Upozorenje evropskog komesara za energetiku, Gintera Etingera da će Srbiju morati da dovede ugovor o Južnom toku u sklad sa evropskim propisima, ako želi da izbegne zastoj u pregovorima o pridruživanju sa EU stiglo kao specifičan vid upozorenja Brisela Srbiji. Nameće se pitanje da li Vlada Srbije na osnovu neke ovakve ucene okleva sa odobravanjem kredita Srbijagasu od 75 miliona evra, bez kojeg je neizvestan start radova na izgradnji gasovoda u Srbiji, početkom 2014. godine
Da se kola lome na leđima najslabijih pokazao je juče Evropski komesar za energiju Ginter Etinger, upozoravajući Srbiju da će morati da dovede ugovor o Južnom toku u sklad sa evropskim propisima ako želi da izbegne zastoj u pregovorima o pridruživanju sa EU.
Pristupni pregovori Srbije sa EU, koji treba da počnu istovremeno kad i pregovori EU-Rusija o reviziji ugovora (Gasproma sa državama kroz koje će teći Južni tok) su „dva povezana i paralelna procesa“, rekao je Etinger.
Pretnja je stigla javno, preko medija. Samo dan nakon što je Srbiji rečeno da će pregovori o pridruživanju sa EU započeti u januaru 2014. Iz Vlade Srbije juče nije bilo potvrde da je Beograd od Brisela dobio zvanično upozorenje po tom pitanju u formi nekog dokumenta. Nije bilo ni reakcije. A pre desetak dana, nakon konferencije u Evropskom parlamentu u Briselu, na kojoj se razgovaralo o Južnom toku, ministarka energetike Zorana Mihajlović je na konferenciji za štampu rekla: “Izgradnja Južnog toka će nastaviti normalno da se odvija i neće biti odlaganja radova dok traju pregovori između EU i Rusije o pitanjima koja se tiču primene Trećeg energetskog paketa EU na taj gasovod. Naš stav je da EU i Rusija treba da se dogovore kako će regulisati pravni deo ugovora o Južnom toku, odnosno pitanje koje se tiče trećeg energetskog paketa i kako god se Rusija i EU budu dogovorili, Srbija će to poštovati”.
Podsećajući da su globalni razgovori o primeni Trećeg energetskog paketa na relaciji Moskva-Brisel već počeli Dušan Bajatović, generalni direktor Srbijagasa, srpskog partnera Gaspromu u izgradnji Južnog toka, napominje da je EU već pristala da se čak pet gasovoda izuzme iz režima Trećeg energetskog paketa i da je među njima gasovod Severni tok, koji ruski gas dovodi do Nemačke. Maja ove godine Brisel je i za gasovod TAP odobrio izuzeće na 25 godina.
“Zar u Srbiji sve mora da se resave ucenama? Zašto se tek sada otvara ovo pitanje?” pita se Bajatović i za Balkanmagazin komentariše da “Južni tok, kao interkontinentalna gasna infrastruktura donosi Evropi sigurnost snabdevanja i povećava energetsku bezbednost. Južni tok nije samo gasovod kojim se trasira novi smer snabdevanja, već cevovod koji podrazumeva pristup novim gasnim nalazištima u Srednjoj Aziji. Na ovaj način Rusija zaobilazi sve potencijalne zemlje koje mogu ugroziti bezbednost snabdevanja Evrope gasom, pre svega Ukrajinu i Belorusiju. To je osnov za izuzeće iz Trećeg energetskog paketa, na čemu EK insistira.”
Direktive EU o Trećem energetskom paketu, po kome jedan vlasnik istovremeno ne može biti vlasnik i gasovoda i gasa koji se njime distribuira predviđaju, takođe, i pravo pristupa treće strane što, konkretno, znači da bi Gasprom i njegovi partneri u izgradnji Južnog toka morali deo kapaciteta cevi gasovoda ostaviti praznim – pružajući tako mogućnost nekim drugim gasnim kompanijama/drugim isporučiocima gasa da Južnim tokom transportuje svoj gas.
Treći paket je, inače, skup okvirnih dokumenata. Sami dokumenti koji regulišu mehanizme se tek razrađuju.
„U EU postoje izuzeci iz Trećeg energetskog paketa. Pitanje je metodologije unutar EU da se ovaj status dodeli i Južnom toku. Postoji procedura koju EU zahteva, kako bi se dobila saglasnost regulatornih tela zemalja kroz koje gasovod prolazi i da se na osnovu tih saglasnosti podnese aplikacija za izuzeće. Ovo je više medijski eksponirano nego što stvarno postoji problem koji se neće rešiti u razgovorima između Rusije i EU. Koliko EU zavisi od ruskog gasa, toliko i Rusija zavisi od pouzdanog kupca“, poručio je prof. dr Slobodan Sokolović u utorak sa stručne konferencije Balkanmagazina „Značaj Južnog toka za Srbiju: nova energetska infrastruktura Evrope“.
Ovo „medijsko eksponiranje“ izgleda, međutim, da ponajviše odgovara Briselu, koji pokušava da u javnosti zabašuri poraz koji je dobio od Kijeva - kada su ukrajinski zvaničnici odustali od potpisivanja ugovora o priključenju EU. Zanimljivo je da Etinger trenira strogoću na Srbiji posle dogovora predsednika Gasproma Alekseja Milera i mađarskog premijera Viktora Orbana da gradnja Južnog toka u Mađarskoj počne 2015. godine i dogovora ruskog predsednika Vladimira Putina sa ukrajinskim kolegom, Viktorom Janukovičem da Rusija znatno snizi cenu gasa za Ukrajinu (što će joj doneti uštedu od 2,7 milijardi dolara) i da kupi ukrajinske obveznice za 15 milijardi dolara.
Neki evropski analitičari agilnost komesara Etingera tumače predstojećim izborima u Evropskom parlamenti tokom 2014. godine. Jer, evidentno je da je malo okasnio sa reakcijom. Naime, međuvladine sporazume oko Južnog toka zemlje kroz koje će ovaj gasovod “teći” su sa Rusijom najviše potpisivale tokom 2008. godini. Dakle, stariji su, jer su napravljeni pre stupanja na snagu Trećeg energetskog paketa.
Postavlja se i pitanje, šta je pravno jače, međudržavni sporazumi ili briselske direktive.
Kako je energija sfera u kojoj političari vuku konce da bi ostali na vlasti ne treba sumnjati da će se Moskva i Brisel na kraju dogovoriti i rešiti sve pravne zavrzlame. Rusi su, na prvi pogled, u malo boljem položaju, jer svoju robu - gas mogu prodati i na istoku, u Aziji. Evropa, koja oko 40 odsto svojih sadašnjih potreba zadovoljava ruskim gasom ne sme dovesti u pitanje dugoročno snabdevanje svojih podanika. Koliko je to pogubno videlo se tokom prethodne dve gasne krize – kada je Ukrajina zavrnula gas ka zapadu. Uostalom, Južni tok i jeste odgovor Rusije na gasna uslovljavanja Ukrajine.
Nama ostaje da se nadamo da Srbija u ovoj igri neće biti kolaterlana šteta. Srpski državni vrh, doduše, zvanično podržava gradnju Južnog toka. Bar retorički. U izjavama medijima. Ali, Vlada Srbije još nije dala saglasnost Srbijagasu da povuče kredit od 75 miliona evra, koji ovo javno preduzeće treba da uplati na ime povećanja kapitala u kompaniji Južni tok. O ovoj sumi su, inače, predstavnici Vlade Srbije govorili kao o već obezbeđenoj kao kapitalu Srbijagasa. A na osnovu tog kapitala Gasprom je najavio kredit za izgradnju Južnog toka u Srbiji, koji će se vraćati iz dividend.
Prema izvorima Balkanmagazina “zapelo” je u Ministarstvu finansija, koje odluku o ovom kreditu nikako da pusti u procedure Vlade Srbije. Kako u ponedeljak ističe rok da Vlada Srbije ovaj dokument prosledi Skupštini Srbije na usvajanje tokom ovogodišnjeg zasedanja postoji opasnost da Srbijagas ostane “kratkih rukava”. A to će kao posledicu imati blokadu starta gradnje gasovoda u Srbiji početkom 2014. godine – što su svi srpska političari jednoglasno najavljivali prilikom svečanog zavarivanja prvih cevi 24. novembra u Šajkašu.
Postavlja se pitanje da li su srpska političari, ipak, zanično upozoreni da će Srbiju morati da dovede ugovor o Južnom toku u sklad sa evropskim propisima, ako želi da izbegne zastoj u pregovorima o pridruživanju sa EU. I šta su oni odlučili po tom pitanju. Jer, pridruživanje EU ne bi smelo da bude kočnica gradnji infrastrukturnog objekta vrednog skoro dve milijarde evra.
Pristupni pregovori Srbije sa EU, koji treba da počnu istovremeno kad i pregovori EU-Rusija o reviziji ugovora (Gasproma sa državama kroz koje će teći Južni tok) su „dva povezana i paralelna procesa“, rekao je Etinger.
Pretnja je stigla javno, preko medija. Samo dan nakon što je Srbiji rečeno da će pregovori o pridruživanju sa EU započeti u januaru 2014. Iz Vlade Srbije juče nije bilo potvrde da je Beograd od Brisela dobio zvanično upozorenje po tom pitanju u formi nekog dokumenta. Nije bilo ni reakcije. A pre desetak dana, nakon konferencije u Evropskom parlamentu u Briselu, na kojoj se razgovaralo o Južnom toku, ministarka energetike Zorana Mihajlović je na konferenciji za štampu rekla: “Izgradnja Južnog toka će nastaviti normalno da se odvija i neće biti odlaganja radova dok traju pregovori između EU i Rusije o pitanjima koja se tiču primene Trećeg energetskog paketa EU na taj gasovod. Naš stav je da EU i Rusija treba da se dogovore kako će regulisati pravni deo ugovora o Južnom toku, odnosno pitanje koje se tiče trećeg energetskog paketa i kako god se Rusija i EU budu dogovorili, Srbija će to poštovati”.
Podsećajući da su globalni razgovori o primeni Trećeg energetskog paketa na relaciji Moskva-Brisel već počeli Dušan Bajatović, generalni direktor Srbijagasa, srpskog partnera Gaspromu u izgradnji Južnog toka, napominje da je EU već pristala da se čak pet gasovoda izuzme iz režima Trećeg energetskog paketa i da je među njima gasovod Severni tok, koji ruski gas dovodi do Nemačke. Maja ove godine Brisel je i za gasovod TAP odobrio izuzeće na 25 godina.
“Zar u Srbiji sve mora da se resave ucenama? Zašto se tek sada otvara ovo pitanje?” pita se Bajatović i za Balkanmagazin komentariše da “Južni tok, kao interkontinentalna gasna infrastruktura donosi Evropi sigurnost snabdevanja i povećava energetsku bezbednost. Južni tok nije samo gasovod kojim se trasira novi smer snabdevanja, već cevovod koji podrazumeva pristup novim gasnim nalazištima u Srednjoj Aziji. Na ovaj način Rusija zaobilazi sve potencijalne zemlje koje mogu ugroziti bezbednost snabdevanja Evrope gasom, pre svega Ukrajinu i Belorusiju. To je osnov za izuzeće iz Trećeg energetskog paketa, na čemu EK insistira.”
Direktive EU o Trećem energetskom paketu, po kome jedan vlasnik istovremeno ne može biti vlasnik i gasovoda i gasa koji se njime distribuira predviđaju, takođe, i pravo pristupa treće strane što, konkretno, znači da bi Gasprom i njegovi partneri u izgradnji Južnog toka morali deo kapaciteta cevi gasovoda ostaviti praznim – pružajući tako mogućnost nekim drugim gasnim kompanijama/drugim isporučiocima gasa da Južnim tokom transportuje svoj gas.
Treći paket je, inače, skup okvirnih dokumenata. Sami dokumenti koji regulišu mehanizme se tek razrađuju.
„U EU postoje izuzeci iz Trećeg energetskog paketa. Pitanje je metodologije unutar EU da se ovaj status dodeli i Južnom toku. Postoji procedura koju EU zahteva, kako bi se dobila saglasnost regulatornih tela zemalja kroz koje gasovod prolazi i da se na osnovu tih saglasnosti podnese aplikacija za izuzeće. Ovo je više medijski eksponirano nego što stvarno postoji problem koji se neće rešiti u razgovorima između Rusije i EU. Koliko EU zavisi od ruskog gasa, toliko i Rusija zavisi od pouzdanog kupca“, poručio je prof. dr Slobodan Sokolović u utorak sa stručne konferencije Balkanmagazina „Značaj Južnog toka za Srbiju: nova energetska infrastruktura Evrope“.
Ovo „medijsko eksponiranje“ izgleda, međutim, da ponajviše odgovara Briselu, koji pokušava da u javnosti zabašuri poraz koji je dobio od Kijeva - kada su ukrajinski zvaničnici odustali od potpisivanja ugovora o priključenju EU. Zanimljivo je da Etinger trenira strogoću na Srbiji posle dogovora predsednika Gasproma Alekseja Milera i mađarskog premijera Viktora Orbana da gradnja Južnog toka u Mađarskoj počne 2015. godine i dogovora ruskog predsednika Vladimira Putina sa ukrajinskim kolegom, Viktorom Janukovičem da Rusija znatno snizi cenu gasa za Ukrajinu (što će joj doneti uštedu od 2,7 milijardi dolara) i da kupi ukrajinske obveznice za 15 milijardi dolara.
Neki evropski analitičari agilnost komesara Etingera tumače predstojećim izborima u Evropskom parlamenti tokom 2014. godine. Jer, evidentno je da je malo okasnio sa reakcijom. Naime, međuvladine sporazume oko Južnog toka zemlje kroz koje će ovaj gasovod “teći” su sa Rusijom najviše potpisivale tokom 2008. godini. Dakle, stariji su, jer su napravljeni pre stupanja na snagu Trećeg energetskog paketa.
Postavlja se i pitanje, šta je pravno jače, međudržavni sporazumi ili briselske direktive.
Kako je energija sfera u kojoj političari vuku konce da bi ostali na vlasti ne treba sumnjati da će se Moskva i Brisel na kraju dogovoriti i rešiti sve pravne zavrzlame. Rusi su, na prvi pogled, u malo boljem položaju, jer svoju robu - gas mogu prodati i na istoku, u Aziji. Evropa, koja oko 40 odsto svojih sadašnjih potreba zadovoljava ruskim gasom ne sme dovesti u pitanje dugoročno snabdevanje svojih podanika. Koliko je to pogubno videlo se tokom prethodne dve gasne krize – kada je Ukrajina zavrnula gas ka zapadu. Uostalom, Južni tok i jeste odgovor Rusije na gasna uslovljavanja Ukrajine.
Nama ostaje da se nadamo da Srbija u ovoj igri neće biti kolaterlana šteta. Srpski državni vrh, doduše, zvanično podržava gradnju Južnog toka. Bar retorički. U izjavama medijima. Ali, Vlada Srbije još nije dala saglasnost Srbijagasu da povuče kredit od 75 miliona evra, koji ovo javno preduzeće treba da uplati na ime povećanja kapitala u kompaniji Južni tok. O ovoj sumi su, inače, predstavnici Vlade Srbije govorili kao o već obezbeđenoj kao kapitalu Srbijagasa. A na osnovu tog kapitala Gasprom je najavio kredit za izgradnju Južnog toka u Srbiji, koji će se vraćati iz dividend.
Prema izvorima Balkanmagazina “zapelo” je u Ministarstvu finansija, koje odluku o ovom kreditu nikako da pusti u procedure Vlade Srbije. Kako u ponedeljak ističe rok da Vlada Srbije ovaj dokument prosledi Skupštini Srbije na usvajanje tokom ovogodišnjeg zasedanja postoji opasnost da Srbijagas ostane “kratkih rukava”. A to će kao posledicu imati blokadu starta gradnje gasovoda u Srbiji početkom 2014. godine – što su svi srpska političari jednoglasno najavljivali prilikom svečanog zavarivanja prvih cevi 24. novembra u Šajkašu.
Postavlja se pitanje da li su srpska političari, ipak, zanično upozoreni da će Srbiju morati da dovede ugovor o Južnom toku u sklad sa evropskim propisima, ako želi da izbegne zastoj u pregovorima o pridruživanju sa EU. I šta su oni odlučili po tom pitanju. Jer, pridruživanje EU ne bi smelo da bude kočnica gradnji infrastrukturnog objekta vrednog skoro dve milijarde evra.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου