(Фото: Новости)
У трговинама још старе цене
Београд – Божићна трпеза може да се припреми и по ценама приступачним просечном потрошачу. Иако су неки произвођачи послали нове ценовнике, већина трговаца, попут „Меркатора“, „Роде“, „Максија“, „Темпа“ „Идее“, ДИС-а, не жели да их примени, јер је промет слаб и са садашњим ценама. Готово сви велики трговински ланци увели су и бројна акцијска снижења, како би се прилагодили куповној моћи становништва.
Трговци се, иначе, утркују не само са акцијским снижењима, већ и са дужином почека који иде чак 300 дана, не би ли привукли што већи број потрошача.
Трговине су у овом делу године традиционално добро снабдевене свим врстама свежег меса. Многи прометници су оборили цене неким прехрамбеним производима између 10 и 15 одсто. За килограм свеже прасетине сада треба издвојити од 390 до 450 динара, јагњетина кошта до 630, а цена печенице, у зависности од трговине, кошта од 990 до 1.680 динара.
Ближе су џепу и неке основне животне намирнице, уље „дијамант“ може да се купи „на акцији“ у неким трговинама и по 99,9 динара, иако је редовна цена од 121 до 125. У већини продавница кристал шећер сада је приступачнији него прошлог месеца, а цена му иде од 74 до 84 динара. Брашно се продаје већ од 44 динара за килограм, па „нагоре“, а пиринач од 66 динара…
Печење је ових дана главни издатак породица, најчешће се купује прасеће, а цена се креће од 850 до 1.200 динара за килограм.
„Цене су шаролике и људи се првенствено управљају према акцијама“, кажу у једном београдском супермаркету.
„Када „јаче“ спустимо цену свежем месу, све количине распродамо, исто је и са димљеним специјалитетима, рибом, сиревима.“
А, ако је судити по просечним пазарима у нашим трговинама, и гужвама у продавницама које смо обишли у суботу, трпеза већине грађана неће бити толико богата као претходних година. Зато продавци стрепе да ће празнична потрошња бити скромнија него лане.
„Тренутна снижења по продавницама својеврстан су знак да су прометници нашли одговарајућу меру, која им обезбеђује најповољније могућности за зараду „, каже Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача.
Мањи трговци, који имају високе трошкове пословање, кирије, закупе, разне таксе, мање рабате, били су принуђени да се одмах прилагоде повећању доње стопе ПДВ. Али, има и оних који су успели да одгоде поскупљења.
„Имамо већ робе на залихама, нисмо могли да се прилагодимо новим ценовницима, јер немамо коме да продамо скупљу робу „, кажу у једном београдском минимаркету, и додају да им дневни пазар једва пређе двадесетак хиљада динара.
Љајић: Не треба очекивати скок цена
Тржиште је стабилно, добро снабдевено и не треба очекивати неке драматичне осцилације и скокове цена. Основни разлог је пад куповне моћи становништва, каже за „Новости“ Расим Љајић, министар спољне и унутрашње трговине Србије.
Треба знати, наглашава Љајић, да држава не може да регулише и утиче на цене:
„Разговарали смо са великим трговинским ланцима и они су рекли да за сада немају намеру да повећавају цене и да ће пратити ситуацију и реакцију произвођача. Зато и нема разлога за било какву панику када је реч о поскупљењима. Наравно, има радњи где су цене повећане, али на то не можемо да утичемо. За годину дана значајно је опала куповна моћ, промет је опао за осам одсто, а повећање цена одразило би се, пре свега, на даљи пад продаје. Трговци, дакле, немају простор да више подижу цене.“
Љајић напомиње да ће ресорно министарство наставити комуникцију, нарочито са великим трговинским ланцима, како би имали правовремене информације и пратили кретање цена из такозване „социјалне корпе“. Наводи да су неке намирнице, које су у оквиру „социјалне корпе“ уведене прошле године, сада и јефтиније него лане. Уље тако може да се купи и испод 100 динара, шећер за око 74, пиринач 66 динара…
У Србији, иначе, послује око 114.000 малих трговинских објеката, и њихово учешће на тржишту је велико – износи 53 одсто, док супермаркети чине 24 одсто.
Када је реч о хлебу, министар каже да засада неће мењати уредба о ограничавању цене хлеба од 500 грама на 46 динара, која је на снази до краја јануара, иако Европска комисија има примедбе. Наредних шест месеци, каже Љајић, не верује да ће се мењати. Министарство трговине пратиће стање на тржишту и у складу са тим донети коначну одуку
Трговци се, иначе, утркују не само са акцијским снижењима, већ и са дужином почека који иде чак 300 дана, не би ли привукли што већи број потрошача.
Трговине су у овом делу године традиционално добро снабдевене свим врстама свежег меса. Многи прометници су оборили цене неким прехрамбеним производима између 10 и 15 одсто. За килограм свеже прасетине сада треба издвојити од 390 до 450 динара, јагњетина кошта до 630, а цена печенице, у зависности од трговине, кошта од 990 до 1.680 динара.
Ближе су џепу и неке основне животне намирнице, уље „дијамант“ може да се купи „на акцији“ у неким трговинама и по 99,9 динара, иако је редовна цена од 121 до 125. У већини продавница кристал шећер сада је приступачнији него прошлог месеца, а цена му иде од 74 до 84 динара. Брашно се продаје већ од 44 динара за килограм, па „нагоре“, а пиринач од 66 динара…
Печење је ових дана главни издатак породица, најчешће се купује прасеће, а цена се креће од 850 до 1.200 динара за килограм.
„Цене су шаролике и људи се првенствено управљају према акцијама“, кажу у једном београдском супермаркету.
„Када „јаче“ спустимо цену свежем месу, све количине распродамо, исто је и са димљеним специјалитетима, рибом, сиревима.“
А, ако је судити по просечним пазарима у нашим трговинама, и гужвама у продавницама које смо обишли у суботу, трпеза већине грађана неће бити толико богата као претходних година. Зато продавци стрепе да ће празнична потрошња бити скромнија него лане.
„Тренутна снижења по продавницама својеврстан су знак да су прометници нашли одговарајућу меру, која им обезбеђује најповољније могућности за зараду „, каже Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача.
Мањи трговци, који имају високе трошкове пословање, кирије, закупе, разне таксе, мање рабате, били су принуђени да се одмах прилагоде повећању доње стопе ПДВ. Али, има и оних који су успели да одгоде поскупљења.
„Имамо већ робе на залихама, нисмо могли да се прилагодимо новим ценовницима, јер немамо коме да продамо скупљу робу „, кажу у једном београдском минимаркету, и додају да им дневни пазар једва пређе двадесетак хиљада динара.
Љајић: Не треба очекивати скок цена
Тржиште је стабилно, добро снабдевено и не треба очекивати неке драматичне осцилације и скокове цена. Основни разлог је пад куповне моћи становништва, каже за „Новости“ Расим Љајић, министар спољне и унутрашње трговине Србије.
Треба знати, наглашава Љајић, да држава не може да регулише и утиче на цене:
„Разговарали смо са великим трговинским ланцима и они су рекли да за сада немају намеру да повећавају цене и да ће пратити ситуацију и реакцију произвођача. Зато и нема разлога за било какву панику када је реч о поскупљењима. Наравно, има радњи где су цене повећане, али на то не можемо да утичемо. За годину дана значајно је опала куповна моћ, промет је опао за осам одсто, а повећање цена одразило би се, пре свега, на даљи пад продаје. Трговци, дакле, немају простор да више подижу цене.“
Љајић напомиње да ће ресорно министарство наставити комуникцију, нарочито са великим трговинским ланцима, како би имали правовремене информације и пратили кретање цена из такозване „социјалне корпе“. Наводи да су неке намирнице, које су у оквиру „социјалне корпе“ уведене прошле године, сада и јефтиније него лане. Уље тако може да се купи и испод 100 динара, шећер за око 74, пиринач 66 динара…
У Србији, иначе, послује око 114.000 малих трговинских објеката, и њихово учешће на тржишту је велико – износи 53 одсто, док супермаркети чине 24 одсто.
Када је реч о хлебу, министар каже да засада неће мењати уредба о ограничавању цене хлеба од 500 грама на 46 динара, која је на снази до краја јануара, иако Европска комисија има примедбе. Наредних шест месеци, каже Љајић, не верује да ће се мењати. Министарство трговине пратиће стање на тржишту и у складу са тим донети коначну одуку
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου