značajnih drugoročnih efekata", kaže dr Čikić.

Radnja na točkovima
U Rebelju postoji izražen preduzetnički duh. On je lokalnog pekara i vlasnika prodavnice mešovitom robom još pre osam godina naveo na ideju da, radi boljeg snabdevanja meštana, svoj biznis postavi na točkove. Da oni ne bi morali da pešače osam kilometara do prodavnice, u svoj kombi je postavio rafove, opremio ih hlebom i robom, i svakog drugog dana stiže do vrata svakog domaćinstva. Zbog toga više niko ni ne ide do prodavnice a ovakvo snabdevanje do kućnog praga spas je za ostarela domaćinstva, ali i za domaćine u vreme velikih poljoprivrednih radova kada se ne stiže u nabavku.

„Postoji mogućnost i vanrednog naručivanja robe telefonom, uz nešto višu cenu“, objašnjava Sreten Aleksić kako funkcioniše život u Rebelju.