Први пут у Србији објављена транспарентна и јединствена листa чекања
Операција у Дечјој универзитетској клиници (Фото Ж. Јовановић)
На операцију катаракте у Србији чека 28.764 болесника, замену кука или колена 19.355 пацијента, снимања на скенеру и магнетној резонанци чека још 17.197 особа, а на дијагностичке процедуре у кардиологији и интервенције на срцу око 7.700 људи. Ово су подаци које је јуче, као што је и обећао пре тачно недељу дана, на сајту Министарства здравља објавио министар здравља др Златибор Лончар. Први пут је у Србији објављена транспарентна и јединствена листa чекања на операције и најтраженије дијагностичке прегледе, на којој је укупно 73.028 лица. Министар здравља у гостовању на РТС-у изјавио је да су подаци поражавајући и најавио могућност увођења рада лекарима у две смене – пре и после подне, јер постојеће операционе сале и кадар нису довољно искоришћени.
У табелама се наводи да у Србији има 340 ортопеда, али да не оперишу сви, па на годишњем нивоу један ортопед уради 17 операција кука! У области офталмологије, просечан број операција катаракте по лекару је 120 годишње. Међутим, ортопед и директор Института за ортопедско хируршке болести„Бањица” професор др Слободан Славковић сматра да овај податак није тачан.
– Не може се просто поделити укупан број ортопеда са бројем операција, јер не раде сви ортопеди ове операције, чак ни на „Бањици”. Има хирурга који ураде и по 250 операција кука или колена годишње – каже др Славковић.
Директор „Бањице” тврди да се овде већ ради у две смене: три сале су опремљене само за ову хирургију, у њима се ради посао који би се нормално урадио у шест!
– Недостају нам анестезиолози, а немамо могућности да их запослимо: једног плаћамо из својих средстава, а једну докторку сам повукао из пензије. Такође, да би неко радио ову скупу и одговорну хирургију мора да се обучи и да постоје минимални услови које, нажалост, немају сва ортопедска одељења у Србији – каже др Славковић.
Овај ортопед сумња у укупан број оних који чекају на ортопедске операције, а то каже на основу искуства када пацијенте са листе чекања позивају да дођу на операцију.
– Једва половина пацијената са листе чекања се одазове нашем позиву. Неки наводе да су се већ оперисали на другом месту или су одустали од операције – каже др Славковић.
На операцију катаракте у Србији у 25 клиничких центара и на очним одељењима чека 28.764 пацијента, а лане је урађено 15.210 ових интервенција. Да ли је овај број довољан, када објављени подаци показују да има одељења која за целу годину нису урадили ниједну ову интервенцију или једва педесетак захвата, питамо професора др Миленка Стојковића, директора Очне клинике Клиничког центра Србије, у чијој је установи урађен највећи број операција (2920) иако четири месеца нису имали сочива.
– Ови бројеви су слични и у суседним земљама. Једина смо клиника која ради у две смене, мада не још сваког дана. Увешћемо и рад суботом и недељом. Једино решење да се смање листе чекања за катаракту јесте да мали центри у Србији преузму посао. Међутим, неки од њих за то немају услове, јер не могу ни у једној, а камоли у две смене да организују ове операције. Неки од њих имају опрему, али немају обучене кадрове. Неки имају само једног оператора и он не може сам да ради у две смене – сматра овај офталмолог.
Др Стојковић додаје да је скандалозно да број операција по офталмологу буде само 120, што је једва десетак месечно. Сматра да, ако је то једино задужење очног хирурга, он мора да уради најмање 350 ових операција годишње.
Професорка Олга Поповић-Младеновић, специјалиста физикалне медицине и рехабилитације и приватни лекар, а која често шаље своје пацијенте на операције кука или колена, сматра да је изузетно важно што је коначно почело да се прича о овој теми.
– Похвално је што је коначно објављена јединствена листа, јер претходни министри нису имали одлучност да проблем са листама чекања доведу до краја. У свакој установи се зна који доктори пуно оперишу, а пацијенти имају право да бирају. За неке ортопеде има оправдања зашто не улазе у сале и оперишу, јер ако нису способни да оперишу, боље је тако. Међутим, они могу у операционе сале да улазе као саветници да „држе руку” млађим хирурзима. Осим тога, важно је да се прекине са „ураниловком” у платама: онај ко оперише мора да буде више плаћен, а то се у свакој болници зна – наводи др Поповић-Младеновић.
Она сматра и да је идеја о раду лекара у две смене или бар продужење рада у операционим салама до каснијих поподневних сати, веома добра, па макар то било и на краћи рок, док се смањи листа чекања.
У табелама се наводи да у Србији има 340 ортопеда, али да не оперишу сви, па на годишњем нивоу један ортопед уради 17 операција кука! У области офталмологије, просечан број операција катаракте по лекару је 120 годишње. Међутим, ортопед и директор Института за ортопедско хируршке болести„Бањица” професор др Слободан Славковић сматра да овај податак није тачан.
– Не може се просто поделити укупан број ортопеда са бројем операција, јер не раде сви ортопеди ове операције, чак ни на „Бањици”. Има хирурга који ураде и по 250 операција кука или колена годишње – каже др Славковић.
Директор „Бањице” тврди да се овде већ ради у две смене: три сале су опремљене само за ову хирургију, у њима се ради посао који би се нормално урадио у шест!
– Недостају нам анестезиолози, а немамо могућности да их запослимо: једног плаћамо из својих средстава, а једну докторку сам повукао из пензије. Такође, да би неко радио ову скупу и одговорну хирургију мора да се обучи и да постоје минимални услови које, нажалост, немају сва ортопедска одељења у Србији – каже др Славковић.
Овај ортопед сумња у укупан број оних који чекају на ортопедске операције, а то каже на основу искуства када пацијенте са листе чекања позивају да дођу на операцију.
– Једва половина пацијената са листе чекања се одазове нашем позиву. Неки наводе да су се већ оперисали на другом месту или су одустали од операције – каже др Славковић.
На операцију катаракте у Србији у 25 клиничких центара и на очним одељењима чека 28.764 пацијента, а лане је урађено 15.210 ових интервенција. Да ли је овај број довољан, када објављени подаци показују да има одељења која за целу годину нису урадили ниједну ову интервенцију или једва педесетак захвата, питамо професора др Миленка Стојковића, директора Очне клинике Клиничког центра Србије, у чијој је установи урађен највећи број операција (2920) иако четири месеца нису имали сочива.
– Ови бројеви су слични и у суседним земљама. Једина смо клиника која ради у две смене, мада не још сваког дана. Увешћемо и рад суботом и недељом. Једино решење да се смање листе чекања за катаракту јесте да мали центри у Србији преузму посао. Међутим, неки од њих за то немају услове, јер не могу ни у једној, а камоли у две смене да организују ове операције. Неки од њих имају опрему, али немају обучене кадрове. Неки имају само једног оператора и он не може сам да ради у две смене – сматра овај офталмолог.
Др Стојковић додаје да је скандалозно да број операција по офталмологу буде само 120, што је једва десетак месечно. Сматра да, ако је то једино задужење очног хирурга, он мора да уради најмање 350 ових операција годишње.
Професорка Олга Поповић-Младеновић, специјалиста физикалне медицине и рехабилитације и приватни лекар, а која често шаље своје пацијенте на операције кука или колена, сматра да је изузетно важно што је коначно почело да се прича о овој теми.
– Похвално је што је коначно објављена јединствена листа, јер претходни министри нису имали одлучност да проблем са листама чекања доведу до краја. У свакој установи се зна који доктори пуно оперишу, а пацијенти имају право да бирају. За неке ортопеде има оправдања зашто не улазе у сале и оперишу, јер ако нису способни да оперишу, боље је тако. Међутим, они могу у операционе сале да улазе као саветници да „држе руку” млађим хирурзима. Осим тога, важно је да се прекине са „ураниловком” у платама: онај ко оперише мора да буде више плаћен, а то се у свакој болници зна – наводи др Поповић-Младеновић.
Она сматра и да је идеја о раду лекара у две смене или бар продужење рада у операционим салама до каснијих поподневних сати, веома добра, па макар то било и на краћи рок, док се смањи листа чекања.
објављено: 12.06.2014.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου